Kako ‘mali’ dobrim porukama mogu da pariraju ‘velikima’? Ili kako smo radili kampanju #NeTolerišem

 

Svakoga dana ne tolerišemo sitnice koje nas nerviraju, a u isto vreme tolerišemo nasilje prema ženama – to mora da se promeni. Ovo je glavna poruka kampanje #NeTolerišem Autonomnog ženskog centra (AŽC), za koju smo radili PR kampanju krajem 2016. godine.

Kampanja #NeTolerišem deo je višegodišnjeg projekta “Potpisujem” čiji je cilj podsticanje sistemskih promena u borbi protiv nasilja nad ženama, ali i promene društvene svesti. Mi smo, i na to smo vrlo ponosne, već treću godinu bliski saradnici AŽC u sprovođenju ove kampanje.

Tradicionalno, krajem godine se najviše govori o nasilju nad ženama. Razlog tome je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama koji se obeležava 25. novembra i globalna kampanja “16 dana aktivizma” koja počinje istog dana a završava se na Međunarodni dan ljudskih prava (10. decembar).

Ove godine u istom periodu, država se prvi put aktivno uključila u komunikaciju o nasilju nad ženama i to kroz dve kampanje (vođene istovremeno): jedna iz Ministarstva pravde, druga iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

U tom trenutku, u tim okolnostima – trebalo je da i mi krenemo u #NeTolerišem PR kampanju. Razmišljali smo – šta da radimo, kako da pokažemo da su promene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, baš tada usvojene – plod desetogodišnjeg rada AŽC? Da su temeljno i dugo radile na tome da donosioce odluka ubede u važnost usvajanja hitnih mera?

Kampanja #NeTolerišem

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

OK, ŠTA PRVO RADIMO?

Krenule smo, najpre, sa informisanjem medija i novinara koji godinama prate ovu temu o tome da je baš AŽC najviše uticao na promene glavnog zakona za zaštitu žrtava. Naša poruka je stigla u pravi čas, a znamo po tome što je, doslovce, preneta u redakcijskom komentaru Politike. Prava meta, prava poruka.
Well done 🙂

AŽC je već imao pripremljenu aplikaciju – rešen da ove godine najviše komunicira sa publikom na internetu.

Dakle – APLIKACIJA:

Hrvatska agencija ZOO kreirala je aplikaciju kojom se pozivaju građanke i građani da se uključe u kampanju – u 3 koraka: na stranici koja se otvara ulaskom na link upišete koju svakodnevnu pojavu ne tolerišete, potom upišete svoje ime i godine, i time “obećate sebi” da ćete u buduće reagovati kada se susretnete sa nasiljem nad ženama.

Kako bismo učinili maksimum da poruka kampanje dođe do ljudi išli smo na dva “fronta”:

1. Saradnja sa influenserima i influenserkama

Online vidljivost kampanje postignuta je saradnjom sa influenserima/kama na društvenim mrežama. Kontaktirali ih sa molbom da podrže inicijativu, popune i podele aplikaciju #NeTolerišem.

Ličnosti kojima smo se obratitli su iz različitih sfera – od ljudi iz kulture i umetnosti, preko društveno angažovanih pojedinaca do onih iz sveta zabave. Ovaj potez je bio svestan izbor, a ne rezultat nedovoljno definisane ciljne grupe: upravo od saradnica iz AŽC-a naučile smo da je jedna od najraširenijih predrasuda ta da nasilje doživljavaju žene određenih ekonomskih mogućnosti, životnih stilova ili interesovanja.

Ostvarili smo saradnju sa Sandrom Silađev aka Dinjom, glumicom čiji je izmišljeni lik Dinja izuzetno popularan na internetu. Ona je na njen svojstven način napravila video klipove posvećene problemu nasilja nad ženama. Evo jednog od klipova.

Kampanju su podržale poznate ličnosti među kojima su spisateljica Mirjana Bobić Mojsilović, bivša voditeljka Vanja Bahilj aka Koza na Štiklama, pevačica Seka Aleksić, novinar Dušan Čavić, blogerke Jelena Karakaš i Brana Antović i drugi ali i brojni drugi ljudi koji su uticajni na društvenim mrežama.

