Iz naše PR prakse: kako komunicirati o siromaštvu i socijalnoj politici u javnosti?

Komunicirati u javnosti o siromaštvu, ugroženim ljudima, socijalnoj politici, nastupati kao relevantan poznavalac ove oblasti i istovremeno čuvati dostojanstvo tih ljudi – nije jednostavan posao.

Ovo su teme koje smo otvorili kad smo 2020. godine počeli da sarađujemo sa organizacijom A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, pomažući im da bolje komuniciraju svoje akcije i ideje.

A11 Inicijativa je ekipa pravnika i aktivista koji se bore za unapređenje socijalne politike i poštovanje naših ekonomskih i socijalnih prava. Čućete ih kad se u medijima govori o beskućnicima, naći ćete ih u neformalnim naseljima u kojima žive Romi, slušaćete njihove kritike na račun socijalne politike i odnosa prema socijalno ugroženim građanima.

Liče pomalo na one pravnike iz američkih filmova što rade u pravnim klinikama koje nude besplatnu pravnu pomoć siromašnim i obeispravljenim ljudima, što ih volimo i navijamo za njih i koji u filmu, naravno, uvek pobede.

I A11 pruža besplatnu pravnu pomoć ljudima koji nisu u mogućnosti da se sami pobrinu za to, aktivisti pišu podneske i krivične prijave, kucaju na razna vrata institucija – dižu buku gde god treba kada su nečija prava ugrožena.

Kad smo počeli da sarađujemo, najpre smo mi morali mnogo da naučimo o ekonomskim i socijalnim pravima (uvek mislite da to znate, ali nije tako). Oni su od nas učili kako da iz mnoštva tema i podataka koje obrađuju izdvoje ono što je važno za javnost, kako da to predstave, kako da prilagode jezik i ton komunikacije, šta je tema za novinare i šta od informacija da im ponude.

 

Šta je problem sa ovim temama u medijima?

Pomislićete da su ovo teme o kojima će mediji rado izveštavati, i većina novinara će i reći, naravno, to nas zanima, ali to nije uvek tako.

Najpre, želimo da se o ovim temama govori na dostojanstven i ozbiljan način, a ne površno i tabloidno, tako da se iskorištava nečija životna situacija. To već sužava broj medija koji će na taj način obraditi priču, jer većina neće imati ni vremena, ni znanja, da se ovom temom pozabavi kako treba.

Dalje, terminologija koju A11 ekipa koristi je, često, pravnički nerazumljiva. Jezik treba prilagoditi, promeniti, naći formulacije koje javnost razume.

Sagovornici sa “druge strane” (predstavnici vlasti) su, uglavnom, nezainteresovani da odgovore na pitanja novinara na ovu temu, a još manje da učestvuju u polemici sa A11 ekipom.

Novinari nedovoljno znaju o stanju socijalne zaštite, kao ni o evropskim standardima u ovoj oblasti, aktuelni zakon im nije poznat.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, mi nismo naročito solidarno društvo, volimo da verujemo da je taj neko kriv zato što je siromašan, a fraza “socijalni slučaj” je pogrdna.

Kako smo predstavljali ove teme u javnosti?

Pa ipak, neskromno ćemo reći, uspešno radimo sa A11 Inicijativom, pomažući im da svoje ideje pretvore u komunikativne kampanje. Za nekoliko godina, koliko postoje, postali su prepoznatljivi kao organizacija koja se zalaže za bolji ekonomski i socijalni status građana, otvorili neke do sada tabu teme ovog društva.

Tako smo, recimo, napravili bilbord kampanju sa fotografijama dece iz neformalnih naselja i frapantnim informacijama.

 

Postavili smo samo jedan bilbord u gradu ali na ključno mesto: ispred ulaza u Ministarstvo finansija stajao je bilbord sa iznosom visine novčane socijalne pomoći. Dovoljno atraktivan da ga primete novinarske ekipe, slikaju i snimaju, dovoljno jasan da ga vide stotine hiljada ljudi koji se tom najprometnijom ulicom voze automobilima i autobusima.

 

Učestvovali u njihovoj kampanji „Neprijatelj je siromaštvo, a ne siromašni“ kao i u kampanji „Ljuska prava“ i slali aktuelnim ministarkama provokativne paketiće i pisma…

Pratili ih kamerom kad su protestovali zbog položaja radnika angažovanih u kineskoj fabrici Linglong.

