Posts

Svi imaju svoju verziju istine

*Intervju sa Suzanom Miličić, direktorkom agencije Kontakta PR&Media Consulting je u februaru 2017. godine objavljen u magazinu Cord . Prenosimo ga u celosti:

Sa kakvim korisnicima, kupcima, biračima ćemo se sresti ove godine? Sa onima koji su izloženi ogromnom broju kanala komuniciranja, čija je pažnja rasuta, koji su često i sami mediji koji kreiraju svoje verzije istine. Put do njih biće sve zamršeniji, moramo ih stalno pratiti, tražiti, predviđati šta je sledeće što će imati uticaja na njih

Suzana Miličić, Kontakta PR&Media Consulting

Živimo u post – truth eri, u vreme u kom emocije i lični stavovi a ne objektivne činjenice oblikuju javno mnjenje, u kom građani (korisnici, kupci, birači) imaju manje poverenja u medije a više u sopstvene verzije istine i verujem da je to trend koji će obeležiti komunikacije u ovoj i u narednim godinama, kaže Suzana Miličić, direktorka agencije za odnose s javnošću Kontakta PR & Media Consulting, koja kao mali tim profesionalaca iz oblasti odnosa s javnošću i medija, posluje u Srbiji poslednjih pet godina.

  • Na koji način će post – truth era uticati ili već utiče na tržište komunikacija, šta ona znači za profesionalce iz ove sfere?

Put do krajnjeg korisnika, kupca, birača, biće sve zamršeniji. Moraćemo da se dovijamo, budemo manje sigurni a više sumnjičavi, da „seckamo“ i prilagođavamo svoje poruke na što manje ciljne grupe kako bismo mogli da merimo stvarni rezultat. Da budemo spremni na to da će oni kojima se obraćamo, možda, i da nas iznenade odlukom, bez obzira šta naša istraživanja pokazuju: kao što su ceo svet iznenadili Britanci (Brexit) i Amerikanci (Tramp). Da imamo plan B, na primer.

  • Dosta radite na kampanjama čija je svrha promovisanje evropskih vrednosti, prava žena, položaja mladih i sl. Koliko su ljudi zainteresovani za ove teme i kako razumeju te poruke?

Poslednjih meseci sam dosta putovala po Srbiji, zbog jednog projekta koji realizujemo sa Delegacijom EU u Srbiji, pa sam imala priliku da vidim kako ljudi reaguju na teme koje se tiču EU, Evrope, evrointegracija. Snaga mitova i zabluda, moć pogrešnih informacija o ovoj oblasti je i dalje ogromna. Ipak, primećujem da smo pragmatičniji: roditelji se najviše interesuju kako deca mogu da im studiraju u EU, poljoprivrednici i preduzetnici koje fondove mogu da koriste. To je, ipak, korak napred, jer nam daje prostor da im damo prave informacije i dekonstruišemo njihove zablude. Kad je reč o kampanjama za prava žena, to je tema o kojoj će, načelno, svi da govore i svi će da osude nasilje, ali neće primetiti da se o tome pogrešno izveštava, neće uočiti  mizoginiju u javnim nastupima i burno će reagovati kad im to zamerite. Ima mnogo posla na tom terenu.

  • Sa kojim izazovima se suočavaju mala i srednja domaća preduzeća sa kojima takođe sarađujete?

Mi smo tipično malo domaće preduzeće, ono koje zavisi od svog rada, koje poslove dobija na osnovu kvaliteta predloga projekta ili preporuke zadovoljnog klijenta. Zavisimo samo od svog rada i zalaganja i zato možemo potpuno da razumemo mala i srednja preduzeća koja su u istoj poziciji. Moramo, kao i oni, da vodimo računa o svakom dinaru, da pažljivo krojimo budzet, da obazrivo uvodimo nove kanale komuniciranja vodeći računa o isplativosti. I ovde ćemo se boriti sa efektima post – truth doba – kupci su izloženi ogromnom broju kanala, pažnja im je rasuta, imaju svoje verzije istine i ne praštaju greške. Treba ih pametno informisati, negovati njihovu lojalnost, čuvati kredibilitet brenda i – biti im zabavan i koristan. Kretaćemo se u vakuumu između kupaca niske platežne moći, što mi realno jesmo, i klijenata koje logika kapitala tera da ostvare neki realan profit, zarade neki stvaran novac. Moraćemo da, zajedno sa klijentima, stalno iznova učimo kako da nađemo i sačuvamo svog kupca. I budemo spremni na to da će kupac vrlo brzo da promeni naviku u komuniciranju, pobeći nam iz vidokruga i da ćemo praviti novu taktiku u potrazi za njim.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

PR trendovi za 2013 – tvituj, tipkaj, piši, crtaj…

Jasno nam je da živimo u zemlji u kojoj je nemoguće bilo šta predviđati, ok.