REZULTAT? Saradnja sa influenserima generisala je veliku vidljivost akcije – konkretno, sa 4200 potpisnika aplikacije. Na YouTube-u, #NeTolerišem video klip ima 131,765 pregleda.

2. Saradnja sa medijima i blogerima/kama

Kako su kampanje koje je vodila država “zauzele” gotovo sve glavne medije i kako su ponavljale stare poruke o tome da će se država obračunati sa nasilnicima (mada je imala zakonskog osnova za to i pre donošenja zakona), rešili smo da izbegnemo ta opšta mesta i kažemo ljudima konkretno – šta je to što mogu da urade da pomognu nekome ko je žrtva. Shvatili smo da prečesto čujemo floskule o tome da treba da prijavimo nasilje, a da je, u stvarnosti, to mnogima teško i da ne znaju šta da rade u takvim situacijama.

Napisali smo tekst “10 saveta kako da stvarno pomognete žrtvi nasilja”, koji konkretno odgovara na pitanje šta svako od nas može da preduzme kada primeti nasilje nad ženama.

REZULTAT? Savete su sa svojim čitaocima podelili Nedeljnik, jedan od najčitanijih ženskih portala Blic žena, Portal mladi i dr, kao i blogeri i blogerke – Savršena, CMV, Sitoireseto, Miloš Đajić, Bgonline i dr.

Iako prebukirani sadržajima o ovoj temi, koji su stizali iz zvaničnih državnih organa, mediji su ipak pokazali da im je dobar sadržaj na prvom mestu.

Važno nam je i to što je mainstream magazin za žene, kao što je Lepota i zdravlje, razumeo i prihvatio senzibilitet kojim AŽC nastupa u javnosti, pa je naša kampanja završila u uvodniku glavne urednice.
Potvrdilo se staro pravilo da uvek sve zavisi od ljudi (ovde, urednice) i da su oni ti koji biraju čemu će posvetiti pažnju, a čemu neće.

Šta zaključujemo: I u situaciji u kojoj ste „mali“ (čitaj: organizacija civilnog društva), drugačijim i dobro promišljenim pristupom možete se pojaviti na sceni na kojoj su tradicionalno dominantniji „veliki“ (čitaj: država).

Naš ključ nije bio zakup medijskog prostora i trošenje velikih svota na nastup na društvenim mrežama: ulaganje je učinjeno naporom da formulišemo na prave poruke i pošaljemo ih pravim ljudima, na pravi način.
Ove elemente nije lako postići – ali je moguće. Pre svega, dobrom informisanošću i kvalitetnom i profesionalnom komunikacijom.

Dopao vam se ovaj tekst i mislite da bi nekome od vaših prijatelja bio interesantan? Podelite ga sa njima!
Pratite nas na Facebook-u.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Kampanja “Potpisujem” u finalu #PRiznanje2016 u kategoriji neprofitnih kampanja

Kampanja “Potpisujem”, koju već treću godinu zaredom radimo zajedno sa našim partnerkama iz Autonomnog ženskog centra (AŽC), a čiji je cilj promocija primene Konvencije Saveta Evrope za suzbijanje nasilja prema ženama – izabrana je u finale takmičenja #PRijem2016 Društva Srbije za odnose s javnošću i to u kategoriji komunikacijski projekti u neprofitnom sektoru. :):):)

Pobednik u ovoj kategoriji je agencija New Moment za kampanju “Dugme za život” koja je za ovaj svoj predlog dobila i Bronzanog lava na Kanskom festivalu. Teško bi bilo izboriti se s kanskim lavom pa je zato sam ulazak u finale za nas bio skoro ravan pobedi.

Zašto? Zato što je to bio način da se kampanja koja je posvećena poboljšanju sistemskog odgovora države na nasilje prema ženama postane vidljivija u uticajnoj javnosti i, bićemo iskreni i nekromni, zato što je žiri prepoznao rad jedne male agencije i dao joj šansu. 🙂

U nastavku ćemo vam, u kratkim crtama, pokazati koja smo dostignuća ove kampanje istakli i zašto je to za žiri bilo vredno posebne pažnje.

