Tag Archive for: AZC

Kako ‘mali’ dobrim porukama mogu da pariraju ‘velikima’? Ili kako smo radili kampanju #NeTolerišem

 

Svakoga dana ne tolerišemo sitnice koje nas nerviraju, a u isto vreme tolerišemo nasilje prema ženama – to mora da se promeni. Ovo je glavna poruka kampanje #NeTolerišem Autonomnog ženskog centra (AŽC), za koju smo radili PR kampanju krajem 2016. godine.

Kampanja #NeTolerišem deo je višegodišnjeg projekta “Potpisujem” čiji je cilj podsticanje sistemskih promena u borbi protiv nasilja nad ženama, ali i promene društvene svesti. Mi smo, i na to smo vrlo ponosne, već treću godinu bliski saradnici AŽC u sprovođenju ove kampanje.

Tradicionalno, krajem godine se najviše govori o nasilju nad ženama. Razlog tome je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama koji se obeležava 25. novembra i globalna kampanja “16 dana aktivizma” koja počinje istog dana a završava se na Međunarodni dan ljudskih prava (10. decembar).

Ove godine u istom periodu, država se prvi put aktivno uključila u komunikaciju o nasilju nad ženama i to kroz dve kampanje (vođene istovremeno): jedna iz Ministarstva pravde, druga iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

U tom trenutku, u tim okolnostima – trebalo je da i mi krenemo u #NeTolerišem PR kampanju. Razmišljali smo – šta da radimo, kako da pokažemo da su promene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, baš tada usvojene – plod desetogodišnjeg rada AŽC? Da su temeljno i dugo radile na tome da donosioce odluka ubede u važnost usvajanja hitnih mera?

Kampanja #NeTolerišem

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

OK, ŠTA PRVO RADIMO?

Krenule smo, najpre, sa informisanjem medija i novinara koji godinama prate ovu temu o tome da je baš AŽC najviše uticao na promene glavnog zakona za zaštitu žrtava. Naša poruka je stigla u pravi čas, a znamo po tome što je, doslovce, preneta u redakcijskom komentaru Politike. Prava meta, prava poruka.
Well done 🙂

AŽC je već imao pripremljenu aplikaciju – rešen da ove godine najviše komunicira sa publikom na internetu.

Dakle – APLIKACIJA:

Hrvatska agencija ZOO kreirala je aplikaciju kojom se pozivaju građanke i građani da se uključe u kampanju – u 3 koraka: na stranici koja se otvara ulaskom na link upišete koju svakodnevnu pojavu ne tolerišete, potom upišete svoje ime i godine, i time “obećate sebi” da ćete u buduće reagovati kada se susretnete sa nasiljem nad ženama.

Kako bismo učinili maksimum da poruka kampanje dođe do ljudi išli smo na dva “fronta”:

1. Saradnja sa influenserima i influenserkama

Online vidljivost kampanje postignuta je saradnjom sa influenserima/kama na društvenim mrežama. Kontaktirali ih sa molbom da podrže inicijativu, popune i podele aplikaciju #NeTolerišem.

Ličnosti kojima smo se obratitli su iz različitih sfera – od ljudi iz kulture i umetnosti, preko društveno angažovanih pojedinaca do onih iz sveta zabave. Ovaj potez je bio svestan izbor, a ne rezultat nedovoljno definisane ciljne grupe: upravo od saradnica iz AŽC-a naučile smo da je jedna od najraširenijih predrasuda ta da nasilje doživljavaju žene određenih ekonomskih mogućnosti, životnih stilova ili interesovanja.

Ostvarili smo saradnju sa Sandrom Silađev aka Dinjom, glumicom čiji je izmišljeni lik Dinja izuzetno popularan na internetu. Ona je na njen svojstven način napravila video klipove posvećene problemu nasilja nad ženama. Evo jednog od klipova.

Kampanju su podržale poznate ličnosti među kojima su spisateljica Mirjana Bobić Mojsilović, bivša voditeljka Vanja Bahilj aka Koza na Štiklama, pevačica Seka Aleksić, novinar Dušan Čavić, blogerke Jelena Karakaš i Brana Antović i drugi ali i brojni drugi ljudi koji su uticajni na društvenim mrežama.

