Poslušno smo prihvatali promene ritma života i nove navike. Uveli smo termin “nova normalnost”, pretvorili je u paradigmu kojom smo objašnjavali sebi sve što nam nije bilo jasno.

Promenili smo i način komunikacije, naravno. Vojnički brzo smo se prebacili u onlajn svet. Odjednom, može škola onlajn, može svaki formular i procedura onlajn, odjednom mogu sastanci onlajn.

Umesto sastanaka u kancelariji imamo zoom meetinge, umesto u učionici deca su na Google Meet-u. Promenili smo navike, pa se logično promenilo tržište. Onlajn trgovina se razradila a dostava procvetala. Neki su biznisi stagnirali, neki propali, a neki doživeli propast.

Godinu dana kasnije, vidimo da je pandemija, ipak, donela neku vrstu transformacije gotovo svima. Poput neke tihe ali tektonske promene, menjala je naše navike, uslove života i poslovanja, zatvarala jedne ali otvarala neke druge prilike.

Posmatrano iz iskustva našeg tima, koji je na tržištu deset godina, ovo jeste bila poslovna godina u kojoj su se neke stvari razjasnile i drugačije „posložile”. A neke se pak dodatno zamutile.

Postalo je kristalno jasno da je važno od kakvog su štofa ljudi s kojima radiš.

I zaposleni i klijenti, i dobavljači i saradnici. Jer, ko zna u kakvim ćeš se situacijama naći sa njima. Recimo, u takvoj da se ne vidite mesecima uživo, da se gledate na ekranima, delite poslove i zaduženja na nekim zajedničkim drajvovima, a da opet – sve funkcioniše, tekući poslovi se završavaju, problemi klijenata rešavaju, uči se i prati šta se novo u struci događa, prave se ponude i zahtevne prezentacije.

To je potpuno novi vid interne komunikacije i organizacije posla i samo ta promena je, na početku, nosila realan rizik za poslovanje.

Posao, više nego ikad, zavisi od radne etike tima, od karaktera pojedinaca i njihovog osećaja odgovornosti (zato hvala Maro, Mič, hvala vam Brano i Nebojša, Isidora…).

I odnos s klijentima prolazio je i prolazi kroz isto rešeto. I klijenti su se suočili sa novom organizacijom posla, onemogućeni da planiraju, suočeni sa neizvesnošću na tržištu, uplašeni od promene. Potrebno im je dodatno razumevanje i strpljenje i posvećenost u zajedničkom traženju rešenja.

Za nas, interno, pandemija je bila pozitivan transformator. Učinila je da više posla radimo efikasnije i bolje, da izoštrimo sluh za nove dileme klijenata, da podignemo nivo njihovog poverenja i motivišemo ih za neke nove iskorake.

Sa druge strane našeg posla su mediji i javna scena. To je glavni kanal komunikacije koji kreira javno mnjenje i stvara atmosferu u društvu. Na tom terenu pak slike su i dalje mutne i nejasne i pandemija, uglavnom, nije bila katalizator pozitivnih promena za medije. Paradoksalno, medija ima sve više a slika stvarnosti koju prikazuju je sve zamućenija.

Na tom i takvom terenu mi tražimo prostor za priče svojih klijenata, za njihove projekte, inicijative, nove proizvode ili poslove. Bez obzira na to da li pravimo priče o novoj čokoladi ili ekološkoj inicijativi, dobro je kad sa druge strane imamo profesionalce, slobodne i radoznale novinare, zainteresovane za priče i za nove perspektive. A nije dobro, a nije da se ne dešava, da nas na toj strani čekaju oni koji nisu baš u najboljim odnosima sa profesijom i njenim pravilima.

Da su mediji slobodni a novinari profesionalni važno je, možda i najvažnije, za svako društvo. To je važno svakoj industriji, svakom biznisu, instituciji, istaknutom pojedincu, političkoj partiji ili neformalnoj grupi. I našem klijentu koji prodaje suplemente važno je da medij u kom se oglašava ne objavljuje lažne vesti isto koliko i klijentu kom pomažemo da predstavi neku svoju društvenu inicijativu.

Godina pandemije nas je, neosporno, naterala da hitro promenimo kanale i alate komunikacije. Oni koji su uspeli da uz alate promene i sadržaj, tj. da osim onog „kako” promene i poboljšaju i ono „šta” komuniciraju pravi su i jedini pobednici.

Ovim povodom smo za ALHem organizovali događaj za medije i napravili PR kampanju čiji cilj je bio širenje informacije o aplikaciji i njen download. Ona je dostupna Android i IOS sistemima i potpuno je besplatna.

Šta je bila ideja?

Ideja je bila da novinarima priđemo na drugačiji način, da privučemo njihovu pažnju, umesto da im pošaljemo klasično PR saopštenje. Novinari su na adresu redakcije dobili pakete, koji su bili obeleženi pitanjem – Da li proizvodi koje kupujete sadrže opasne hemikalije?

