Mi volimo da učimo iz kampanja, da one imaju neku svrhu i važnu poruku. Takva je bila i kampanja o predlogu Zakona o Hitnoj pomoći. Najpre, šok je bio da Srbija nema ovaj zakon, odnosno, da rad Hitne pomoći nije detaljno i zakonski regulisan. Što znači da ukoliko dođe do problema, odgovornih nema, jer nema ni posebnih pravila. Organizacija Pokret Pravo na život – Meri se nekoliko godina bavi radom Hitne pomoći i aktivno učestvuje u inicijativi za donošenje Zakona.

Konferencija za medije već probudila interesovanje

Mi smo se odazvali njihovom pozivu da uradimo medijsku kampanju koja je podrazumevala događaj za medije, objave i dalja gostovanja i razvijanje teme u relevantnim medijima. Tema je bila dobra, jer se tiče svih nas. Kada je situacija rizična, svima nam treba Hitna pomoć, bez obzira na političko opredeljenje. Zbog toga su svi veliki mediji ovu temu prepoznali kao relevantnu za njih i želeli da čuju više.

Već na konferenciji za medije imali smo uživo uključenje u Jutarnji program RTS-a, a nakon konferencije brojne objave u svim značajnim medijima.

Na samom događaju predsednik Pokreta Dejan Zejnula predao je predlog Zakona o Hitnoj pomoći narodnom poslaniku Miliji Miletiću, koji je Zakon uveo u skupštinsku proceduru. Važno je bilo i dobro osmisliti izjave koje ćemo dalje preneti medijima u saopštenju. Ono na šta smo se fokusirali je da Hitna pomoć nije dostupna u sredinama manjim od 25.000 stanovnika i da ne postoji jedinstveni protokol koji propisuje kada Hitna pomoć mora da izađe i kako da vrši trijažu poziva.

Saopštenje za medije je odjeknulo u svim medijima

Saopštenje, pažljivo napisano sa detaljima koje smo želeli u fokusu i rečenicama koje bi privukle pažnju medijima, prošlo je odlično. Nakon toga sve je bi efekat snežne kugle. Imali smo veliki broj TV gostovanja i reakcija u javnosti.

Političke stranke su, takođe, prepoznale temu kao važnu, pa je Ne davimo Beograd, pored toga što je bio na konferenciji i kasnije na sednicama otvarao ponovo temu Zakona o Hitnoj pomoći.

Ono što se ovde pokazalo je da kampanje koje imaju temu i svrhu, uz profesionalnu pomoć PR agencije, prolaze odlično u medijima. I dalje je važno dogovoriti javni nastup, rečenice koje će biti glavne poruke kroz saopštenje i uživo nastupe, ali od teme sve kreće. Potrebno je da ona ima način da se predstavi, pristup koji će zainteresovati određeni broj ljudi.
Posebno nam je drago kada od kampanji učimo i saznajemo stvari koje su važne za naš svakodnevni život. Predlog je ušao u skupštinsku proceduru i svi poslanici su već upoznati s njim. Da li će ovu temu prepoznati kao važnu, šta mislite?

Sigurno i vas sa svih strana napadaju “zelene kampanje”. Brendovi su obavešteni da je digital trend 2022. godine ekologija i briga o planeti, pa su požurili da se njemu i priključe. Glavno pitanje je da li se trendu priključuju samo kroz marketing, ili zaista žele da naprave ekološke promene u svom poslovanju. Velike kompanije su te u koje najpre gledamo, jer njihova masovna proizvodnja dovodi i do velikih ekoloških problema.

Julius Meinl je kompanija sa kojom sarađujemo već tri godine. Adaptiramo globalnu komunikaciju, pravimo lokalne kampanje i oblikujemo poruke za našu publiku. Ono što je Julius Meinl prepoznao je – kako može da doprinese smanjenju uništavanja planete iz svog dvorišta. U pitanju je velika kompanija, koja posuluje u mnogim svetskim i evropskim metropolama. Njihova kafa je prepoznatljiva svuda u svetu i veoma vode računa da kafa bude kvalitetna u svakoj šoljici. I u onoj u Beču i onoj u Beogradu. Kada su ekološke poruke počele da se šire kroz medije, oni su pogledali u sebe i zapitali se – dobro, kakva je naša proizvodnja, kako mi štetimo planeti tom proizvodnjom i kako tu štetu možemo da saniramo.

Odlučili su da naprave plan, da do 2030. godine postanu komapnija sa nultim uticajem na klimatske promene. O čemu se radi? Proizvodnja kafe zahteva određenu količinu emisije ugljen-dioksida. Zbog toga, Julius Meinl svake godine sadi po 20 000 stabala u zemljama porekla kafe i na taj način neutrališe emisiju ugljen-dioksida koju stvara proizvodnjom kafe. Ovo je realan korak jedne odgovorne kompanije prema planeti.

Neke od poruka koje smo prilagodili su:

• Držati prirodu u ravnoteži.
• Uz premium kafu čuvamo planetu.

Ove poruke smo podelili kroz društvene mreže i ugostiteljske objekte. Svaki lokal koji je učestvovao u kampanji dobio je sertifikat da je u njegovo ime posađeno jedno stablo u zemlji porekla kafe.