REZULTAT? Saradnja sa influenserima generisala je veliku vidljivost akcije – konkretno, sa 4200 potpisnika aplikacije. Na YouTube-u, #NeTolerišem video klip ima 131,765 pregleda.

2. Saradnja sa medijima i blogerima/kama

Kako su kampanje koje je vodila država “zauzele” gotovo sve glavne medije i kako su ponavljale stare poruke o tome da će se država obračunati sa nasilnicima (mada je imala zakonskog osnova za to i pre donošenja zakona), rešili smo da izbegnemo ta opšta mesta i kažemo ljudima konkretno – šta je to što mogu da urade da pomognu nekome ko je žrtva. Shvatili smo da prečesto čujemo floskule o tome da treba da prijavimo nasilje, a da je, u stvarnosti, to mnogima teško i da ne znaju šta da rade u takvim situacijama.

Napisali smo tekst “10 saveta kako da stvarno pomognete žrtvi nasilja”, koji konkretno odgovara na pitanje šta svako od nas može da preduzme kada primeti nasilje nad ženama.

REZULTAT? Savete su sa svojim čitaocima podelili Nedeljnik, jedan od najčitanijih ženskih portala Blic žena, Portal mladi i dr, kao i blogeri i blogerke – Savršena, CMV, Sitoireseto, Miloš Đajić, Bgonline i dr.

Iako prebukirani sadržajima o ovoj temi, koji su stizali iz zvaničnih državnih organa, mediji su ipak pokazali da im je dobar sadržaj na prvom mestu.

Važno nam je i to što je mainstream magazin za žene, kao što je Lepota i zdravlje, razumeo i prihvatio senzibilitet kojim AŽC nastupa u javnosti, pa je naša kampanja završila u uvodniku glavne urednice.
Potvrdilo se staro pravilo da uvek sve zavisi od ljudi (ovde, urednice) i da su oni ti koji biraju čemu će posvetiti pažnju, a čemu neće.

Šta zaključujemo: I u situaciji u kojoj ste „mali“ (čitaj: organizacija civilnog društva), drugačijim i dobro promišljenim pristupom možete se pojaviti na sceni na kojoj su tradicionalno dominantniji „veliki“ (čitaj: država).

Naš ključ nije bio zakup medijskog prostora i trošenje velikih svota na nastup na društvenim mrežama: ulaganje je učinjeno naporom da formulišemo na prave poruke i pošaljemo ih pravim ljudima, na pravi način.
Ove elemente nije lako postići – ali je moguće. Pre svega, dobrom informisanošću i kvalitetnom i profesionalnom komunikacijom.

Dopao vam se ovaj tekst i mislite da bi nekome od vaših prijatelja bio interesantan? Podelite ga sa njima!
Pratite nas na Facebook-u.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Kampanja “Potpisujem” u finalu #PRiznanje2016 u kategoriji neprofitnih kampanja

Kampanja “Potpisujem”, koju već treću godinu zaredom radimo zajedno sa našim partnerkama iz Autonomnog ženskog centra (AŽC), a čiji je cilj promocija primene Konvencije Saveta Evrope za suzbijanje nasilja prema ženama – izabrana je u finale takmičenja #PRijem2016 Društva Srbije za odnose s javnošću i to u kategoriji komunikacijski projekti u neprofitnom sektoru. :):):)

Pobednik u ovoj kategoriji je agencija New Moment za kampanju “Dugme za život” koja je za ovaj svoj predlog dobila i Bronzanog lava na Kanskom festivalu. Teško bi bilo izboriti se s kanskim lavom pa je zato sam ulazak u finale za nas bio skoro ravan pobedi.

Zašto? Zato što je to bio način da se kampanja koja je posvećena poboljšanju sistemskog odgovora države na nasilje prema ženama postane vidljivija u uticajnoj javnosti i, bićemo iskreni i nekromni, zato što je žiri prepoznao rad jedne male agencije i dao joj šansu. 🙂

U nastavku ćemo vam, u kratkim crtama, pokazati koja smo dostignuća ove kampanje istakli i zašto je to za žiri bilo vredno posebne pažnje.