U kutijama su se nalazili proizvodi od plastike koji mogu sadržati opasne hemikalije i pozivnica za događaj. Slanje PR paketa je bio prvi talas, a drugi talas je podrazumevao organizaciju događaja.

I ovde smo želeli da istupimo od klasičnih medija centara gde će klijent samo izdeklamovati o kakvoj aplikaciji je reč. Smatrali smo da bi bilo korisno i zanimljivo da novinarima na licu mesta pokažemo kako aplikacija radi. Iznajmili smo stan u centru Beograda i pozvali novinare da dođu u stan. ALHem je doneo predmete koje svakodnevno koristimo i skenirao ih pred novinarima.

Nakon toga i sami novinari su imali priliku da to učine. 

Rezultati – da li su se mediji pojavili?

Događaj su pratile uživo dve ekipe jutarnjih programa dve nacionalne televizije, TV Pink i TV Prva. Ovi programi spadaju među najgledanije TV formate u Srbiji. Osim ovog benefita, prilozi objavljeni u jutarnjih programima postaju medijski highlight dana pa ih prenose drugi mediji. 

Televizije koje nisu pratile događaj, kasnije su organizovale gostovanja ili priloge (RTS, Beogradska hronika; RTS, Jutarnji dnevnik; N1; TV Brainz…). Osim TV ekipa, tu su bile i priznate redakcije, poput Tanjgua, Politike, Potrošača….

Teme koje su sagovornice iz ALHEMa otvorile na događaju ili na njih podsetile (bisfenol u fiskalnim računima, ftalati u igračkama…) ponovo su okupirale pažnju medija pa je ALHEM, praktično, od sredine decembra do sredine januara bio gotovo kontinuirano u medijima.

Da sumiramo – imali smo ukupno 62 objave u medijima, od toga su 9 prilozi i gostovanja na televizijama, 7 objava u štampi i 46 objava na internet portalima.

Ne bismo sami da se hvalimo, ali wow!

Ono što smo zaključili je da su novinari željni drugačijeg pristupa i originalnosti u PR-u. Od obične konferencije oni ne mogu uvek da naprave priču, ali kada tema dozvoljava da se igramo, to treba da učinimo, jer će tada i novinari reagovati pozitivno.

Inovativnost i kreativnost u PR-u bi trebalo da budu trend za 2020. godinu. Mi ćemo se svakako potruditi da ovaj trend ispratimo. Hvala klijentima koji veruju u naše ideje i čine ih mogućim.

Umeće građenja i održavanja odnosa sa medijima je, verovatno, najvrednija veština PR profesionalaca. Ta veština je ono što pravi razliku među pojedincima u ovoj branši – neko u tome pliva lako i okretno, neko je prirodno talentovan a neko se, i pored teorijskog znanja i truda, nikad ne snađe u tim relacijama. 

To je ozbiljan posao, zahteva stalnu budnost i vremenom postane način života. U razvijenim, pravno sigurnim demokratskim zemljama, u kojima uticaj medija na javno mnjenje definiše mnoge (sve) političke, poslovne i druge pojave, ozbiljnost ovog posla dobija posebnu težinu. 

Kako, međutim, razvijati odnose s medijima u društvu u kom mediji – čak i ako ovu tvrdnju shvatimo kao lični utisak autorke – skoro da i ne postoje?

A kad već postavljamo ovo pitanje, neka bude direktno i neka bude upućeno svima nama koji se bavimo odnosima s medijima, tim delikatnim i moćnim PR alatom: kako se danas, ovde, komunicira s medijima? Pa još: s kojim medijima se komunicira a koji se izbegavaju? Pa dalje: šta treba da uradi PR profesionalac kad ga pozovu novinari i urednici iz medija koji objavljuju lažne vesti i optužbe bez dokaza? I još: a šta da pomisli kad ga zove urednik ili, ne daj bože, direktor marketinga nekog ozloglašenog medija, poznatog po tome što blati, difamira, ponižava koga stigne, lažno optužuje, zastrašuje, raspiruje paniku? Kako se razgovara sa novinarima i urednicima koji prave novine koje za godinu dana prekrše Kodeks novinara više od 1200 puta, dakle u proseku četiri puta u svakom broju? Kakav korektan profesionalni odnos poverenja može da se gradi sa njima? Kako se njemu/njoj veruje da će s dužnom pažnjom da istraži sve strane, korektno objavi i stranu koju zastupamo mi, da će s nama razgovarati bez predrasuda, da će doći informisan/a (a ne “filovan”/a) i da će objaviti uravnotežen tekst koji temu posmatra iz različitih uglova?