Kampanje tokom koronavirusa

Julius Meinl, takođe, nekoliko godina pravi kampanju pod nazivom Reci ćao i Reci hvala. Ove kampanje su nastale u vreme svetske pandemije. Kampanja Reci ćao imala je za cilj da ponovo počnemo da komuniciramo, da se družimo i idemo na kafu. Dok je kampanja Reci hvala bila usmerena ka ugostiteljskim objektima koji su pretrpeli velike novčane gubitke tokom zatvaranja. Cilj je bio motivisati ljude da se vrate izlascima u kafiće.

Ove poruke smo plasirali kroz društvene mreže, ali i tradicionalne medije.

Velike kompanije su pred velikim izazovom, i pohvalno je kada razmišljaju šire i imaju stvarnu želju za komunikacijom sa potrošačima. One nisu više daleko od kupaca, žele da ih čuju, da ih razumeju i što je najvažnije pomognu, na društvenom, a ne pojedinačnom, nivou.

Pozdravljamo ovakve kampanje i uvek ih rado radimo, jer su to te male promene, koje mogu da naprave mnogo.

Znate li šta znači skraćenica FT1P?

Fali ti jedan papir!

To je čuvena rečenica na koju smo stalno spremni kad odemo da rešavamo neku administraciju. Čekamo da nas sa šaltera vrate po još nešto. OK, malo se ovo sve menja sada jer je sve više usluga koje možemo i elektronski da završimo i sve se više navikavamo na to. Ipak, odlazak na šalter, u opštinu, u poresko, u penzioni ili zdravstveni fond – uvek nas nekako sačekaju.

Kako funkcioniše administracija u opštini i šta se sve radi da bi taj posao bolje funkcionisao, pratimo već skoro pune dve godine iz biliza i to zahvaljujući radu na projektu Saveta Evrope “Upravljanje ljudskim resursima u lokalnim samoupravama – faza 2”. To je višegodišnji projekat kojim Savet Evrope, naravno zajedno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Stalnom konferencijom gradova i opština, radi na tome da poboljša rad lokalne administracije. Baš kao što je zahtev modernog poslovanja da ima posebnu kategoriju – upravljanje ljudskim resursima – tako se isto očekuje i od državnih organa. Ideja je jednostavna: raditi na usavršavanju lokalnih službenika kako bi oni bili zadovoljni, unaprediti sam sistem organizacije rada, a sve u cilju da – naravno – građani budu zadovoljniji uslugama. Kako je Savet Evrope kreator ovog projekta sve se odvija prema poznatom dokumentu “12 načela dobre uprave Saveta Evrope”.

Za početak, mi smi projektu dali veselije ime – zove se “USavršeni službenik” jer smo hteli da ukažemo na značaj onoga na čemu projekat insistira – redovno i aktuelno usavršavanje zaposlenih na lokalu. Da bi bio savršen, mora da se usavršava, zato smo ga krstili USavršeni!

Šta radimo (i šta smo radili)?

Komuniciramo sa medijima kako bismo javnosti pojasnili važnost ove reforme na lokalnom nivou. Mnogo radimo sa lokalnim medijima, kroz organizaciju media brifinga na opštinama koje su uključene u program. Pravimo infografike kroz koje jednostavnije predstavljamo komplikovane procedure na lokalu. Pripremamo video priloge sa lokalnim službenicima.

Evo nekih slika i videa kojima ćemo vam bolje približiti šta radimo na ovom projektu. : )

RTS o reformi lokalne administracije

Ruby čokolada je četvrta vrsta čokolade! Da, sada izbor više ne spada na belu, crnu i mlečnu, već možete izabrati i prirodno roze čokoladu i uživati u njenom voćkastom ukusu. Soko Štark je prvi brend kod nas koji je započeo industrijsku proizvodnju Ruby čokolade, u vidu Ruby dražeja sa bademom i lešnikom, kao i smokijem. Mnogima je Ruby smoki već postao omiljena poslalstica!

Naučnici su nakon više od 13 godina istraživanja pronašli način da od roze kakao praha naprave prirodno roze čokoladu. Njen ukus je osvežavajući, voćkast i osvajajući. Kako bismo informisali širu javnost o Ruby dražejima napravili smo događaj za influenserke i koristili sve alate digital PR-a.

Šta smo uradili?

Osmislili smo koncept i bacili se na produkciju i realizaciju. Spremili smo kreativne poklone za odabrane lifestyle influenserke i food blogerke, poslali ih na njihove adrese, zajedno sa pozivnicom…  Bile su zaintrigirane, uspeli smo da ih podstaknemo da unboxing poklon paketa objave na Instagram storijima.

U jednoj od najposećenijih „Ja volim Štark“ radnji, u Vasinoj ulici,  organizovali smo zatvoreni događaj za influenserke, na kom su one mogle da čuju više o Ruby čokoladi od tehnologa Soko Štarka, druže se i uživaju u poslasticama.

Organizovali smo kreativnu radionicu za njih – pravile su poklone za svoju blisku „Ruby osobu“ – inovativnu, posebnu, nežnu.

Svaki poklon je bio jedinstven, jer su same mogle da izaberu sve – od boje, do dekoracije i dizajna.

Šta smo postigli?

Sve gošće su bile oduševljene atmosferom, što se moglo videti i na Instagramu gde su objavile na desetine Instastorija. Priča o Ruby doprla je do velikog broja ljudi aktivnih na internetu. Privučeni dešavanjima I sasvim novim, neobičnim izlogom, u radnju su sve vreme ulazili zaintresovani kupci raspitujući se za novu roze čokoladu.