Kad smo započeli saradnju, pre tri godine, AŽC je imao imidž ozbiljne feminističke organizacije, ugledne u međunarodnim krugovima, pomalo stroge i “izbirljive” u komunikaciji sa medijima. Nama se činilo da ima prostora za promene u komunikaciji, da treba menjati stare obrasce i prilagoditi se novom dobu. Srećom, i AŽC je mislio isto 🙂

Kad smo videli poruke koje je AŽC osmislila a kolege iz hrvatske agencije ZOO vizuelno uobiličile – (čak i nama) se  malo zavrtelo glavi. AŽC je spremila “šok kampanju” a mi smo morali da je “zavtimo” i predvidimo odakle sve preti opasnost..

AZC NASTAVAK KAMPANJE OGLAS 1-2 SRBIJA_priprema (2)-page-001

Snažne i provokativne poruke su osvanule na bilbordima, u štampanim medijima, zavrtele se na televizijama i radio stanicama. Znali smo da ne mogu da prođu bez odjeka, pa i odijuma. Krenulo je – uobičajeno

AŽC kolaž sa naš sajt

Sve dok narodni poslanik i voditelj jutarnjeg programa na KCN TV, Vladimir Đukanović Đuka nije izvređao aktivistkinje AŽC uživo i obrušio se na kampanju kao antidržavnu i antisrpsku.

“Ja molim te kretene koji su pokrenuli tu akciju da sa tim prestanu jer ovo društvo apsolutno poštuje nežniji pol ni ovde su ljudi džentlmeni”

Kreteni” nisu prekinuli kampanju nego su joj dodali gas…

kolaž djuka naš sajt

Tradicionalno nerazumevanje između AŽC i tabloida (zbog neprofesionalnog izveštavanja o nasilju) ovog puta je – izostalo. Uspeli smo da početni negativni publicitet pretvorimo u pozitivni i iskoristimo moć tabloida u svoju korist – da kampanju učinimo vidljivijom i pošaljemo poruke do šire javnosti

I dalje su nam bile potrebne nove uticajne javnosti…

Našli smo je u uredništvu i čitaocima lifestyle magazina “Gloria”. Pokucali smo na vrata urednice: hoćete li da objavljujete ozbiljne intervjue sa relevantnim sagovornicima na temu nasilja, mi ćemo vas spojiti sa ljudima i pomoći novinarima.

Rekla je – da.

Dva meseca, iz broja u broj, “Gloria” objavljuje intervjue sa pravnicima, psiholozima, lekarima, advokatima, bavi se fenomenom ženskog nasilja na najozbiljniji način ikada.

Serija tekstova u “Gloriji” je potpuno novi kanal komuniciranja za AŽC koji je pomogao da poruke stignu do mnogo šire publike. Po našoj proceni, koja se oslanja na analizu čitanosti štampe, tokom dva meseca smo, kroz “Gloriju”, došli bar do dva miliona čitateljki/laca koji, do sada, nisu mogli da se informišu o ovim temama na stranicama lifestyle magazina o “životu poznatih”.

gloria

Bonus u priči je to što je “Gloria” pokazala da se u tzv “lakom štivu” može na kvalitetan način pisati o nasilju prema ženama. Vođeno je računa o svim pravilima izveštavanja o ovoj osetljivoj temi. Iskreno smo zahvalni ekipi “Glorije” na tome.

Šta je još, po nama, bila inovacija u ovoj kampanji?

“Iskoristili” smo moć tabloida u svoju korist, animirali smo muškarce urednike nedeljnika, ušli u magazine i nedeljnike koji se bave pretežno politikom, pisali o nasilju sa stanovišta politike, komunicirali sa uticajnim muškarcima koji mogu da utiču na promenu …

Verujemo da smo, zajedno sa AŽC, napravile neke male korake u drugačijem poimanju ove važne teme iako znamo da je potrebno još mnogo rada da se može govoriti o stvarnim pomacima.