Kad smo započeli saradnju, pre tri godine, AŽC je imao imidž ozbiljne feminističke organizacije, ugledne u međunarodnim krugovima, pomalo stroge i “izbirljive” u komunikaciji sa medijima. Nama se činilo da ima prostora za promene u komunikaciji, da treba menjati stare obrasce i prilagoditi se novom dobu. Srećom, i AŽC je mislio isto 🙂

Kad smo videli poruke koje je AŽC osmislila a kolege iz hrvatske agencije ZOO vizuelno uobiličile – (čak i nama) se  malo zavrtelo glavi. AŽC je spremila “šok kampanju” a mi smo morali da je “zavtimo” i predvidimo odakle sve preti opasnost..

AZC NASTAVAK KAMPANJE OGLAS 1-2 SRBIJA_priprema (2)-page-001

Snažne i provokativne poruke su osvanule na bilbordima, u štampanim medijima, zavrtele se na televizijama i radio stanicama. Znali smo da ne mogu da prođu bez odjeka, pa i odijuma. Krenulo je – uobičajeno

AŽC kolaž sa naš sajt

Sve dok narodni poslanik i voditelj jutarnjeg programa na KCN TV, Vladimir Đukanović Đuka nije izvređao aktivistkinje AŽC uživo i obrušio se na kampanju kao antidržavnu i antisrpsku.

“Ja molim te kretene koji su pokrenuli tu akciju da sa tim prestanu jer ovo društvo apsolutno poštuje nežniji pol ni ovde su ljudi džentlmeni”

Kreteni” nisu prekinuli kampanju nego su joj dodali gas…

kolaž djuka naš sajt

Tradicionalno nerazumevanje između AŽC i tabloida (zbog neprofesionalnog izveštavanja o nasilju) ovog puta je – izostalo. Uspeli smo da početni negativni publicitet pretvorimo u pozitivni i iskoristimo moć tabloida u svoju korist – da kampanju učinimo vidljivijom i pošaljemo poruke do šire javnosti

I dalje su nam bile potrebne nove uticajne javnosti…

Našli smo je u uredništvu i čitaocima lifestyle magazina “Gloria”. Pokucali smo na vrata urednice: hoćete li da objavljujete ozbiljne intervjue sa relevantnim sagovornicima na temu nasilja, mi ćemo vas spojiti sa ljudima i pomoći novinarima.

Rekla je – da.

Dva meseca, iz broja u broj, “Gloria” objavljuje intervjue sa pravnicima, psiholozima, lekarima, advokatima, bavi se fenomenom ženskog nasilja na najozbiljniji način ikada.

Serija tekstova u “Gloriji” je potpuno novi kanal komuniciranja za AŽC koji je pomogao da poruke stignu do mnogo šire publike. Po našoj proceni, koja se oslanja na analizu čitanosti štampe, tokom dva meseca smo, kroz “Gloriju”, došli bar do dva miliona čitateljki/laca koji, do sada, nisu mogli da se informišu o ovim temama na stranicama lifestyle magazina o “životu poznatih”.

gloria

Bonus u priči je to što je “Gloria” pokazala da se u tzv “lakom štivu” može na kvalitetan način pisati o nasilju prema ženama. Vođeno je računa o svim pravilima izveštavanja o ovoj osetljivoj temi. Iskreno smo zahvalni ekipi “Glorije” na tome.

Šta je još, po nama, bila inovacija u ovoj kampanji?

“Iskoristili” smo moć tabloida u svoju korist, animirali smo muškarce urednike nedeljnika, ušli u magazine i nedeljnike koji se bave pretežno politikom, pisali o nasilju sa stanovišta politike, komunicirali sa uticajnim muškarcima koji mogu da utiču na promenu …

Verujemo da smo, zajedno sa AŽC, napravile neke male korake u drugačijem poimanju ove važne teme iako znamo da je potrebno još mnogo rada da se može govoriti o stvarnim pomacima.

Zato i “krčkamo” novi zajednički projekat sa AŽC čija će glavna ciljna grupa biti – novinari i urednici u Srbiji.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

“Bez duvana” – naša nova digitalna priča

Od nedavno se, ponovo, družimo, sa našim starim drugarima – kampanjom “Bez duvana” i kompanijom “Ivančić i sinovi” koja, kao distributer preparata za odvikavanje od pušenja “Tabex”, stoji iza nje. Pre nekoliko godina smo, inače, napravili jedan ogroman pikavac (zaštitni znak ove kampanje) i “šetali” ga po Srbiji, mereći zainteresovanima intoksikaciju organizma i edukujući ih o tome kako da ostave cigarete.

