PRO PR Globe Award za 2023. godinu, ugledna internacionalna nagrada za doprinos PR struci, uselila se i u Kontakta kancelariju!

Ove godine jedna sam od 25 PR profesionalaca iz 15 zemalja Evrope i sveta dobitnika/ca ove prestižne nagrade, ustanovljene pre duže od dve decenije.

U Beogradu je sredinom marta, tim povodom, održana 21. PRO PR konferencija na kojoj je bilo više od 200 PR profesionalaca iz celog sveta. Osnivač i vredni promoter ove nagrade, Danijel Koletić, pravi je public relations čovek, koji u praksi sprovodi svoj moto – networking in motion.
Tim povodom uradila sam jedan neobičan intervju sa njim za Nedeljnik.

PRO PR Globe Award su ove godine u Srbiji dobile i koleginice Andrea Brbaklić (FormA Consulting, direktorka), Milena Avramović Bjelica (kopartnerka Chapter 4) i Jelena Milošević (PR menadžerka Beogradske filharmonije).
Sjajna PR ekipa, posvećena i dokazana, vrlo mi je drago da sam među njima.

Mart je za nas bio turbulentan!

Bili smo PR podrška za Beogradski irski festival čiji je specijalni gost ove godine bio Džim Šeridan, slavni irski reditelj i scenarista. Znali smo da dolazak svetske zvezde podrazumeva i rad u nekim drugačijim uslovima, ali smo se radovali tome, posebno upoznavanju velikog filmskog stvaraoca.

Džim Šeridan je, očekivano, bio magnet za medije i zahvaljujući njemu vidljivost celokupnog Festivala je značajno skočila. On je jedan, pre svega, topao i pristupačan čovek, zainteresovan za okruženje u kom je, ne ponavlja iste fraze kao odgovore na novinarska pitanja, čovek koji sluša sagovornika i odgovara mu iskreno i duboko.

Festival je ove godine privukao veliku pažnju javnosti, medija i publike, delimično zato što je tome doprineo boravak velikog umetnika, ali i zato što je sam Festival imao vrlo, vrlo kvalitetan program. Naravno, i zato što je imao dobru i posvećenu PR ekipu koja je vodila računa o medijima i društvenim mrežama.

Trenutno analiziramo kliping i pripremamo izveštaje, pisaćemo više o tome narednih dana.

Mi volimo da učimo iz kampanja, da one imaju neku svrhu i važnu poruku. Takva je bila i kampanja o predlogu Zakona o Hitnoj pomoći. Najpre, šok je bio da Srbija nema ovaj zakon, odnosno, da rad Hitne pomoći nije detaljno i zakonski regulisan. Što znači da ukoliko dođe do problema, odgovornih nema, jer nema ni posebnih pravila. Organizacija Pokret Pravo na život – Meri se nekoliko godina bavi radom Hitne pomoći i aktivno učestvuje u inicijativi za donošenje Zakona.

Konferencija za medije već probudila interesovanje

Mi smo se odazvali njihovom pozivu da uradimo medijsku kampanju koja je podrazumevala događaj za medije, objave i dalja gostovanja i razvijanje teme u relevantnim medijima. Tema je bila dobra, jer se tiče svih nas. Kada je situacija rizična, svima nam treba Hitna pomoć, bez obzira na političko opredeljenje. Zbog toga su svi veliki mediji ovu temu prepoznali kao relevantnu za njih i želeli da čuju više.

Već na konferenciji za medije imali smo uživo uključenje u Jutarnji program RTS-a, a nakon konferencije brojne objave u svim značajnim medijima.

Na samom događaju predsednik Pokreta Dejan Zejnula predao je predlog Zakona o Hitnoj pomoći narodnom poslaniku Miliji Miletiću, koji je Zakon uveo u skupštinsku proceduru. Važno je bilo i dobro osmisliti izjave koje ćemo dalje preneti medijima u saopštenju. Ono na šta smo se fokusirali je da Hitna pomoć nije dostupna u sredinama manjim od 25.000 stanovnika i da ne postoji jedinstveni protokol koji propisuje kada Hitna pomoć mora da izađe i kako da vrši trijažu poziva.

Saopštenje za medije je odjeknulo u svim medijima

Saopštenje, pažljivo napisano sa detaljima koje smo želeli u fokusu i rečenicama koje bi privukle pažnju medijima, prošlo je odlično. Nakon toga sve je bi efekat snežne kugle. Imali smo veliki broj TV gostovanja i reakcija u javnosti.

Političke stranke su, takođe, prepoznale temu kao važnu, pa je Ne davimo Beograd, pored toga što je bio na konferenciji i kasnije na sednicama otvarao ponovo temu Zakona o Hitnoj pomoći.

Ono što se ovde pokazalo je da kampanje koje imaju temu i svrhu, uz profesionalnu pomoć PR agencije, prolaze odlično u medijima. I dalje je važno dogovoriti javni nastup, rečenice koje će biti glavne poruke kroz saopštenje i uživo nastupe, ali od teme sve kreće. Potrebno je da ona ima način da se predstavi, pristup koji će zainteresovati određeni broj ljudi.
Posebno nam je drago kada od kampanji učimo i saznajemo stvari koje su važne za naš svakodnevni život. Predlog je ušao u skupštinsku proceduru i svi poslanici su već upoznati s njim. Da li će ovu temu prepoznati kao važnu, šta mislite?