Pravili kampanju protiv diskriminacije u oblasti stanovanja, kampanje na društvenim mrežama za stanovnike socijalnih stanova…

PR za naša ekonomska i socijalna prava

I da, još i ovo: naučili smo da je Opšti protokol pri Međunarodnom paktu za ekonomska, socijalna i kulturna prava, jako važan dokument, i pored svog rogobatnog naziva : )

Kad država ratifikuje ovaj Protokol, onda njeni građani imaju mogućnost da zaštitu svojih ekonomskih i socijalnih prava potraže pred Komitetom UN (za ekonomska i socijalna prava). Ono što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu za politička prava, to je Komitet UN za ekonomska i socijalna prava.

Dobra vest je da je Srbija nadomak ratifikovanja ovog Protokola, da je dokument u skupštinskoj proceduri i da je to u najvećoj meri zasluga rada A11 Inicijative.

Opšti protokol će mnogo da uradi za PR naših ekonomskih i socijalnih prava : )

Kampanja “Život traži Hitnu pomoć”

Mi volimo da učimo iz kampanja, da one imaju neku svrhu i važnu poruku. Takva je bila i kampanja o predlogu Zakona o Hitnoj pomoći. Najpre, šok je bio da Srbija nema ovaj zakon, odnosno, da rad Hitne pomoći nije detaljno i zakonski regulisan. Što znači da ukoliko dođe do problema, odgovornih nema, jer nema ni posebnih pravila. Organizacija Pokret Pravo na život – Meri se nekoliko godina bavi radom Hitne pomoći i aktivno učestvuje u inicijativi za donošenje Zakona.

Konferencija za medije već probudila interesovanje

Mi smo se odazvali njihovom pozivu da uradimo medijsku kampanju koja je podrazumevala događaj za medije, objave i dalja gostovanja i razvijanje teme u relevantnim medijima. Tema je bila dobra, jer se tiče svih nas. Kada je situacija rizična, svima nam treba Hitna pomoć, bez obzira na političko opredeljenje. Zbog toga su svi veliki mediji ovu temu prepoznali kao relevantnu za njih i želeli da čuju više.

Već na konferenciji za medije imali smo uživo uključenje u Jutarnji program RTS-a, a nakon konferencije brojne objave u svim značajnim medijima.

Na samom događaju predsednik Pokreta Dejan Zejnula predao je predlog Zakona o Hitnoj pomoći narodnom poslaniku Miliji Miletiću, koji je Zakon uveo u skupštinsku proceduru. Važno je bilo i dobro osmisliti izjave koje ćemo dalje preneti medijima u saopštenju. Ono na šta smo se fokusirali je da Hitna pomoć nije dostupna u sredinama manjim od 25.000 stanovnika i da ne postoji jedinstveni protokol koji propisuje kada Hitna pomoć mora da izađe i kako da vrši trijažu poziva.

Saopštenje za medije je odjeknulo u svim medijima

Saopštenje, pažljivo napisano sa detaljima koje smo želeli u fokusu i rečenicama koje bi privukle pažnju medijima, prošlo je odlično. Nakon toga sve je bi efekat snežne kugle. Imali smo veliki broj TV gostovanja i reakcija u javnosti.

Političke stranke su, takođe, prepoznale temu kao važnu, pa je Ne davimo Beograd, pored toga što je bio na konferenciji i kasnije na sednicama otvarao ponovo temu Zakona o Hitnoj pomoći.

Ono što se ovde pokazalo je da kampanje koje imaju temu i svrhu, uz profesionalnu pomoć PR agencije, prolaze odlično u medijima. I dalje je važno dogovoriti javni nastup, rečenice koje će biti glavne poruke kroz saopštenje i uživo nastupe, ali od teme sve kreće. Potrebno je da ona ima način da se predstavi, pristup koji će zainteresovati određeni broj ljudi.
Posebno nam je drago kada od kampanji učimo i saznajemo stvari koje su važne za naš svakodnevni život. Predlog je ušao u skupštinsku proceduru i svi poslanici su već upoznati s njim. Da li će ovu temu prepoznati kao važnu, šta mislite?

Krenule smo Putevima žena sa Iridom

Žensko pitanje je nešto čime se često bavimo i poslovno i privatno…

Julius Meinl želi da bude održiva kompanija – ali stvarno

Sigurno i vas sa svih strana napadaju “zelene kampanje”. Brendovi su obavešteni da je digital trend 2022. godine ekologija i briga o planeti, pa su požurili da se njemu i priključe. Glavno pitanje je da li se trendu priključuju samo kroz marketing, ili zaista žele da naprave ekološke promene u svom poslovanju. Velike kompanije su te u koje najpre gledamo, jer njihova masovna proizvodnja dovodi i do velikih ekoloških problema.