Zato i “krčkamo” novi zajednički projekat sa AŽC čija će glavna ciljna grupa biti – novinari i urednici u Srbiji.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Analiza izveštavanja dnevne štampe o nasilju u porodici (februar, mart, april 2015)

Za 90 dana 53 naslovne o nasilju u porodici

Tokom februara, marta i aprila pratili smo izveštavanje dnevnih listova o porodičnom i partnerskom nasilju nad ženama. U ovom periodu  štampa se intenzivnije bavila ovom temom, između ostalog i zbog toga što su u javnost izneti primeri nasilja u partnerskim odnosima javnih ličnosti. Do kraja analiziranog perioda (kraj aprila) u Srbiji je u partnerskom nasilju ubijeno 15 žena. Danas je taj broj već – 21[1].

Prilikom istraživanja rukovodili smo se Vodičem za izveštavanje o nasilju nad ženama Autonomnog ženskog centra i Priručnikom za medijsko izveštavanje o nasilju u porodici i nasilju nad ženama.

Šta je analizirano?

Istraživanje je obuhvatilo dnevne listove Kurir, Blic, Politika, Danas, Informer, Dnevnik, Alo, 24 sata, Večernje novosti, Privredni pregled. Nastojali smo da utvrdimo koliko su tekstovi na ovu temu  zastupljeni, na koji način se izveštava o nasilju u porodici i partnerskim vezama i koji mediji najviše (ne) vode računa kada je izveštavanje o ovakvoj problematici u pitanju. Kriterijumi koje smo koristili su oni koje preporučuju gore pomenuti vodiči.

Prisutnost tekstova

U navedenim dnevnim novinama je tokom posmatranog perioda objavljeno 460 tekstova čija je tema nasilja u porodici (uključujući i 53 teksta koja su u formi kratke vesti). Reč je tekstovima koji ne tretiraju isključivo nasilja nad ženama, već i nad članovima šire i uže porodice. U ovim tekstovima, žene su prikazane kao žrtve nasilja u 353 teksta, ukućani u 17 a muškarci u 32 teksta.  Muškarac je, u analiziranim tekstovima, prikazan kao počinitelj nasilja 352 puta, i to čak 309 puta kao počinitelj nasilja nad ženom, dok je žena prikazana kao počinitelj nasilja nad muškarcem u dva teksta, a nad ženama u 43 teksta.

Samo sedmina svih objavljenih tekstova (61) se bavi fenomenom nasilja u partnerskim ili porodičnim vezama kroz šire novinarske forme (članak, komentar, intervju sa zvaničnicima), stavljajući akcenat na pojavu, a ne na pojedinačne slučajeve. Najveći broj tekstova ovog tipa objavljeno je u Politici (18). S druge strane, dnevne novine Alo, Kurir, Informer i 24 sata objavile su zajedno samo 6 ovakvih tekstova (broj tekstova po medijima naveden je u tabeli ispod.).

12345678

*Tekstovi koji se bave fenomenom nasilja u partnerskim ili porodičnim vezama kroz šire novinarske forme

Nasilje u porodici/nasilje nad ženama

Ključni segment ove analize su tekstovi u kojima su žene žrtve nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Takvih tekstova, ako isključimo kratke vesti, je bilo 270 (podsećamo, ukupan broj objavljenih tekstova i nasilju u porodici je 460).

Skoro polovina ovih tekstova (128 ili 47 odsto) su tekstovi tzv. tabloidnog tipa.[2]

Na ovaj način je najviše pisano u Kuriru, Informeru i listu Alo, a nijedan tabloidni tekst nije zabeležen u dnevnim listovima Politika i Danas. Čak 15 odsto svih tekstova o ženama žrtvama nasilja objavljeno je u rubrikama V.I.P, Poznati, Showtime itd. Ovaj rezultat je, verovatno, posledica činjenice da su mediji u ovom periodu obimno izveštavali o slučaju nasilničkog ponašanja voditelja TV Pink prema supruzi. Mediji su ovaj primer smeštali u zabavne rubrike, umesto u društvo ili hroniku.