Oni koji se bave odnosima s medijima i koji cene i razumeju taj posao, znaju da je jedan od najuzbudljivijih momenata te profesije kad ste u prilici da sarađujete sa velikim novinarskim i uredničkim imenima, ljudima od zanata, onima kojima ne možete da “prodate ciglu” (ako to i hoćete), čiju pažnju i poverenje morate da zaslužite. Takvi urednici i novinari vas smesta vrate nazad u klupu ako ste im doneli tanku priču, lošu argumentaciju ili samohvalisavi ep o svom šefu. To su ljudi koji vas teraju da se i vi razvijate, da i vi učite i napredujete i zato su, između ostalog, važni. Kad oni čuvaju svoju profesiju, onda nas teraju da i mi čuvamo svoju. 

To su oni koji su danas, uglavnom, potcenjeni, neretko nezaposleni, često optuživani i blaćeni, poneki među njima i fizički napadani. Iako je kriza ozbiljnih medija globalni fenomen, mi ipak prednjačimo – olako smo zgazili svoje ozbiljne medije ne razmišljajući kako duboke posledice taj brisani prostor ostavlja po društvo. U punoj snazi je, zato, armada bučnih amatera zaposlenih u medijima koja ne razlikuje novinarstvo od propagande i ne preza da otvoreno laže javnost. 

U takvoj atmosferi nema prostora za fer igru i poštenu PR igru. Ima samo za igru po njihovim pravilima.

Naučnici su nakon više od 13 godina istraživanja pronašli način da od roze kakao praha naprave prirodno roze čokoladu. Njen ukus je osvežavajući, voćkast i osvajajući. Kako bismo informisali širu javnost o Ruby dražejima napravili smo događaj za influenserke i koristili sve alate digital PR-a.

Šta smo uradili?

Osmislili smo koncept i bacili se na produkciju i realizaciju. Spremili smo kreativne poklone za odabrane lifestyle influenserke i food blogerke, poslali ih na njihove adrese, zajedno sa pozivnicom…  Bile su zaintrigirane, uspeli smo da ih podstaknemo da unboxing poklon paketa objave na Instagram storijima.

U jednoj od najposećenijih „Ja volim Štark“ radnji, u Vasinoj ulici,  organizovali smo zatvoreni događaj za influenserke, na kom su one mogle da čuju više o Ruby čokoladi od tehnologa Soko Štarka, druže se i uživaju u poslasticama.

Organizovali smo kreativnu radionicu za njih – pravile su poklone za svoju blisku „Ruby osobu“ – inovativnu, posebnu, nežnu.

Svaki poklon je bio jedinstven, jer su same mogle da izaberu sve – od boje, do dekoracije i dizajna.

Šta smo postigli?

Sve gošće su bile oduševljene atmosferom, što se moglo videti i na Instagramu gde su objavile na desetine Instastorija. Priča o Ruby doprla je do velikog broja ljudi aktivnih na internetu. Privučeni dešavanjima I sasvim novim, neobičnim izlogom, u radnju su sve vreme ulazili zaintresovani kupci raspitujući se za novu roze čokoladu.

Ovo su sve stvari sa kojima se susrećemo u životu, a ono što je neverovatno je da postoji jedan proizvod koji nas rešava svih ovih problema – aktivni ugalj. To nije nov izum nauke, već lek koji se koristi od davnina. Baš taj proizvod je bio tema digitalne PR kampanje rađene za jednog od najznačajnijih proizvođača ovog preparata –  našeg klijenta “Strong Nature”.

Aktivni ugalje je poznat kao “čistač organizma” i obavezna je stavka u svakoj kućnoj apoteci. Da podstimo sve na to, odlučile smo da najpre podsetimo influenserke na društvenim mrežama. Ali, kako? Tako što ćemo im reći da Strong Nature Aktivni ugalj ima tri namene – da to jedno pakovanje mogu da koriste kad imaju problema sa stomakom, kad zaglave posle izlaska ili kad žele da naprave masku za lice. 

Šta je sadržao poklon paket?

Najpre, personalizovanu poruku za svaku influenserku. Pratimo njihove objave i način života, pa na taj način zaključujemo da li je publika influensera u skladu sa publikom i kupcima našeg klijenta. To je ključna stvar u ovoj komunikaciji i treba voditi računa ko, zašto, kada i kako promoviše vaš proizvod.

U paket smo spakovale tri vrećice u bojama Strong Nature brenda. 

Aktivni ugalj u prahu smo namenili za scrub lica, a u vrećici se nalazila i kartica na kojoj piše kako se pravi piling. 

Aktivni ugalj u kapsulama od 10 komada smo namenili za borbu protiv mamurluka, a Aktivni ugalj u kapsulama od 30 komada smo namenili za regulaciju varenja. Ovo je osnovna funkcija aktivnog uglja. Aktivni ugalj je sposoban da “usisa” sve loše čestice u vašem organizmu koje ste uneli preko hrane i vode. Impresivno, zar ne?

Šta je bio cilj?

Cilj je bio brand awerness za Strong Nature aktivni ugalj. Širenje svesti o brendu smo radili kroz influenserski kanal, a alat je bio njihov Insta story. Ovaj alat smatramo veoma atraktivnim trenutno, kratki su, konkretni i ljudima je pažnja usmerena direktno na brend kroz lični priču influensera.