Julius Meinl je kompanija sa kojom sarađujemo već tri godine. Adaptiramo globalnu komunikaciju, pravimo lokalne kampanje i oblikujemo poruke za našu publiku. Ono što je Julius Meinl prepoznao je – kako može da doprinese smanjenju uništavanja planete iz svog dvorišta. U pitanju je velika kompanija, koja posuluje u mnogim svetskim i evropskim metropolama. Njihova kafa je prepoznatljiva svuda u svetu i veoma vode računa da kafa bude kvalitetna u svakoj šoljici. I u onoj u Beču i onoj u Beogradu. Kada su ekološke poruke počele da se šire kroz medije, oni su pogledali u sebe i zapitali se – dobro, kakva je naša proizvodnja, kako mi štetimo planeti tom proizvodnjom i kako tu štetu možemo da saniramo.

Odlučili su da naprave plan, da do 2030. godine postanu komapnija sa nultim uticajem na klimatske promene. O čemu se radi? Proizvodnja kafe zahteva određenu količinu emisije ugljen-dioksida. Zbog toga, Julius Meinl svake godine sadi po 20 000 stabala u zemljama porekla kafe i na taj način neutrališe emisiju ugljen-dioksida koju stvara proizvodnjom kafe. Ovo je realan korak jedne odgovorne kompanije prema planeti.

Neke od poruka koje smo prilagodili su:

  • Držati prirodu u ravnoteži.
  • Uz premium kafu čuvamo planetu.

Ove poruke smo podelili kroz društvene mreže i ugostiteljske objekte. Svaki lokal koji je učestvovao u kampanji dobio je sertifikat da je u njegovo ime posađeno jedno stablo u zemlji porekla kafe.

Kampanje tokom koronavirusa

Julius Meinl, takođe, nekoliko godina pravi kampanju pod nazivom Reci ćao i Reci hvala. Ove kampanje su nastale u vreme svetske pandemije. Kampanja Reci ćao imala je za cilj da ponovo počnemo da komuniciramo, da se družimo i idemo na kafu. Dok je kampanja Reci hvala bila usmerena ka ugostiteljskim objektima koji su pretrpeli velike novčane gubitke tokom zatvaranja. Cilj je bio motivisati ljude da se vrate izlascima u kafiće.

Ove poruke smo plasirali kroz društvene mreže, ali i tradicionalne medije.

Velike kompanije su pred velikim izazovom, i pohvalno je kada razmišljaju šire i imaju stvarnu želju za komunikacijom sa potrošačima. One nisu više daleko od kupaca, žele da ih čuju, da ih razumeju i što je najvažnije pomognu, na društvenom, a ne pojedinačnom, nivou.

Pozdravljamo ovakve kampanje i uvek ih rado radimo, jer su to te male promene, koje mogu da naprave mnogo.

 

wet n wild – digitalni nastup za beauty brend

wet n wild je poznati kozmetički brend iz Los Anđelesa, koji je smeo, pun samopouzdanja i spreman da hoda po ivici. Njihova brend strategija je maksmialna inkluzija manjinskih grupa i insistiranje na različitosti. Izuzetno zanimljiv brend koji je spreman da ne ide uz dlaku, već da izaziva.

Od februara 2020. godine wet n wild je odlučio da pokrene digitalne kanale, koje mi vodimo od početka otvaranja. Do tog trenutka influenserke nisu puno obraćale pažnju na ovaj brend. Uz redovne saradnje, dobru komunikaciju sa njima i uz pomoć pažljivo osmišljenih PR paketa, uspeli smo da wet n wild dobije primećenost na mrežama, što kod poznatih influenserki, tako i kod šminkerki i običnih žena.

Influenser kampanje

Influenserke koje se bave šminkanjem su veoma značajne za ovaj tip brendova. One su te koje će podeliti svoje utiske i pokazati tajne u šminkanju. Prikazivale su proizvode detaljno, sa predlozima kako ih uoptrebiti i kombinovati.

Posebno smo ponosni na kampanju na TikToku, gde je video sa wet n wild kozmetikom imao preko pola miliona pregleda, bez oglašavanja.