Nasilje nad ženama se kao tema našlo 53 puta na naslovnim stranama dnevne štampe. Ovi tekstovi, obrađeni na tabloidan način, bili su 39 puta na naslovnim stranama (Kurir, Informer, Alo, Naše novine, Večernje novosti, Blic). Ova tema bila je 14 puta na naslovnim stranama dnevnih novina a da nije prikazana na senzacionalistički/tabloidan način (Politika, Večernje novosti, Blic).

123456

 *Međusobni odnos tekstova o pojedinačnim slučajevima nasilja nad ženama (u porodičnom nasilju) i tekstova koji su napisani na senzacionalistički način

Kako se izveštava o nasilju?

Iako zakonski standardi i etički kodeksi novinara propisuju jasna pravila o tome kako treba tretirati identitet žrtve u izveštavanju, ova pravila se poštuju u zanemarljivom broju primera.

U čak 56% slučajeva je uz tekstove objavljena fotografija žrtve, a samo u 7% tekstova nije objavljena ni fotografija ni ime žrtve. Interesantno je pomenuti da su čak postojali slučajevi u kojima su navedeni samo inicijali nasilnika, a puno ime i prezime žrtve. Fotografije su, takođe, često bile senzacionalističke, a kada se radilo o javnim ličnostima često su bile potpisane na krajnje tabloidan način. Na primer, ispod fotografije Ana Marije Žujović (žrtve partnerskog nasilja) i muškarca pored nje,  stoji potpis „Jao kako li tek ti biješ?” kod njene fotografije i „Hoćeš da te odgurnem u predelu lica”(Kurir) kod fotografije muškarca. Takođe, neretke su i  fotografije na kojima se nasilnik ili ubica i žrtva ljube koje su potpisane  sintagmama „vreme sreće” ili „nekadašnja ljubav”, čime se nasilju daje romantični prizvuk ljubavne tragedije.

Stereotipno opisivanje žrtve

Jedno od možda najznačajnijih pravila, kada je izveštavanje o nasilju u porodici i nasilju nad ženama u pitanju, jeste to da izveštavanje ne sme obuhvatiti stereotipe o „ženskim” ulogama i osobinama. U tom smislu pogrešno je navoditi partnersku istoriju žrve, ocenjivati njeno majčinstvo ili prenositi izjave koje sa laičkog gledišta žrtvu stavljaju u određeni kontekst. Analizom ovih tekstova uočavamo da je žrtva skoro svaki četvrti put bila opisivana kroz stereotipne uloge i to najčešće u tekstovima dnevnih listova Kurir (20), Informer (17), Alo (15), a mnogo manje u Politici i Danasu.

Evo nekih od izjava koje ilustruju nepoštovanje ovog pravila: „nasilje prijavljuju dokone žene. One koje rade nemaju vremena za takve gluposti”(citat Ljubiše Buhe istaknut u antrfileu, Naše novine), „najgore je što sam čuo da ona već ima novog momka”(Alo), „teško mu je palo jer ona švrlja”(Alo), „često se sa posla vraćala sa društvom kombijem”(Večernje novosti). Izdvajamo primer teksta iz „Dnevnika”  koji prati suđenje za nasilje a koji upućuje na „raskalašan život žrtve”: „Pevačica Ivana Buha, sa velikim tamnim naočarima, u uskim pantalonama i bundi, ušla je  u pratnji policijskog obezbeđenja u sudnicu, nekoliko minuta kasnije, odložila svoju „Luis Viton” torbicu i sela na mesto za svedoke”. Na ovaj način nasilje se opravdava, a prijavljivanje nasilja se opisuje kao nešto čemu teže žene zbog materijalne ili druge koristi.