Ponovo smo na ovo projektu ali sa nešto drugačijim zadatkom: oživeli smo sajt www.bezduvana.rs, dopunili ga zanimljivim informacijama (radimo to sada kontinuiramo), podigli Facebook stranicu Bez duvana, i vodimo je tako da to bude zajednica ljudi koji žele da ostave cigarete ili su to već uradili. Jednom reči – kampanji “Bez duvana” smo dali digitalno odelo i usmerili je ka nešto drugačijoj ciljnoj grupi nego što je to do sada bilo. I dalje, naravno, ima smisla organizovati direktne kontakte sa potencijalnim korisnicima ovog preparata u apotekama i posebno u Savetovalištu za odvikavanje od duvana ali verujemo da i na internetu ima prostora za akcije.

logo

Tek smo počeli i želimo da postupno i temeljno gradimo ovu zajednicu – želimo da okupimo one koji su zaista u potrazi za motivacijom za odvikavanjem od pušenja, one kojima je potreban dodatni podsticaj u savetima, podstreku, kontaktu sa lekarima, akcijama, nagradama… Odvikavanje od duvana nije jednostavan posao (ko to nije probao, ne zna :)) i želimo da ljudima koji su se odvažili da krenu tim putem budemo zaista od pomoći.

Sudeći prema pismima u inboxu, prema komentarima i poseti sajta – za sada smo su nas prepoznali kao “desnu ruku” i mi ćemo se truditi da tako i ostane.

U nastavku kampanje ispitivaćemo koji su to motivi pušača da prestanu sa pušenjem. Trendovi se menjaju, upozoravaju domaći stručnjaci, pa se tako visina cene cigareta sve više penje ka vrhu razloga za prestanak pušenja. Na ovom linku ćete naći anketu čiji je cilj da ispita vaše stavove po pitanju motivacije. Ako ste pušač (strastveni, onaj koji želi da ostavi ili onaj koji je već to pokušavao) molimo vas da popunite anketu i odgovorite na nekoliko pitanja.

Posetite i stranicu Bez duvana na Facebook-u, prošetajte po sajtu www.bezduvana.rs sigurni smo da ćete naći korisne informacije.

Mi se trudimo da tako bude. Ovog proleća biće još mnogo novosti na tom terenu 🙂

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

 

11. Business Cafe u Beogradu 4. maja u Mikser Housu

Jedanaesti put zaredom Kristina Ercegović, autorka projekta Business Cafe, okuplja preduzetnike u Beogradu i razgovara sa njima o tome kako uspevaju da vode svoj posao u uslovima u kojima živimo.

U sredu, 4. maja, taman kad se vratimo s praznika, u Mikser Housu u 18h čekaju nas Kristina i njeni sagovornici:

Zoran Vujović, prvi čovek Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika – ko bolje poznaje kako žive preduzetnici u Srbiji od njega? Pročitajte ovde kako on gleda na tretman države prema preduzetnicima

Srđan Janićijević, osnivač Mokrogorske škole menadžmenta, pokretač mnogih zanimljiih poslovnih projekata, autor knjiga koje promovišu preduzetništvo, gostujući predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju baš na predmetu “Preduzetništvo i marketing”

Ivan Minić, poznat kao pokretač foruma Burek a danas glavni urednik portala namenjenog preduzetnicima Moja firma

Tema okupljanja je “Mali su veliki” i Kristina, po milioniti put, hoće da nam kaže da mi koji smo u “malom biznisu”, zapravo, smo veliki i činimo najžilaviji deo domaće ekonomije.

Svi vi koji želite ohrabrenje, nova poznanstva i kontakte, dođite na 11. Business Cafe – da se družimo, razmenimo iskustva i dođemo možda do nekih novih poslovnih ideja.

Ulaznice za ovaj događaj možete nabaviti preko Gigstix.