Sa influenserkama je važno negovati redovnu saradnju i pokazati im pažnju u kontinutitetu. Za uzvrat smo dobili dobre recenzije i zanimljive reels klipove, koji su značajno doprineli brand awarness-u.

Glavni target digitalnog nastupa nam je reach, što smo postizali kroz oglašavanje i saradnju sa influenserkama.

Ko je USavršeni službenik i kakve veze on ima sa nama?

Znate li šta znači skraćenica FT1P?

Fali ti jedan papir!

To je čuvena rečenica na koju smo stalno spremni kad odemo da rešavamo neku administraciju. Čekamo da nas sa šaltera vrate po još nešto. OK, malo se ovo sve menja sada jer je sve više usluga koje možemo i elektronski da završimo i sve se više navikavamo na to. Ipak, odlazak na šalter, u opštinu, u poresko, u penzioni ili zdravstveni fond – uvek nas nekako sačekaju.

Kako funkcioniše administracija u opštini i šta se sve radi da bi taj posao bolje funkcionisao, pratimo već skoro pune dve godine iz biliza i to zahvaljujući radu na projektu Saveta Evrope “Upravljanje ljudskim resursima u lokalnim samoupravama – faza 2”. To je višegodišnji projekat kojim Savet Evrope, naravno zajedno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Stalnom konferencijom gradova i opština, radi na tome da poboljša rad lokalne administracije. Baš kao što je zahtev modernog poslovanja da ima posebnu kategoriju – upravljanje ljudskim resursima – tako se isto očekuje i od državnih organa. Ideja je jednostavna: raditi na usavršavanju lokalnih službenika kako bi oni bili zadovoljni, unaprediti sam sistem organizacije rada, a sve u cilju da – naravno – građani budu zadovoljniji uslugama. Kako je Savet Evrope kreator ovog projekta sve se odvija prema poznatom dokumentu “12 načela dobre uprave Saveta Evrope”.

Za početak, mi smi projektu dali veselije ime – zove se “USavršeni službenik” jer smo hteli da ukažemo na značaj onoga na čemu projekat insistira – redovno i aktuelno usavršavanje zaposlenih na lokalu. Da bi bio savršen, mora da se usavršava, zato smo ga krstili USavršeni!

Šta radimo (i šta smo radili)?

Komuniciramo sa medijima kako bismo javnosti pojasnili važnost ove reforme na lokalnom nivou. Mnogo radimo sa lokalnim medijima, kroz organizaciju media brifinga na opštinama koje su uključene u program. Pravimo infografike kroz koje jednostavnije predstavljamo komplikovane procedure na lokalu. Pripremamo video priloge sa lokalnim službenicima.

Evo nekih slika i videa kojima ćemo vam bolje približiti šta radimo na ovom projektu. : )

RTS o reformi lokalne administracije

 

Scan4Chem – PR kampanja i organizacija događaja

Scan4Chem je aplikacija koja nam govori da li u proizvodu od plastike postoje opasne hemikalije koje mogu naštetiti našem organizmu. Ovu aplikaciju je u Srbiji lansirala nevladina organizacija ALHem, a u isto vreme aplikacija je objavljena u još 13 zemalja EU.

Ovim povodom smo za ALHem organizovali događaj za medije i napravili PR kampanju čiji cilj je bio širenje informacije o aplikaciji i njen download. Ona je dostupna Android i IOS sistemima i potpuno je besplatna.

Šta je bila ideja?

Ideja je bila da novinarima priđemo na drugačiji način, da privučemo njihovu pažnju, umesto da im pošaljemo klasično PR saopštenje. Novinari su na adresu redakcije dobili pakete, koji su bili obeleženi pitanjem – Da li proizvodi koje kupujete sadrže opasne hemikalije?

U kutijama su se nalazili proizvodi od plastike koji mogu sadržati opasne hemikalije i pozivnica za događaj. Slanje PR paketa je bio prvi talas, a drugi talas je podrazumevao organizaciju događaja.

I ovde smo želeli da istupimo od klasičnih medija centara gde će klijent samo izdeklamovati o kakvoj aplikaciji je reč. Smatrali smo da bi bilo korisno i zanimljivo da novinarima na licu mesta pokažemo kako aplikacija radi. Iznajmili smo stan u centru Beograda i pozvali novinare da dođu u stan. ALHem je doneo predmete koje svakodnevno koristimo i skenirao ih pred novinarima.

Nakon toga i sami novinari su imali priliku da to učine. 