Jasno nam je i da se bavimo poslom koji ne uživa baš sjajnu reputaciju (o, ironije) i da se vrlo često svodi na sporadične akcije, bez plana i jasnog cilja. Ipak, dozvolili smo sebi mali višak entuzijazma pa smo, zajedno sa nekoliko kolega, pokušali da procenimo da li možemo govoriti o PR trendovima koji će vladati svetom komunikacija u ovoj godini.

Najpre, da vidimo šta kažu američki PR praktičari:

  1.  Kraljevstvo društvenih mreža. Svakako će jačati aktivnosti na polju društvenih medija i komuniciranje će se još više seliti u virtuelnu sferu. Facebook standardno, sve jači upliv Twittera, Instagram i LinkedIn – sigurno će i kod nas rasti. Ameri čak predviđaju da će, u B2B komunikaciji posebno, LinkedIn postati novi Facebook. Veruju i da će ova platforma biti novi važan izvor za novinare jer će prateći povezanost pojedinaca iz sfere biznisa proveravati više svoje izvore i dublje istraživati priče.
  2. I politika i rat na društvenim mrežama. Društveni mediji će postati neminovni alat svih političara jer građani, na svim meridijanima, traže sve više i bliskije kontakte sa donosiocima odluka. Amerikanci podsećaju i na to da su i ratni sukobi prošle godine našli mesto na Twitteru jer su i Hamas i Izraelske odbrambene snage koristile ovu mrežu za komunikaciju sa međunarodnim zvaničnicima tokom sukoba. Nekad je fora bila rat uživo na CNN-u, danas je on na Twitteru. Pa vi recite da se trendovi ne menjaju.
  3. PR se seli u svet mobilnih telefona. Naučili smo da pretočimo svoju poruku u 140 karaktera na Twitteru sad moramo da nađemo način da, u pravo vreme, pravu poruku, pošaljemo odabranim ljudima i to na njihov telefon – primarni izvor informisanja ubuduće. PR kroz mobilnu telefoniju je, za američke PR-ovce bar, ozbiljan kanal za novinare kojima je mobilni prvi na listi izvora informisanja.
  4. Slika govori hiljadu reči. Naučimo da pravimo infografike umesto da pišemo nepregledne dokumente. Povežimo sliku, brojeve i reči i na taj način pošaljimo poruku javnosti koja je pod konstantnim information overdose.
  5. Porast ugleda novinara sa dobrom reputacijom. Napolju su se malo zasitili građanskog novinarstva i ideje da se svako ko je na netu (a svi su) može smatrati izvorom informisanja. Ponovo će tražiti ozbiljne i odgovorne novinare koji imaju strpljenja da istraže i sluha da otkriju pravu priču. A za to nije dovoljno samo biti on line aktivan.

A šta možemo očekivati u Srbiji?

„Veliki rast Twittera i drugih web servisa jer su jeftini a ljudima daju mogućnost da budu deo web zajednice i da se njihov stav čuje“, kaže Tanja Tatomirović.

„Na Facebooku trenutno ima oko pola miliona naloga osoba starijih od 45 godina iz Srbije. Da li taj podatak govori dovoljno o potencijalu društvenih mreža?“, pita Miloje Sekulić (Homepage).

„Značajnije će porasti korišćenje društvenih medija od strane vlade i političkih zvaničnika i više će se koristiti slika umesto reči, tj. infografik umesto teksta“, ističe Jasmina Krstić Latinović (ProPR).

„Smatram da je naš “trend” nestručno lobiranje, akcijašenje, uglavnom, bez argumenata, ili uz one slabo uverljive. Uglavnom su političke prirode“, stroga je Snežana Luković.

OK, dakle, društvene mreže su nam sigurno polje delovanja ove godine, oko toga smo svi postigli konsenzus. Čak i sa Amerima. Većina se slaže i sa najavom novog buma političara na mreži s tim što smo svi pomalo u frci od njihovog nastupa. Ako nas zadese vanredni izbori, teško nama, Facebooka i Twittera će se svi setiti.

„I web zajednica sve intenzivnije traži od političara da budu prisutni na mreži i odgovaraju na pitanja“, kaže Tanja Tatomirović ali podseća na to da su mnogi bili aktivni samo za vreme kampanje pred izbore a da ih sada nema. Snežana Luković kaže da su političari već shvatili moć društvenih medija, ali za sada ne vidi profesionalno vođenje naloga. „Ne verujem da će do kraja godine Vlada otvoriti naloge“, kaže ona.

Zanimljivije će biti pratiti ponašanje političara na društvenim mrežama ako izbora ne bude, jer ako ih bude, znamo šta će biti. Ovako, uljuljkani u sigurnost vlasti, mogu da zaborave na ovu formu komunikacije mada je primetno da se, polako, otvaraju nalozi ministarstava na Twitteru i Facebooku. Valja se setiti da smo nedavno pisali o tome kako sjajno na društvenim mrežama komunicira Vlada Hrvatske i da je njihova ekipa nedavno neke ljude iz Vlade obučavala tome kako da koriste društvene mreže.