A ako ste zainteresovani za radionicu “Kako preživeti vlastiti biznis” koju Kristina organizuje 4. i 5. maja u Beogradu (što vam iskreno preporučujemo, jer smo već bili na istoj), informišite se ovde. I prijavite se, koristiće vam 🙂

BC 10 sajt

Posetioci 10. Business CAfea s pažnjom slušaju Kristinu i njene goste 🙂 Foto: Mikser House

 

 

Naša #blitz kampanja o izlečivosti raka debelog creva

Mart je, tradicionalno, mesec posvećen borbi protiv raka pa brojne institucije, organizacije, ali i farmaceutske kompanije koriste ovaj mesec da skrenu pažnju javnosti na važnost redovnih kontrola i ranog oktrivanja simptoma.

Mi smo tokom ovogodišnje martovske akcije ostvarili saradnju sa Gastroenterološko endoskopskim udruženjem lekara (GAUS) i farmaceutskom kompanijom Goodwill Pharma, koji su na Paliću zajedno organizovali simpozijum posvećen značaju skrininga, tj. ranog otkrivanje simptoma kod raka debelog creva.

Mnogi drugi su tokom ovog perioda radili na sličnim temama i u ovakvim siutacijama postoji opasnost od „zasićenja“ novinara istim pričama. Zato je ovo bio inspirativan zadatak za nas, jer je trebalo pronaći nove teme za medije, novi ugao gledanja na ovu priču.

Za nas je iznenađujuća (a pokazalo se i za novinare) informacija bila da postoje forme raka debelog creva koje su, ako se otkriju u ranoj fazi, izlečive i do 100 posto! I pored ovih podataka Srbija je već duži niz godina u grupi zemalja Evrope sa srednje visokim stopama obolevanja i visokom stopom smrtnosti od ovog tumora. Inače, ova ozbiljna bolest, ako se dijagnostifikuje na vreme, ima visok stepen izlečivosti i moguće je pomeriti ove loše, gore pomenute podatke.

Novost koju smo otkrili, razgovarajući najviše sa docentom dr Ivanom Jovanovićem, predsednikom GAUS-a je da se sve češće pojavljuju i mladi ljudi kao pacijenti i da ne vredi više uvreženi stav da je to bolest starijih ljudi, posebno muškaraca. Ne, pojavljuje se i kod žena i treći je po učestalosti. Ovo su bili podaci koje smo ponudili novinarima i oni su, čak i pored toga što se u značajnoj meri pisalo o ovoj temi, bili zaintersovani da ove priče i objave.

Pokazalo se ponovo da je kvalitet informacije ono presudno što odlučuje koliko će ona zainteresovati medije. Važno je novinarima ponuditi nešto novo, pročeprkati neke nove detalje, okrenuti ugao gledanja – ne možemo, ne smemo imati „copy paste“ pristup medijima i očekivati njihovu pažnju.

Srbija je zemlja u kojoj su ovakve zdravstvene kampanje još uvek potrebne. Čak i kad se rade tzv. „blitz“ kampanje, jednokratne (poput ove naše) one imaju smisla i daju rezultate jer smo, kao društvo, još uvek nedovoljno zdravstveno prosvećeni.

U narednim godinama biće moguće, čak i poželjno, raditi neke neklasične, „out of the box“ kampanje kad je reč o podizanju svesti o zdravim navikama i redovnim lekarskim pregledima. Mora se ići napred. kampanja

 

 

 

 

Martovski Business Cafe: srpski preduzetnici uspevaju u svetu

Okupljanje malih i srednjih preduzetnika u okviru projekta Business Cafe ovog marta doživelo je mali jubilej – jer već deseti put za redom preduzetnici iz Srbije i regiona okupljaju se „na kafi“ u Beogradu, razmenjuju iskustva, probleme, ali i poslovne pobede.

Zadatak Agencije za odnose sa javnošću Kontakta je bila medijska pokrivenost i vidljivost Business Café – a ali i promovisanje preduzetnika i samog koncepta umrežavanja. Mediji nisu uvek zainteresovani za male preduzetničke priče (ima mnogo sličnih i nisu uvek od velike važnosti) i koncept networkinga još uvek nije toliko poznat na našim prostorima. Zbog toga je bilo je neophodno da od samog početka pronalazimo nove dimenzije pričanja priče o Business Café-u.