Rezultati – da li su se mediji pojavili?

Događaj su pratile uživo dve ekipe jutarnjih programa dve nacionalne televizije, TV Pink i TV Prva. Ovi programi spadaju među najgledanije TV formate u Srbiji. Osim ovog benefita, prilozi objavljeni u jutarnjih programima postaju medijski highlight dana pa ih prenose drugi mediji. 

Televizije koje nisu pratile događaj, kasnije su organizovale gostovanja ili priloge (RTS, Beogradska hronika; RTS, Jutarnji dnevnik; N1; TV Brainz…). Osim TV ekipa, tu su bile i priznate redakcije, poput Tanjgua, Politike, Potrošača….

Teme koje su sagovornice iz ALHEMa otvorile na događaju ili na njih podsetile (bisfenol u fiskalnim računima, ftalati u igračkama…) ponovo su okupirale pažnju medija pa je ALHEM, praktično, od sredine decembra do sredine januara bio gotovo kontinuirano u medijima.

Da sumiramo – imali smo ukupno 62 objave u medijima, od toga su 9 prilozi i gostovanja na televizijama, 7 objava u štampi i 46 objava na internet portalima.

Ne bismo sami da se hvalimo, ali wow!

Ono što smo zaključili je da su novinari željni drugačijeg pristupa i originalnosti u PR-u. Od obične konferencije oni ne mogu uvek da naprave priču, ali kada tema dozvoljava da se igramo, to treba da učinimo, jer će tada i novinari reagovati pozitivno.

Inovativnost i kreativnost u PR-u bi trebalo da budu trend za 2020. godinu. Mi ćemo se svakako potruditi da ovaj trend ispratimo. Hvala klijentima koji veruju u naše ideje i čine ih mogućim.

Promocija Ruby dražeja – Soko Štark

Ruby čokolada je četvrta vrsta čokolade! Da, sada izbor više ne spada na belu, crnu i mlečnu, već možete izabrati i prirodno roze čokoladu i uživati u njenom voćkastom ukusu. Soko Štark je prvi brend kod nas koji je započeo industrijsku proizvodnju Ruby čokolade, u vidu Ruby dražeja sa bademom i lešnikom, kao i smokijem. Mnogima je Ruby smoki već postao omiljena poslalstica!

Naučnici su nakon više od 13 godina istraživanja pronašli način da od roze kakao praha naprave prirodno roze čokoladu. Njen ukus je osvežavajući, voćkast i osvajajući. Kako bismo informisali širu javnost o Ruby dražejima napravili smo događaj za influenserke i koristili sve alate digital PR-a.

Šta smo uradili?

Osmislili smo koncept i bacili se na produkciju i realizaciju. Spremili smo kreativne poklone za odabrane lifestyle influenserke i food blogerke, poslali ih na njihove adrese, zajedno sa pozivnicom…  Bile su zaintrigirane, uspeli smo da ih podstaknemo da unboxing poklon paketa objave na Instagram storijima.

U jednoj od najposećenijih „Ja volim Štark“ radnji, u Vasinoj ulici,  organizovali smo zatvoreni događaj za influenserke, na kom su one mogle da čuju više o Ruby čokoladi od tehnologa Soko Štarka, druže se i uživaju u poslasticama.

Organizovali smo kreativnu radionicu za njih – pravile su poklone za svoju blisku „Ruby osobu“ – inovativnu, posebnu, nežnu.

Svaki poklon je bio jedinstven, jer su same mogle da izaberu sve – od boje, do dekoracije i dizajna.

Šta smo postigli?

Sve gošće su bile oduševljene atmosferom, što se moglo videti i na Instagramu gde su objavile na desetine Instastorija. Priča o Ruby doprla je do velikog broja ljudi aktivnih na internetu. Privučeni dešavanjima I sasvim novim, neobičnim izlogom, u radnju su sve vreme ulazili zaintresovani kupci raspitujući se za novu roze čokoladu.

Kampanja “Čemu služi aktivni ugalj” za brend Strong Nature

Nadutost u stomaku. Nervozna creva. Mamurluk posle dobrog izlaska u grad. Loše varenje. Nečista koža. 

Ovo su sve stvari sa kojima se susrećemo u životu, a ono što je neverovatno je da postoji jedan proizvod koji nas rešava svih ovih problema – aktivni ugalj. To nije nov izum nauke, već lek koji se koristi od davnina. Baš taj proizvod je bio tema digitalne PR kampanje rađene za jednog od najznačajnijih proizvođača ovog preparata –  našeg klijenta “Strong Nature”.