U kampanji je učestvovalo 11 influenserki koje su svojim pratiocima na sebi jedinstven način predstavile Strong Nature aktivni ugalj.

Šta smo postigli?

Postavljeni cilj je postignut, primećena je znatno veća posećenost profilu i sajtu klijenta. Takođe, postigli smo veliki broj upita za konkretne proizvode koji su se nalazili u PR paketu. Osim toga, broj pratilaca na Instagramu je povećan za 306 profila.

Analitika sajta klijenta pokazuje da je tokom meseca u kom je urađena kampanja, Strong Nature aktivni ugalj bio proizvod koji je sa Instagrama doveo najveći broj ljudi na sajt i online shop.

Ovo se najčešće pitamo  – kad smo na poslu, kad treba da treniramo, kad postimo, kada dođemo noću iz grada i, ono kad nam se ništa ne jede. Upravo smo u ove situacije stavili izabrane food i fitness blogere i dali im zadatak da odgovore na čuveno pitanje i pomognu onima koji imaju isti problem.

Kampanju smo realizovali na tri tržišta – Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, uz saradnju sa 19 influensera.

Šta smo uradili?

Pripremili smo priču za svaku od tema i objavljivali ih na mrežama (Facebook i Instagram) tokom 4 nedelje. Svaka od tema se povezivala sa Ribellinim pratiocima na emotivnom nivou, jer smo se potrudili da rešimo njihov problem i stvorimo benefit za pratioca. Naš cilj je bio da potrošači dobiju inovativne i jednostavne recepte, koje će moći brzo da spreme, a koji će, pre svega, biti ukusni.

Šta da jedem kad zaglavim na poslu?

Tema sa toliko odgovora, ali nekada ne možemo da pronađemo nijedan koji nam se dopada. Zbog toga smo zajedno sa food blogerima osmislili lunch box pakete koje je zgodno poneti na posao. Ponuda recepata je raznovrsna – od onih koij vole meso sa Ribella humusom, do vegeterijanskih obroka, ali i za ljubitelje pekarskih proizvoda.

Šta da jedem pre i posle treninga?

Ovde smo u pomoć pozvali fitness influensere koji uvek daju korisne i dobre savete po pitanju zdrave i ukusne ishrane. Oni su predložili zdrav i izbalansiran odnos Ribella humusa, voća i povrća, pa smo dobili fenomenalne salate i sendviče, kao idealan obrok kada treniramo.

Šta da jedem kad mi se ništa ne jede / Šta da jedem kada se vratim noću iz grada gladan?

Ovde dve teme su obradili u jednoj nedelji i dali veliki broj odgovora onima koji ne vole mnogo da spremaju i kuhinja ih ne inspiriše previše. U pomoć smo pozvali lifestyle influensere koji su pokazali sa kakvim se dilemama oko hrane suočavaju i na taj način ih približili publici.

Šta da jedem kad postim?

S obzirom na to da smo u ovoj nedelji ušli u Uskršnji post, ova tema se nametnula kao logična. Svi previše razmišljamo dok postimo, da slučajno ne pojedemo nešto što nije posno. Zamolili smo food blogere da daju svoje predloge, kako pratioci Ribelle ne bi razbijali glavu šta smeju da pojedu.

Rezultati

Kampanja “Šta da jedem kad…” je odlično primljena kod publike, zbog toga što su teme bliske svakodnevnici običnog čoveka, ali i zbog toga što smo pažljivo birali influensere i iz redova velikih i iz redova malih, onih koji se tek pozicioniraju i uspinju na Instagramu.

Ovo kampanjom smo dostigli:

• reach od oko 445 000 i

engagament od 24 320.

Kroz trogodišnju kampanju „Mogu da neću. Ljubav nije nasilje“ (kreativa „Kitchen & Goodwolf“, Novi Sad), zajedno sa AŽC, smo pričale o problematici partnerskog nasilja među mladim ljudima, kroz tradicionalne i društvene medije. Kroz angažovanje novinara i novinarki i podizanje interesovanja za ove teme među njima, kroz priče koje smo zajedno s njima plasirali u medije, stalnu komunikaciju i interakciju na društvenim mrežama – podizale smo interesovanje javnosti za ove teme.

Jedan od rezultata na koje smo ponosni je i to što je, s proleća 2019.godine, ova kampanja proglašena za jednu od tri najbolje neprofitne kampanje u regionu, na Social Impact 2019 samitu u organizaciji agencije Brodoto.

Šta smo sve (u)radile?

• Pripremale priče za Facebook i Instagram stranice Mogu da neću jer nam je to bio glavni kanal za stalnu komunikaciju sa zainteresovanim devojakama. Bilo je tu raznih priča, i veselih i tužnih, i problema i želje za aktivizmom. Naš cilj je bio da balansiramo sadržaj koji je morao da bude informativan, profeministički, koristan i, obavezno, zabavan. Podaci o engagementu, organskom reachu, razmena informacija sa fanovima na mreži, dokaz su da je to bila živa i aktivna stranica koja je pratila aktivnosti kampanje.