Tema martovskog okupljanja bila je „Vrhunski srpski proizvod“ pa su posetioci imali priliku da čuju one preduzetnike koji su svoje proizvode uspeli da proguraju „van“ i da postanu konkurenti i na globalnom tržištu.  O svojim iskustvima u razvoju sopstvenog biznisa i plasiranju proizvoda na globalno tržište govorili su preduzetnici koji svoje proizvod izvoze u svet: Branko Nešić, vlasnik „Rakiabara“, čija franšiza danas postoji i u Šangaju i Torontu, Filip Radojičić, dvadesetčetvorogodišnji vlasnik firme „Sanfrut“ koji otkupljuje i izvozi suve šljive u Rusiju, a sada razvija i proizvodnju džemova i ceđenih sokova i Ivan Bjelajac, iz IT kompanije „Devana Technologies“, koja je autor softvera Manage WP, proizvoda koji milionima korisnika u svetu omogućava da jednostavnije upravljaju većim brojem instalacija Word Pressa.

DSC_7187

Ovog puta želeli smo novinarima da predstavimo preduzetnike sa ovih prostora koji su uspeli na globalu i iznenadili smo se koliko su predstavnici medija bili inspirisani dobrim, pozitivnim pričama.  Medijski partneri na ovom događaju su portal BizLife i nedeljnik Nova ekonomija, a događaj je kroz gostovanje Kristine Ercegović, osnivačice ovog projekta i Ivana Bjelajca najavljen u jutarnjem programu radio Beograda. Televizija PINK je emitovala prilog o umrežavanju uz kafu, novom konceptu sa starom tradicijom (ne zaboravimo da je istraživanje pokazalo da je čak 60% poslova na našim prostorima sklopljeno uz kafu), a o preduzetnicima koji su se izborili u svetu čitaćemo u Politikinom magazinu i Ilustrovanoj politici. Događaj su ispratile agencije, a informacija o okupljanju se našla i na mnogim ekonomskim portalima.

Business Café je popularan regionalni projekat koji povezuje preduzetnike u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. Do sada je održano više od 90 događaja u osam gradova, predstavljeno više od 250 preduzetničkih priča, a više od 10.000 posetilaca sklopilo je više od deset miliona evra poslova međusobno.

Sledeće okupljanje preduzetnika planirano je za maj, a do tada vas izazivamo da razmišljate o tome koliko ste poslova sklopili “uz kafu” i kako je biti “Sam svoj gazda” 🙂 . Kako je izgledalo martovsko okupljanje više od 200 preduzetnika na Black&Easy kafi pogledajte ovde.

DSC_7190

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Sa novinarima i beauty blogerkama o nezi vrlo osetljive kože

Upotreba i značaj emolijensa, kako se «gen dugovečnosti« koristi u savremenoj kozmetici i koje su novine u nezi obolelih od psorijaze i nezi osetljive kože  – teme su o kojima je bilo reči na stručnom predavanju za dermatologe organizovanog prošle nedelje u Beogradu. Pre samog predavanja pozvali smo novinare i blogere/ke kako bismo ih upoznali sa ovim novinama i dve nove, klinički ispitane dermatokozmetičke linije – Ivatherm i Psorioderm – bazirane na prirodnim sastojcima, koja ne sadrži kortikosteroide i ostale materije koje mogu biti štetne.

doktor Zoran Golušin u sredini

Sagovornici zainteresovanim novinarima bili su dermatolozi dr Zoran Golušin, upravnik Klinike za kožne i venerične bolesti Kliničkog centra Vojvodina i prof. dr Miloš Nikolić, načelnik Odeljenja za pedijatrijsku dermatologiju Kliničkog centra Srbije. Takođe, pozvali smo predstavnike udruženja građana Pacijenti Protiv Psorijaze 3P”kako bi imali priliku da ispričaju svoju dimenziju priče – sa kojim problemima se suočavaju, koji stereotipi ih prate i kakve su psihološke posledice.

_SCD8801

Nastojali smo da predstavnicima medija objasnimo zašto je važno da kozmetički preparati koje koriste oboleli sadrže vlažujuće supstance i lipide koji dodatno skupljaju vodu, kao i to zbog čega nano čestice zeolita ubrzavaju delovanje lekovitih svojstava. Ovo nisu teme koje su lako razumljivi pa smo ciljano zvali novinare i blogerke koji su se bavili sličnom temom ili koji su na neki drugi način uključeni u ovu tematiku.Image

U okviru emisije „Tako stoje stvari“ emitovan je prilog o psorijazi, bolesti od koje je obolelo preko 150 000 osoba iz Srbije. Prilog televizije Pink za emisiju Info klinika akcenat je stavio na novine u dermatokozmetici i aktivnim sastojcima Ivatherm kozmetike. U Vivi je objavljena priča o emolijensima i predstavljena je nova kozmetička linija Psorioderm.