Hoćemo li se seliti na LinkedIn ili ostajemo verni Facebooku i sve više Twitteru?

„Ta platforma se sve više zloupotrebljava, postaje oglasni prostor“, pomalo je ogorčena Snežana Luković. Sličnog mišljenja je i Tanja koja veruje da je ova mreža „preozbiljna za ciljnu grupu koja koristi internet kod nas.“ Osim toga, kaže ona, LinkedIn nema toliko mogućnosti a i zahteva – „lepo ponašanje“. „Pa, ako vam je klijent proizvođač Nutelle ili čipsa nemate šta da radite na LinkedInu ali ako ste konsultantska kuća koja treba da iskomunicira da su im potrebni stručni saradnici za neki projekat, onda je LinkedIn za vas“, jasan je Miloje Sekulić koji, ipak, skreće pažnju na to da, čak i ovde, raste značaj i uticaj ove platforme.

Šta ćemo sa mobilnim telefonima kao kanalom komunikacije? Jesmo li „zreli“ za to, kao tržište koje ima skoro 800 000 smart telefona?

Da – kažu svi, sem Tanje koja veruje da ovaj način komuniciranja neće kod nas zaživeti, da su PR ili advertajzing putem SMS poruka kod nas nepopularni i da se doživljavaju kao spamovanje. „PR kroz mobilnu telefoniju je zauzeo važno mesto, primaran je kanal za mlađu populaciju koja je stalno u pokretu“, kaže Snežana a Miloje podseća na cifru od 800 000 pametnih telefona i pita se kako je moguće da, i pored toga, ovde nije napravljena nijedna hvale vredna aplikacija za mobilne. „To je ogroman prostor za delovanje“, predviđa on.

Da, kvalitet aplikacija za mobilni jeste tema koja je sporna ali je i pitanje potrebe ili ukusa. Mi smo bili u prilici da se uverimo da su neke aplikacije i korisne i relativno popularne – uzmimo npr. Osmatrač, aplikaciju za monitoring kriznih tački u saobraćaju. Zanimljiva sudbina bi mogla sačekati i skoro postavljenu aplikaciju Kontrolor koja omogućava da se, prilikom svake kupovine, vidi koliko novca je otišlo državi. (Dobro, dobro, nećete da znate koliko novca ste dali državi kad sipate benzin, dobićete infarkt. Ali nije loše da se toga setite kad vidite kako se ti novci troše)

Infografici – prilično popularna forma komuniciranja kod nas u poslednje vreme. I klijenti postaju svesni da im je lakše, brže, i jednostavnije da prođu kroz infografik i vide rezultate nego da se prave da su pročitali čaršafe vaših izveštaja. Nevolja sa dosadašnjim infograficima ovde je ista kao i sa tekstovima: ni infografik se ne može napraviti bez dobrih podataka kao ni tekst. Kad pogledate neke dobre primere infografika iz sveta shvatite da sadrže vrlo mnogo podataka i da je na njima rađeno dugo i detaljno. Ipak, kolege predviđaju da ćemo i mi u narednom periodu učiti da spajamo slike, brojeve i tekst i da ćemo poruke slati i kroz infografike.

„Infografik je neuporedivo efikasniji način informisanja  od smarajućeg čaršav teksta. I sve je primenjiviji ali kod nas malo njih želi da troši vreme na to da se nauči da pravi infografik“, misli Snežana Luković.

„Lepo „nacrtani“ brojevi ne mogu da budu upotrebljivi za ozbiljnije stvari a infografika služi da bi se laicima nacrtale činjenice. Dakle, da, koristićemo ga za široke narodne mase kao i za klijente ali ne i za neke ozbiljne stručne analize“, predivđa Tanja.

„Da, i slika i tekst, tamo gde ima potrebe i gde se to može smisleno koristiti. Registar nacionalnog internet domena je lepo iskoristio mogućnosti infografika da objasni prednosti korišćenja rs. domena za proizvode i usluge namenjene ovom tržištu http://bit.ly/UMfu6O“, daje primer Miloje.

Dakle, budno motrite na društvene mreže, to će nam biti glavni prostor za rad ubuduće. Čvrsto se držite tradicionalnih medija (ipak), proveravajte šta se dešava na terenu mobilnih telefona (to je ogromna potencijalna armija prenosilaca poruka)…

I opet ponavljamo, znamo da živimo u zemlji u kojoj je teško prognozirati vreme za sutra a kamoli poslovne trendove. Ipak, vredi katkad biti entuzijasta i pokušati.

Upravo to su sa nama bili i Tanja Tatomirović, Miloje Sekulić, Snežana Luković i Jasmina Krstić Latinović, zato im hvala na tome.