Sa druge strane u istim tekstovima u kojima se žrtva stereotipno prikazuje sve češće možemo videti relativizaciju učinjenog nasilja kroz izjave različitih svedoka koji govore o nasilniku kao o dobroj osobi, mirnoj i povučenoj, domaćinu, dobrom radniku, sinu koji je voleo svoju majku, dobričini, „ne bi mrava zgazio”(Večernje novosti). Ove konstatacije su ponekad istaknute i u antrfileu ili naslovu teksta. Posebno su skandalozna tri primera teksta u vezi sa istim slučajem u kojima komšije daju izjavu o komšiji koji je ubio majku: „pomagao je majci i svakodnevno kuvao ručak” (Blic), „Zorica je bila nesnosna jer je pila”(Informer), „dovoljno je bio kažnjen što je živeo sa njom”(Naše novine) pa i sam novinar zaključuje „Komšije su imale samo reči hvale za Josipa, a ni jednu za Zoricu“(Informer).

Motiv i pogrešno imenovanje nasilja

U 40% obrađenih tekstova novinar sam ili kroz izjave sagovornika nagađa motiv nasilja ili ubistva, a najčešće je reč o: ljubomori, alkoholizmu, zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, teškom životu, nervozi.  Relevantni vodiči za izveštavanje o nasilju skreću pažnju na to da je važno da se istakne krivica nasilnika, te da se ni na koji način ne relativizuje težina nasilja niti se teret odgovornosti stavlja na žrtvu.

U analiziranim tekstovima primetan je trend romantizovanja priča o nasilju, predstavljanja takvih primera kao emotivnih ljubavnih drama. Ovo su neki od naslova: „Četiri metka u leđa zbog neuzvraćene ljubavi”(Blic), „Između leša mlade žene i starca crvena ruža”(Dnevnik), „Ljubomora razlog ubistva…”(Politika), „Ljubomora ubila doktorku”(Politika), „Ljubav, batine, abortus”(Informer), „Pretučena žena: čekam muža sa gibanicom”(Alo).  U 7% tekstova nasilja je opisivano kao „ljubavni brodolom”, „španska serija”, „Šekspirova drama”,ljubavna tragedija”. Fotografije koje ilustruju tekst su bile potpisane frazama „dani sreće”, „dani ljubavi” ili su na njima žrtva i nasilnik kako se ljube.

Da li se konsultuju stručnjaci i pominje kazna?

Novinari koji izveštavaju o slučajevima nasilja nad ženama češće u fokus svojih priča stavljaju izjave članova porodica, komšija i svedoka, nego što citiraju izjave stručnjaka ili nadležnih lica. Samo jedna trećina analiziranih tekstova sadrži izjavu stručnjaka ili nadležnog lica.

Kako Vodič za medije o izveštavanju o nasilju AŽC navodi, važno je da se priče o nasilju isprate do kraja kao i da se preispita odgovornost za izostanak zaštite žrtve. Preporučuje se da se istakne i koja je kazna izrečena nasilniku kako bi se ovaj čin javno osudio i ukazalo na posledice.  U analiziranim tekstovima kazna je pomenuta u 45% tekstova i to najčešće u Politici, Večernjim novostima, Blicu i Kuriru.

Uticaj medija na formiranje javnog mnjenja ima presudnu ulogu, po nekim procenama, čak i veću od uticaja donosilaca odluka i državnih organa. Ukoliko mediji odluče da prihvate da svoju moć usmere u pravcu stava da je nasilje nedopustivo, da mora biti kažnjeno i da žrtva mora da bude zaštićena – možemo se nadati zrelijem društvu koje ovakve stavove iskreno deli.

 

[1] Prema evidenciji Autonomnog ženskog centra koji računa punoletne žene žrtve porodičnog i partnerskog nasilja

[2] “To je senzacionalno i pojednostavljeno kombinovanje spekulacija I nagađanja, više nego činjenica. I to je dominacija vizelnih nad verbalnim sadržajima. Traganje za pozadinom događaja obično razumeju kao zavirivanje iza ključaonice ili ispod suknje, gde se nalaze “skrivene lažne” pojedinosti koje ozbiljna štampa obično previđa.“ Prof dr Snježana Milivojevićhttp://www.media.ba/bs/menadzment-novinarstvo/tabloidizacija-dnevne-stampe-u-srbiji

 

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]