• Napravile baš dobru bazu novinara i medija koje smo zainteresovali za ovu temu. Strategija je bila da im uvek damo korisne informacije, najčešće u formi istraživanja, kako bi imali osnov za dalje razvijanje priča. Priče o rasprostranjenosti nasilja u vezama mladih („Jedan šamar nije nasilje“, najčešći naslov u medijima“) i o seksualnom uznemiravanju studenata i studentkinja na fakultetima od strane zaposlenih imale su fantastičan odziv medija. Gotovo da nema relevantnog medija koji se nije osvrnuo na ovu temu, preneo je i razvijao dalje.

• Sa „Mogu da neću“ smo bile „tamo gde su mladi“ J – na letnjim muzičkim festivalima, na Teen Talk konferenciji, u školama, u školskim dvorištima, pravili smo javne događaje zajedno sa devojkama iz AŽC …

• Sa „Mogu da neću“ smo bile „tamo gde su mladi“ J – na letnjim muzičkim festivalima, na Teen Talk konferenciji, u školama, u školskim dvorištima, pravili smo javne događaje zajedno sa devojkama iz AŽC …

Tri godine rada na jednoj kampanji suoči vas sa raznim izazovima, nauči vas kako da održite tempo u komuniciranju, da prevaziđete kreativne i druge krize, do kojih neminovno dolazi, kako da iskoristite prilike koje vam se ukažu.
Radujemo se ovakvim pričama, jer delimo iste vrednosti.

Foto: Ribella

Odlučili smo da u kampanju uključimo uticajne lifestyle influensere, ali i one sa autentičnim nalozima, koji imaju specifičan način komunikacije u duhu #nemamtikad kampanje.

Naš cilj je bio da informišemo potrošače o benefitima Ribella Hummusa, da im kažemo na koji način mogu spremiti brz, ukusan i zdrav obrok – zaborave na opravdanje – “nemam ti kad” :).

Kako smo to uradili?

Kreirali smo koncept koji bi se, kroz formulu, mogao ovako definisati:

influence marketing + klasična aktivacija na mrežama + ciljano oglašavanje

Izabrali smo 14 blogera iz Srbije i regiona koji su ispričali svoju priču o tome kako im uvek fali vremena u toku dana, na koji način se bore sa tim problemom i kako pronalaze način da se u takvoj situaciji zdravo hrane. Izabrali smo food blogere koji već pokrivaju našu publiku, kako bismo ih podstakli na engagement, ali smo izabrali i nove lifestyle blogere, kako bismo proširili publiku.

Odredili smo da kampanja traje dve nedelje, kako bi svi blogeri imali vremena da ispričaju svoju priču i da ona bude primećena. Glavna platforma kampanje je bio Instagram – influenseri su sa svojim pratiocima delili sadržaj i pozivali ih da odgvore za šta oni nisu imali vremena u prethodnoj godini.

Pratioci svih influensera su usmeravani na Ribellin Instagram profil, na kom je, paralelno, tekla naša kampanja sa specijalno dizajniranim vizualima na temu #nemamtikad. Autentičnost smo dobili tako što smo blogerima omogućili da post naprave onako kako oni misle da treba, pa su neki podelili svoju ličnu priču, koja emotivno privlači pratioce, dok su drugi podelili recepte sa Ribella Hummusom i privukli pratioce idejom i estetikom posta.

Kampanja sa influenserima je sadržala po nekoliko Instagram storija od svakog blogera i Instagram post, koji je mogao da bude fotka ili video. U kampanji je učestvovalo 7 influensera iz Srbije, 3 iz Crne Gore, 2 iz Bosne i Hercegovine i 2 iz Slovenije.

Koje influensere smo izabrali ovog puta?

Milan Maglov – lifestyle bloger koji je svojom harizmom i duhovitim komentarima postigao veliku aktivaciju na svom profilu. Njegov stil komunikacije je spontan i neposredan, što je dovelo do sjajne interaktivnosti.

Marina Ćosić – glumica i blogerka koja ima veliku bazu fanova među mlađom populacijom, i muškom i ženskom. Pratioci nju prepoznaju kao devojku koja se zdravo hrani, trenira i vodi dinamičan život.

Ko to tamo – food profil koji ima sjajne recepte. Želeli smo da se povežemo sa još širom grupom ljudi koja prati food profile na Instagramu, koji u ponudi imaju inovativne, smele i moderne recpete kao što ih ima Ko to tamo.

Mogu ja to sama – profil koji se obraća mladim, modernim, obrazovanim i emancipovanim devojkama i ženama. Kroz ovaj profil smo pokušali da animiramo našu postojeću publiku i ponudimo im kvalitetan i kreativan sadržaj.