Sigurno i vas sa svih strana napadaju “zelene kampanje”. Brendovi su obavešteni da je digital trend 2022. godine ekologija i briga o planeti, pa su požurili da se njemu i priključe. Glavno pitanje je da li se trendu priključuju samo kroz marketing, ili zaista žele da naprave ekološke promene u svom poslovanju. Velike kompanije su te u koje najpre gledamo, jer njihova masovna proizvodnja dovodi i do velikih ekoloških problema.

Julius Meinl je kompanija sa kojom sarađujemo već tri godine. Adaptiramo globalnu komunikaciju, pravimo lokalne kampanje i oblikujemo poruke za našu publiku. Ono što je Julius Meinl prepoznao je – kako može da doprinese smanjenju uništavanja planete iz svog dvorišta. U pitanju je velika kompanija, koja posuluje u mnogim svetskim i evropskim metropolama. Njihova kafa je prepoznatljiva svuda u svetu i veoma vode računa da kafa bude kvalitetna u svakoj šoljici. I u onoj u Beču i onoj u Beogradu. Kada su ekološke poruke počele da se šire kroz medije, oni su pogledali u sebe i zapitali se – dobro, kakva je naša proizvodnja, kako mi štetimo planeti tom proizvodnjom i kako tu štetu možemo da saniramo.

Odlučili su da naprave plan, da do 2030. godine postanu komapnija sa nultim uticajem na klimatske promene. O čemu se radi? Proizvodnja kafe zahteva određenu količinu emisije ugljen-dioksida. Zbog toga, Julius Meinl svake godine sadi po 20 000 stabala u zemljama porekla kafe i na taj način neutrališe emisiju ugljen-dioksida koju stvara proizvodnjom kafe. Ovo je realan korak jedne odgovorne kompanije prema planeti.

Neke od poruka koje smo prilagodili su:

• Držati prirodu u ravnoteži.
• Uz premium kafu čuvamo planetu.

Ove poruke smo podelili kroz društvene mreže i ugostiteljske objekte. Svaki lokal koji je učestvovao u kampanji dobio je sertifikat da je u njegovo ime posađeno jedno stablo u zemlji porekla kafe.

Kampanje tokom koronavirusa

Julius Meinl, takođe, nekoliko godina pravi kampanju pod nazivom Reci ćao i Reci hvala. Ove kampanje su nastale u vreme svetske pandemije. Kampanja Reci ćao imala je za cilj da ponovo počnemo da komuniciramo, da se družimo i idemo na kafu. Dok je kampanja Reci hvala bila usmerena ka ugostiteljskim objektima koji su pretrpeli velike novčane gubitke tokom zatvaranja. Cilj je bio motivisati ljude da se vrate izlascima u kafiće.

Ove poruke smo plasirali kroz društvene mreže, ali i tradicionalne medije.

Velike kompanije su pred velikim izazovom, i pohvalno je kada razmišljaju šire i imaju stvarnu želju za komunikacijom sa potrošačima. One nisu više daleko od kupaca, žele da ih čuju, da ih razumeju i što je najvažnije pomognu, na društvenom, a ne pojedinačnom, nivou.

Pozdravljamo ovakve kampanje i uvek ih rado radimo, jer su to te male promene, koje mogu da naprave mnogo.

Znate li šta znači skraćenica FT1P?

Fali ti jedan papir!

To je čuvena rečenica na koju smo stalno spremni kad odemo da rešavamo neku administraciju. Čekamo da nas sa šaltera vrate po još nešto. OK, malo se ovo sve menja sada jer je sve više usluga koje možemo i elektronski da završimo i sve se više navikavamo na to. Ipak, odlazak na šalter, u opštinu, u poresko, u penzioni ili zdravstveni fond – uvek nas nekako sačekaju.

Kako funkcioniše administracija u opštini i šta se sve radi da bi taj posao bolje funkcionisao, pratimo već skoro pune dve godine iz biliza i to zahvaljujući radu na projektu Saveta Evrope “Upravljanje ljudskim resursima u lokalnim samoupravama – faza 2”. To je višegodišnji projekat kojim Savet Evrope, naravno zajedno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Stalnom konferencijom gradova i opština, radi na tome da poboljša rad lokalne administracije. Baš kao što je zahtev modernog poslovanja da ima posebnu kategoriju – upravljanje ljudskim resursima – tako se isto očekuje i od državnih organa. Ideja je jednostavna: raditi na usavršavanju lokalnih službenika kako bi oni bili zadovoljni, unaprediti sam sistem organizacije rada, a sve u cilju da – naravno – građani budu zadovoljniji uslugama. Kako je Savet Evrope kreator ovog projekta sve se odvija prema poznatom dokumentu “12 načela dobre uprave Saveta Evrope”.

Za početak, mi smi projektu dali veselije ime – zove se “USavršeni službenik” jer smo hteli da ukažemo na značaj onoga na čemu projekat insistira – redovno i aktuelno usavršavanje zaposlenih na lokalu. Da bi bio savršen, mora da se usavršava, zato smo ga krstili USavršeni!

Šta radimo (i šta smo radili)?

Komuniciramo sa medijima kako bismo javnosti pojasnili važnost ove reforme na lokalnom nivou. Mnogo radimo sa lokalnim medijima, kroz organizaciju media brifinga na opštinama koje su uključene u program. Pravimo infografike kroz koje jednostavnije predstavljamo komplikovane procedure na lokalu. Pripremamo video priloge sa lokalnim službenicima.

Evo nekih slika i videa kojima ćemo vam bolje približiti šta radimo na ovom projektu. : )

RTS o reformi lokalne administracije