Kako komunicira civilni sektor?
„Stvari su se baš promenile za samo nekoliko godina“ – kontemplirali smo jedan dan u kancelariji prisećajući se vremena pre Facebook-a, Twitter –a, LinkdIn-a. Naša komunikacijska rutina, broj kanala koje koristimo i način na koji to radimo – sve je drugačije. Nekako u isto vreme smo ’naleteli’ na istraživanje koje kaže da se neprofitni sektor u Americi najviše oslanja na online komunikaciju (website, newsletter i Facebook zauzimaju prva tri mesta). Odnosi sa tradicionalim medijima se nalaze tek na šestom mestu.
A kakva je situacija kod nas? Istraživanje na tu temu nismo našli, a pošto često i rado sarađujemo sa organizacijama građanskog društva, rešili smo da ih priupitamo. Tako je nastao online upitnik i 82 ljudi iz civilnog sektora nam je dogovorilo. (Hvala svima, a posebno onima koji su ovu anketu prosledili svojim kontaktima.) Mada ovo nije reprezentativan uzorak, dobili smo uvid u trenutnu situaciju i pokazatelje koji koje su nam zanimljivi i korisni.
Šta mislite koji kanali komunikacije zauzimaju prva tri mesta po ovoj anketi? Prvi – odnosi sa tradicionalnim medijima, drugi – ulični događaji, a na trećem mestu su tribine i okrugli stolovi. Svega četiri procenta isptanika je odgovorilo da su im za komunikaciju sa njihovom ciljnom grupom tradicionalni mediji ’malo važni’. Nikome nisu potpuno nevažni.
Ulični događaji su u blagoj prednosti u odnosu na formalnije direktne kontakte sa građanima. Razlog za to treba tražiti u tome što su, kao što nam je neko i napisao u upitniku „mladima tribine i okrugli stolovi dosadni“, za razliku od uličnih akcija koji privlače prolaznike.
A online komunikacija? Na četvrtom i petom mestu su sajtovi organizacija i Facebook. Da su im važni odgovorilo nam je 79, odnosno 78%.
Verujemo da će vam biti zanimljivo da znate da su po pitanju upotrebe Twittera, stavovi podeljeni. Tačno polovina od naših ispitanika smatra twititovanje veoma značajnim (27%) i značajnim (23%), dok je za drugu polovinu to malo značajan (21%) ili beznačajan (29%) način komunikacije.
Ono što je za nas bilo najveće iznenađenje je da je blog u civilom sektoru poprilično zapostavljen. U 62% odgovora je on označen kao malo značajan ili beznačajan. Zašto je to tako pitam se dok pišem ovaj blog.
Kako građanske organizacije odlučuju šta, kako i koliko da koriste? Verovatno jedan od odgovara najbolje sumira situaciju: „Odabrali smo kanale komunikacije prema načinu na koji komuniciraju naše ciljne grupe. On-line kanali komunikacije počinju sve više da se koriste, ali ipak dominiraju stariji načini komunikacije (tradicionalni mediji, tribine, okrugli stolovi, ulični događaji koje prenose mediji).“
Imajući na umu da nešto više od polovine građana, (po jednom istraživanju, krajem prošle godine taj procenat je bio 56%) koriste net, ne čudi činjenica da su tradicionalni načini i dalje veoma prisutni. S druge strane, kao što stoji na početku, sve se brzo menja, tako da nam i jedan deo učesnka ove ankete nagoveštava da u narednom periodu planira unapređenje svoje online komunikacije.
U tabeli ispod možete videti rezultate ankete.