Jedan Frajer – Ivana ima veliki engagement na svojim postovima, jer vodi računa o kvalitetu sadržaja koji plasira svojoj publici. Njen stil je urban, alternativan i detaljan, čime se izdvaja od drugih, pa tako i sadržaj koji plasira se izdvaja od ostalih.

Ines Klara – ona za Ribellu širi polje publike, ali ostaje u temi zdrave ishrane, predloga detoxa, osmišljavanju novih i lakih recepata. Njena publika nisu samo oni koji se isključivo bave ili praktikuju zdravu ishranu, već privlači veliki broj devojaka koji je prate zbog šminke i kozmetike.

Maja Mladenović – pozicionirala se na Instagramu kao lifestyle influenserka koja se bavi modom, šminkom, ali i zdravom ishranom. Njena prednost je dobra organizacija dana, što se odlično uklopilo u našu temu.

Ignjat se zovem – jedan od top crnogorskih influensera, koji veoma popularan i među srpskom publikom. Njegov stil je veoma autentičan i duhovit, pa savršeno odgovara #nemamtikad kampanji.

Sandra Hashtag – mlada bolgerka i mama koja akcenat u svojim postovima stavlja na modu i roditeljstvo.

Mila Vulović – influenserka i model iz Crne Gore, naglasak na njenom profilu je na modi, lifestyle-u, čime proširujemo polje naše publike.

Selma Gabela – lifestyle blogerska iz Sarajeva, koja neretko sa svojim pratiocima deli ukusne recepte. Osim sjajnih fotografija, ima kvalitetan sadržaj, pratioce je vole zbog priče koju deli sa njima, a emotivno povezivanje je nešto što je najvažnije.

Hajrudin Šišić – food bloger i food fotograf iz Sarajeva, koji svakodnevno sa svojom publikom deli sjajne recepte. Ima 24 godine i privlači i mlađu publiku i žene domaćice, koje su već ciljna grupa Ribelle.

Zalabell – mlada i urbana devojka, koja pesbnu pažnju obraća na kvalitet sadržaja koji kači. Njen stil je nežan i moderan, što dobro pogađa Ribellinu ciljnu grupu i doprinosi širenju brenda u Sloveniji.

Elizabeta – još jedan influenserka iz Slovenije, koja neguje urban stil i gaji veliku ljubav prema humusu. Saradnja sa influenserima koji uživaju u proizvodu, uvek mora da bude dobitna.

Kada smo birali blogere za ovu kampanju, nismo se vodili samo njihovim brojem pratilaca. Važno nam je kakav engagement oni proizvode kod publike, kao i da li je kvalitet tog sadržaja dobar. Osim toga, tema #nemamtikad je specifična i neposredna, pa je bilo neophodno izabrati one koji takvu temu mogu da iznesu na duhovit i prijemčiv način.

Iako je svaki od blogera imao svoj jedinstven sadržaj, svaki je nosio poruku da je Ribella Hummus jednostavna, dobra i ukusna hrana koju brzo i lako pripremim.

Naša kampanja na FB i IG

Pored kampanje sa influenserima, na Instagramu i Fejsbuku smo imali specijalno dizajnirane vizuale, koji su se na duhovit način nadovezivali na temu #nemamtikad. Postove smo ciljano i smisleno reklamirali na društvenim mrežama, pažljivo smo targetirali ciljne grupe, konstantno smo pratili rezultate i aktivnost publike, kako bismo promenili oglase i ciljne grupe, kada rezultati to zatraže.

Ono što smo dobili, bili su – odlični rezultati.

Postignuti rezultati

Total reach – oko 240 000. Ovo je broj puta koliko se objava sa Ribella Hummusom u okviru kampanje #nemamtikad pojavila na news feedu. Ipak, ono što mislimo da je značajni uspeh je veliki engagement u odnosu na budžet koji smo imali. Storiji koje su objavili influenseri su pogledani skoro 500 000 puta, što je značajno doprinelo vidljivosti Ribella humusa na mrežama.

Kada se uzme u obzir budžet za oglašavanje i honorare influensera, možete nam verovati na reč da su ovi rezultati skoro pa idealni :).

Naš cilj bio je da što većem broju ljudi pokažemo kako im Ribella Hummus može pomoći da se dobro hrane i pored svakodnevne trke sa vremenom i na taj način pridobijemo nove potrošače, a starima predložimo nove načine konzumacije humusa.

Ojačali smo imidž brenda kroz saradnju sa influenserima koji neguju kvalitet sadržaja, proširili polje prisutnosti, ali zadržali imidž brenda koji prepoznaju kao urbanu i modrenu priču. Osnažili smo zajednicu ljubitelja humusa, toliko da je u nekim radnjama u Beogradu humus rasprodat sa polica!

Koliko su se publici dopali recepti i objave celokupne kampanje, pokazuje da se takve objave od strane drugih korisnika sačuvane čak 289 puta.