O ovim temama moći ćete da čitate i u mnogim magazinima, blogovima i dnevnim novinama.

Ivaterm psorioderm

 

 

Koga smo sve upoznali na Business Cafe-u u Podgorici?

Kao partneri Business Cafe projekta u Beogradu, bili smo gosti ovog okupljanja malih i srednjih preduzetnika i u Podgorici, održanog krajem februara. Zanimalo nas je kako preduzetnici „dišu“ u Crnoj Gori, da li se druže međusobno, kakva su im iskustva u poslu…
U Podgorici nam je bilo – odlično! Daleko više od naših očekivanja. Vrlo dobra organizacija Business Cafea Crna Gora koju radi Institut za preduzetništvo i ekonomski razvoj Crne Gore, plus inspirativni gosti – govornici, plus zainteresovani posetioci.
Atmosfera vrlo slična onoj u Beogradu: ljudi vole da čuju kakva su iskustva drugih ljudi koji vode sopstveni biznis, vole da podele probleme, vole da znaju ne samo to da je neko postigao uspeh nego i da je napravio grešku, pa iz nje nešto naučio.
BC Podgorica
Najveći utisak na nas su ostavili ljudi koji vode dizajn studio iz Podgorice „Fleka“. Moderna, u inostranstvu obrazovana ekipa, dinamični, puni ideja, za nekoliko godina promenili su dizajn scenu Podgorice, stekli klijente u inostranstvu, posebno u Italiji, nedavno pobedili na pitchu u Srbiji koji je raspisao vrlo veliki klijent.
O svom iskustvu vođenja porodičnog biznisa, što se u mnogim detaljima razlikuje od pokretanja svog posla, govorio je mladi Ilija Radulović, iz kompanije „Ingi Invest“ koja se bavi projektovanjem i izgradnjom. Pamtimo njegove priče o tome kako su greške u poslu, zapravo, važne jer se iz njih uči. „Neuspeh je preduslov uspeha“, lepo je rekao Ilija i to smo poneli kao važnu lekciju.
Treća gošća je zagrebačka preduzetnica Ana Marija Pažin Morović koja je kreirala poseban wellness program i razvija ga na ostrvu Lošinju. Vrlo je vešta u pravljenju razne prirodne kozmetike, ume da vas zavede aroma terapijom, učila nas je koji miris nas opušta, delila savete zašto ljudi koji vode svoj posao treba da umeju da se relaksiraju.
Sledeći uputstva Kristine Ercegović o tome kako se kvalitetno “networkovati” – upoznali smo se i razmenili kontakte sa zanimljivim ljudima u Podgorici. Neke kontakte polako pretvaramo u poslove, nadamo se, na obostranu korist.

 

Kontakta partner Business Cafe-u u Beogradu

Početkom ove godine postali smo partneri projekta Business Cafe za Srbiju, vrlo popularnog okupljanja malih i srednjih preduzetnika u regionu. Od devetog Business Cafe-a u Beogradu, održanog u Mikser House-u, zaduženi smo za komunikaciju sa medijima i sponzorima.

Deveti Business Cafe okupio je više od 150 malih i srednjih preduzetnika iz Srbije i regiona, a prisutni su imali prilike da čuju motivišuće preduzetničke priče, da se upoznaju sa potencijalnim saradnicima i predstave svoj biznis. Od devetog Business Cafea naši prijatelji iz Grand Kafe su, takođe, partneri projekta pa svi gosti uživaju u Black’n’Easy  kafi.

Kakva je bila atmosfera i šta su zaključci možete pogledati u prilogu sa N1 ili na sajtu Tanjuga.

