Verujemo da kontakt ne vredi bez takta

Kako je jedna inicijativa AŽC zaživela u medijima i među predstavnicima vlasti?

Mar 6, 2015

(Dajte medijima informacije kada njima odgovara a ne vama)

Nedavna inicijativa naših prijatelja iz Autonomnog ženskog centra – da se izjednači definicija porodice u Krivičnom zakoniku i Porodičnom zakonu, kako bi sve partnerke (i one u vanbračnim zajednicama i one u vezama) imale zaštitu kao žrtve nasilja u porodici – naišla je na odličan prijem u javnosti.

Prilično komplikovana pravnička formulacija inicijative i javnost koja, ipak, nije dovoljno senzibilisana za ovakve teme nisu učinili da saopštenje o inicijativi završi u korpi za đubre na računarima novinara. Naprotiv. Vest o ovoj inicijativi preplavila je medije, zainteresovala donosioce odluka, postala tema uvodničara u dnevnoj štampi, tema gledanih talk show emisija.

Zašto i kako se to dogodilo?

Autonomni ženski centar već dugo inicira promenu definicije porodice u Krivičnom zakoniku kako bi izjednačio prava žrtava nasilja u porodici. Njihova inicijativa koja je dobro poznata u stručnim krugovima (tužioci, sudije, profesori prava), ima pristalice, ima protivnike. Šira javnost nije, do februara 2015, bila upoznata sa ovim predlogom.

Apsolutni medijski događaj proteklog meseca, makar kad je reč o društvenom životu, jeste slučaj nasilja nad mladom ženom, Ana Marijom Žujović koju je pretukao njen partner, voditelj TV Pink, Vladimir Stanojević, a koji je ona javno obznanila: najpre na društvenim mrežama a potom i u ostalim medijima. Ova je priča punila stranice hronike i estrade (?) i o tome, nekom drugom prilikom, u analizi pisanja o nasilju nad ženama, koju pripremamo.

Činjenica da Vlada i Ana nisu bili u braku koji je validan u Srbiji izvukla je novu temu za novinare i bacila svetlo na važan problem sa kojim su se suočavale mnoge žene i devojke koje su bile pretučene od svojih partnera: ako si razvedena a bivši muž te prebije, ako si devojka koja je u vezi sa momkom a on te pretuče – izvini, nisi žrtva nasilja u porodici, tako kaže zakon.

Višednevno bavljenje medija ovim slučajem nasilja među poznatim licima, bio je, ispostaviće se, dobar trenutak da se lansira inicijativa Autonomnog ženskog centra o menjanju definicije porodice. Saopštenje za medije u kom se ova inicijativa predstavlja i obrazlaže, iako bez direktnog upućivanja na aktere pominjanog slučaja, je distribuirano svim medijima.

Procenili smo da ovu inicijativu treba da posebno obrazložimo kroz razgovore sa dvoje, troje novinara koji se na ozbiljan način bave ovom temom. Razumevanje koje su Tanjug i „Politika“ pokazali za ovu priču biće inicijalna kapisla za dalju sudbinu inicijative. Tekstovi su bili korisni, informativni i pokrenuli su interesovanje javnosti za ovu temu. azc_politika_11.02.2015

Istog dana dogodilo se ono što svaki organizator kampanje javnog zagovaranja – što ova inicijativa svakako jeste – priželjkuje: ministarka Zorana Mihajlović, predsednica Koordinacionog tela Vlade Srbije za ravnopravnost polova, podržala je ovu inicijativu izjavom za medije. Sledećeg dana to isto je uradila i Poverenica za zaštitu ravnopravosti, Nevena Petrušić.

Vest se spontano prelivala u druge medije, o inicijativi su govorili drugi, ne samo oni koji su je pokrenuli, postala je deo javnog prostora.

Ministarka je potom gostovala u jutarnjem programu TV Pink i govorila o tome, narednih dana dala intervju „Politici“ u kom je apostrofirala važnost ove teme (ne uzimamo u obzir ovde činjenicu da ministarka Mihajlović ima lični PR cilj da se pozicionira kao žena koja se aktivno bori protiv nasilja nad ženama, analiziramo način na koji njen angažman doprinosi vidljivosti teme).

Treba reći da je „Politika“ pokazala značajno interesovanje za ovu temu i da su se njome bavili i novinari koji se bave pitanjima nasilja, ali i oni koji prate pravosuđe i pravni sistem. Poseban kuriozitet je bilo to da su baš ovu inicijativu kao glavnu temu svojih kolumni uzela dvojica kolumnista, Ljubodrag Stojadinović i Aleksandar Apostolovski. Nije bez uticaja i to što je reč o muškarcima, kolumnistima, imajmo u vidu da se ovim temama češće bave žene.

Tema je bila aktuelna i za jednu od najuticajnijih talk show emisija – „Da Možda Ne“ na RTS, u kojoj je gostovala aktivistkinja AŽC Tanja Ignjatović.

AZCcase

Mini medijsku kampanju pratile su uobičajene aktivnosti koje AŽC preduzima kad je reč o tzv #advocacy kampanjama: na sto Zorane Mihajlović, ministarke i šefica Koordinacionog tela za ravnopravnost polova, stigao je dopis i podsećanje na to da predlog izmena Krivičnog zakonika već dve godine leži u fioci ministra pravde, njenog stranačkog kolege.

Suština kampanje javnog zagovaranja je – rezultat – a to je, ovde, izmena Zakonika. Ako je ministarka spremno prihvatila da bude javni promoter ove ideje, onda je potrebno podsećati je na obećanje. To ćemo, zajedno sa AŽC, sigurno raditi narednih meseci.

 

Važne pouke iz ovog primera:

  1. Važno je prepoznati trenutak kad je javnost zainteresovana za vašu temu i iskoristiti ga. Mediji ne bi na isti način reagovali na ovu inicijativu da ju je AŽC danas lansirao ali su u vreme kad su se intenzivno bavili javnim primerom nasilja bili zahvalni za dodatne informacije, pa su na taj način razumeli i ovu inicijativu
  2. Ako su inicijativu u javnosti prihvatili donosioci odluka, pošaljite im zvanične dopise i postarajte se da znaju za to. Direktni razgovori su uvek dobrodošli, ali za državnu upravu je papir svetinja. A i za vas, jer ćete se sigurno morati da ih podsećate na to.