Zapratite i vi Ribellu, probajte Ribella Hummus, ali i ostale proizvode poput Fresh Pate-a i Tunina, jedinstvenog suhomesnatog proizvoda napravljenog od najkvalitetnijeg mesa tune. 🙂

Zlatna reč srpske ekonomije – IT industrija – postala je deo i našeg porftolija 🙂

Tokom ove godine ostvarili smo saradnju sa IT inženjerom Nenadom Milanovićem, vlasnikom IT kompanije Coing iz Novog Sada, radeći, prvenstveno, na predstavljanju njegovih stavova i ideja o ovoj prestižnoj industrijskoj grani. Kao vlasniku softverske kompanije koja, osim u Srbiji, svoje ogranke ima i u SAD i u Kaliforniji – zbog čega on deo godine provodi i u ove dve zemlje i ima planove da nastavi da se profesionalno usavršava tamo – Nenadu je prevashodni cilj bio da domaćoj (pa i globalnoj) sceni predstavi svoj rad i svoje stavove, ne nužno i uspehe i rezultate kompanije.

Reći da je saradnja sa njim za nas bila izazov, zvučaće kao fraza (tja!) ali – potpuno adekvatno upotrebljena.

Novi sektor za nas, upoznavanje sa problemima i odnosima unutar IT zajednice, razumevanje interesa države i privatnog sektora, konačno, bar površno razumevanje neuhvatljivog sveta novih tehnologija – pa eto, nije da to nije bio izazov. Ali to i jeste lepota ovog posla – da imate priliku da zaronite u nove industrije, saznate kako ona funkcioniše, upoznate zajednicu ljudi koji je čine…

Cilj nam je, dakle, bio da Nenada predstavimo domaćoj medijskoj sceni (poslovna ga dobro poznaje) a kanali – tradicionalni mediji – print, TV, online.

Za nekoliko meseci saradnje, objavljeni su razgovori sa njim u brojnim medijima a šest meseci je bio kolumnista magazina “Original”.

Nenad govori direktno i otvoreno, iz iskustva nekoga ko je vlasnik uspešne kompanije i ko se u poslu suočava sa realnim problemima. Ne libi se da svoje argumente konfrontira sa drugima, ne ustručava se da kritikuje. Te njegove osobine su došle do izražaja i u periodu krize na domaćem IT tržištu nastale nakon što je država odlučila da nemačkoj kompaniji Continental obezbedi subvencije, zbog čega su se domaći IT preduzetnici pobunili. Mediji su tada Nenada prepoznali kao dobrog i otvorenog sagovornika pa su se otvorile brojne mogućnosti za medijske nastupe. No, i  njih je bilo važno koordinirati i usmeravati, posebno imajući u vidu osetljivost ove teme.

Razgovor koji je domaćim medijima pokazao da u Nenadu imaju relevantnog sagovornika na ovu temu je bio intervju na N1 –  u kom je on otvoreno ustvrdio da nema rasta IT sektora bez domaćeg digitalnog proizvoda. Većina medija je objektivno pratila ovu krizu prenela je ovu izjavu a naknadno su usledili pozivi za izjave u nedeljnicima Vreme i NIN, i drugim medijima.

Šta su važne stvari koje smo i mi naučili? Nametnuti medijima novog sagovornika, čak i kad je reč o IT sektoru, tako obožavanoj temi u domaćim medijima – nije jednostavno. Ipak, staro pravilo dobrog PR-a i dalje važi (čak i u ovako devastiranim medijima) – dobar i dostupan sagovornik sa svežim, drugačijim pristupom, novom informacijom i drugačijim uglom gledanja + njegova spremnost da učestvuje u aktuelnoj medijskoj temi – uvek će biti ispravna formula.

Da bolje upoznate Nenada pročitajte i ovaj njegov intervju na B92 u kom govori o sebi i o tome šta država treba da uradi da bi istinski podržala razvoj ovog potencijalno bogatog sektora ekomonije.

Nenad će biti jedan od panelista na Digital 2018, regionalnoj konferenciji o trendovima u telekomunikacijama i medijima i govoriće na panelu “Kontinentalna klima u Panonskoj niziji: strepnje i nade domaće IT scene”  u petak, 7.septembra, u hotelu Metropol u Beogradu.

Tim povodom, objavljen je i njegov intervju na portalima u vlasništvu organizatora konferencije, Color Press grupe – “Ako država ne promeni odnos prema IT sektoru, ovu industriju čeka više strepnje nego nade”

Idemo na konferenciju a onda nastavljamo da, zajedno sa Coingom, pratimo IT sektor – iz raznih uglova 🙂

Šta smo uradili?

Kreirali koncept koji bi se, kroz formulu, mogao ovako definisati:

influence marketing + klasična aktivacija na mrežama + ciljano oglašavanje

Odabrali smo pet blogera za koje smo procenili da mogu imati pozitivan uticaj na našu publiku ili da mogu privući novu (vodite računa o cilju, uvek 🙂 ).  Definisali smo da kampanja traje pet nedelja i da svaki bloger ima priliku da bude domaćin jedne nedelje: da pozove svoje pratioce da smisle i objave svoj recept ali na unapred zadatu temu, koristeći Ribella proizvode.