Business Cafe je okupljanje preduzetnika i onih koji to žele da postanu širom regiona, projekat koji je pokrenula i vodi zagrebačka preduzetnica Kristina Ercegović, autorka knjige „Sam svoj gazda“ i mentorka mnogih uspešnih preduzetnika. U Hrvatskoj se ova okupljanja organizuju već pet godina u Zagrebu, Dubrovniku, Puli, Splitu, Karlovcima a u regionu BC postoji u Beogradu (od 2015.), Podgorici, Skoplju, Sarajevu.

Za pet godina postojanja održano je više od 80 susreta i ispričano više od 200 uspešnih preduzetničkih priča, susrete je posetilo oko 10 000 gostiju, vrednost novih poslova sklopljenih na BC je skoro 10 miliona EUR. U medijima je o ovoj manifestaciji bilo više od 300 direktnih najava, gostovanja, nastupa.

S obzirom na to da već dugo godina imamo priliku da sarađujemo sa klijentima koji spadaju u male i srednje preduzetnike prepoznajemo ovaj događaj kao veoma bitan za međusobno umrežavanje. Drago nam je što imamo priliku da budemo partneri na ovom projektu, da učestvujemo u njegovom rastu i daljem razvoju 🙂

BS SAJT

Naredni Business Cafe u Beogradu održava se 16. marta, na istom mestu (Mikser House), u isto vreme (18h) a tema je – „Vrhunski srpski proizvod“. Gosti su vrhunski, što bi klinci rekli, i evo prve najave https://www.facebook.com/events/1680653735540306/ a mi ćemo vs uskoro detaljno informisati.

Novinari i blogeri su zavirili u Ribella kuhinju

Nakon prve faze upoznavanja javnosti sa Ribella hummusom, jednom zdravom, za naše prostore donedavno ne toliko poznatom namirnicom, želeli smo da i predstavnike medija upoznamo sa njenim kvalitetima.

Za potrebe klijenta DTD Ribarstvo, odnosno brenda Ribella Hummus, osmislili smo i organizovali radionicu za novinare i blogerke i obilazak fabrike u Bačkom Jarku, jedine fabrike humusa u Srbiji.  Ideja je bila da predstavnici medija obiđu fabriku i da učestvuju u „humus kuvarskoj radionici“ koju je vodio poznati kuvar Nenad Veljković sa kanala 24h Kitchen. Sa nama su se družili novinari iz redakcije RTS-a, RTV-a, Happy Televizije, iz Blic Žene, Blica, Politika Magazina, Ilustrovane Politike, magazina Hrana kao lek itd.

Novinarsku ekipu iz Beograda i Novog Sada gostile su Ljiljana Popadić, PR menadžerka DTD i Ina Mioč, tehnolog u ovoj fabrici. Pre obilaska fabrike novinari su čuli priču o tome kako je fabrika humusa nastala u sred Vojvodine, i zašto, kako se pravi humus i zašto se smatra jednom od najzdravijih namirnica na svetu.

Ribella

 

Usledio je obilazak fabrike, upoznavanje sa proizvodnjom zdravih namaza i namirnica koje se u proizvodnji koriste. Novinari su imali priliku da radnike i tehnologa pitaju sve što ih zanima o tajnama Ribella kuhinje i kako se dobijaju raznovrsni Ribella ukusi.

 

poseta novinara

 

Nakon što su videli kako se i od kojih sastojaka, u sred Vojvodine, pravi humus po libanskom receptu, predstavnici medija su imali priliku da se i sami upoznaju sa ovom namirnicom, kao i da nauče nešto o pripremanju različitih jela sa humusom od kuvara Nenada Veljkovića. Ovom prilikom kuvar je spremao različita jela, kao što su: burgeri od lososa sa pikant humusom i mirođijom, salata sa bundevom i humusom, ramstek sa prelivom od kari humusa i kolačići sa čokoladom, humusom i čilijem.

 

radionica

Ovaj namaz, poreklom sa Bliskog Istoka, proizvodi se u Vovjodini već tri godine i rezultati prodaje pokazuju da interesovanje kupaca za humus kontinuirano raste. Rezultati prodaje u u odnosu na prošlu godinu su porasli za 100 % i planira se dalji rast. Trenutno postoji 7 različitih ukusa Ribella hummusa, a u ovoj godini planira se uvođenje još dve nove arome. Dakle, u Ribella kuhinji se “zakuvava” pa očekujte nove zdrave i ukusne priče 🙂

objave

 

 

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]