Fanove smo pozvali da svoje predloge ostave u komentarima objave o aktivaciji gde smo mogli da ih pratimo i mi ali i bloger-domaćin. Najkreativniji recept te nedelje birali su blogeri, a zatim ga i pripremali na svoj način i predstavljali kroz blog post ili live prenos.

Tako smo imali 3 blog posta, jedan FB live i Insta live.

Pobedničke recepte potrošača nagradili smo Ribella paketom + personalizovanim poklonom koji je bio u skladu sa temom nedelje (daske za sečenje, knjige blogera, korpe za pikni, karte za pozorište…)

Koga smo izabrali?

• Mimi’s Kingdom, poznata po tradicionalnijim receptima i fenomenalnim fotografijama. Ona je svoje fanove animirala da naprave – Tunino piknik i u tome i uspela.

• Slobodan Stefanović, gastro glumac sa TOP kanala, poznat i kao MR. Kitchen. Želja nam je da se otvorimo i novoj publici i da pokažemo da ne kuvaju samo žene. Tema – Brza hummus klopa za ekipu

• Ana Ćubela,“ikona” hrono ishrane, objavila 7 kuvara i prodala u tiražu većem od 10 000. Ušunjali smo se na njen nedeljni Pidžama parti da nađemo najbolji humus recept za brunch. Nakon nedelje sa Anom, u grupi Hrono recepti koja broji preko 100k pojavio se veliki broj objava sa Ribella humusom. Humus je potvrđen kao omiljena namirnica kod hronera 😉

Inspirisana brojem i kretivnošću vaših predloga, Ana je objavila na svom blogu odabir od čak 23 recepta sa humusom! Pogledajte ovde neke od tih ideja -> Humus recepti

• Gaga Grne, okrenuta domaćoj kuhinji i tradicionalnim receptima, te je omiljena među domaćicama. Super prilika da se predstavi Tunino u idealnoj doručak kombinaciji. Ona je izabrala najsočniji recept za kajganu koji smo videli.

• Maja Petrović – Vitki gurman, dugo i uspešno sarađujemo i zajedno otkrivamo nove i inovativne načine da se konzumira humus. Poznata po tome što raskrinkava prehrambene mitove i nudi pregršt korisnih informacija za sve koji žele da znaju više o hrani koju jedu. Takođe je autor najneobičnijih recepata. Zadatak? Humus u neobičnim kombinacijama.

Pored njih, kao podrška priključile su se i Šmizletina, Tanja Leković – Kuhinja zaposlene žene i Maja Babić – Provereni recepti, koje su receptima sa humusom skrenule pažnju svoje publike na našu aktivaciju. Njihove inspirativne fotke i inovativni predlozi animirali su još jednu grupu potencijalnih fanova dobrog zalogaja.

U izboru influensera za određene kampanje ne vodimo se samo brojem pratilaca, već prvenstveno ostvarenim engagementom i odnosom sa publikom. Birali smo teme u skladu sa stilom blogera i tipom ishrane koji promoviše, jer nam je cilj da pokažemo da se Ribella – ukusna, zdrava, praktična i inovativna namirnica – dobro uklapa u različite životne stilove i navike u ishrani.

Kad smo odabrali blogere, podelili teme, dogovorili termine – ostalo nam je da kampanju ciljano i smisleno reklamiramo na FB i Insta. Dakle, vrlo pažlivo targetiranje + stalno praćenje rezultata + menjanje oglasa i ciljnih grupa čim rezultati to i „zatraže“ dali su nam i – odlične rezultate.

Postignuti rezultati:

Ukupan reach – 375 000. Toliko puta su se naše objave pojavile na news feedu. Neki vole da kažu da je to broj ljudi do kojih je reklama stigla, ali ovo je preciznija definicija (nisu sve to uvek neki drugi ljudi, ponekad su i isti…). Reach je važan i u kontekstu uloženog novca – lako je doći do velikog broja ljudi ako imate ćup sa zlatom. Mi, naravno, nismo imali ćup i uspeli smo da za više nego prihvatljiv i dostupan budžet ostvarimo ovaj rezultat.

Šta ubrajamo u važne rezultate, one koji se drugačije mere?

Proširili smo postojeću publiku i doprli do novih potencijalnih potrošača.

Najveći benefit kampanje je proširivanje ciljne grupe i dopiranje do novih potencijalnih potrošača. Ojačali imidž brenda i među potrošačima i među influenserima, povećali uticaj brenda u za nas vrlo važnoj niši – hronerima, osnažili zajednicu ljubitelja humusa a Ribella Tunino, jedini suhomesnati proizvod od mesa tune, predstavili novoj publici.

Poruke, komentari, veći broj pratilaca na oba kanala Ribelle potvrdili su to.

Zapratite i vi Ribellu, svima nam ponekad treba – ukusna, zdrava, praktična i inovativna klopa 🙂