Aktivni ugalje je poznat kao “čistač organizma” i obavezna je stavka u svakoj kućnoj apoteci. Da podstimo sve na to, odlučile smo da najpre podsetimo influenserke na društvenim mrežama. Ali, kako? Tako što ćemo im reći da Strong Nature Aktivni ugalj ima tri namene – da to jedno pakovanje mogu da koriste kad imaju problema sa stomakom, kad zaglave posle izlaska ili kad žele da naprave masku za lice. 

Šta je sadržao poklon paket?

Najpre, personalizovanu poruku za svaku influenserku. Pratimo njihove objave i način života, pa na taj način zaključujemo da li je publika influensera u skladu sa publikom i kupcima našeg klijenta. To je ključna stvar u ovoj komunikaciji i treba voditi računa ko, zašto, kada i kako promoviše vaš proizvod.

U paket smo spakovale tri vrećice u bojama Strong Nature brenda. 

Aktivni ugalj u prahu smo namenili za scrub lica, a u vrećici se nalazila i kartica na kojoj piše kako se pravi piling. 

Aktivni ugalj u kapsulama od 10 komada smo namenili za borbu protiv mamurluka, a Aktivni ugalj u kapsulama od 30 komada smo namenili za regulaciju varenja. Ovo je osnovna funkcija aktivnog uglja. Aktivni ugalj je sposoban da “usisa” sve loše čestice u vašem organizmu koje ste uneli preko hrane i vode. Impresivno, zar ne?

Šta je bio cilj?

Cilj je bio brand awerness za Strong Nature aktivni ugalj. Širenje svesti o brendu smo radili kroz influenserski kanal, a alat je bio njihov Insta story. Ovaj alat smatramo veoma atraktivnim trenutno, kratki su, konkretni i ljudima je pažnja usmerena direktno na brend kroz lični priču influensera.

U kampanji je učestvovalo 11 influenserki koje su svojim pratiocima na sebi jedinstven način predstavile Strong Nature aktivni ugalj.

Šta smo postigli?

Postavljeni cilj je postignut, primećena je znatno veća posećenost profilu i sajtu klijenta. Takođe, postigli smo veliki broj upita za konkretne proizvode koji su se nalazili u PR paketu. Osim toga, broj pratilaca na Instagramu je povećan za 306 profila.

Analitika sajta klijenta pokazuje da je tokom meseca u kom je urađena kampanja, Strong Nature aktivni ugalj bio proizvod koji je sa Instagrama doveo najveći broj ljudi na sajt i online shop.

Kampanja “Šta da jedem kad…” za brend Ribella

Digitalnu kampanju “Šta da jedem kad…” za brend Ribella Hummus osmislili smo imajući u vidu večito pitanje izbora hrane i neodlučnosti kada je u pitanju dnevni meni. Pošli smo od jednostavnog pitanja – koliko puta se pitate “šta da jedem sad…?”.

Ovo se najčešće pitamo  – kad smo na poslu, kad treba da treniramo, kad postimo, kada dođemo noću iz grada i, ono kad nam se ništa ne jede. Upravo smo u ove situacije stavili izabrane food i fitness blogere i dali im zadatak da odgovore na čuveno pitanje i pomognu onima koji imaju isti problem.

Kampanju smo realizovali na tri tržišta – Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, uz saradnju sa 19 influensera.

Šta smo uradili?

Pripremili smo priču za svaku od tema i objavljivali ih na mrežama (Facebook i Instagram) tokom 4 nedelje. Svaka od tema se povezivala sa Ribellinim pratiocima na emotivnom nivou, jer smo se potrudili da rešimo njihov problem i stvorimo benefit za pratioca. Naš cilj je bio da potrošači dobiju inovativne i jednostavne recepte, koje će moći brzo da spreme, a koji će, pre svega, biti ukusni.

sta da jedem

Šta da jedem kad zaglavim na poslu?

Tema sa toliko odgovora, ali nekada ne možemo da pronađemo nijedan koji nam se dopada. Zbog toga smo zajedno sa food blogerima osmislili lunch box pakete koje je zgodno poneti na posao. Ponuda recepata je raznovrsna – od onih koij vole meso sa Ribella humusom, do vegeterijanskih obroka, ali i za ljubitelje pekarskih proizvoda.

Šta da jedem pre i posle treninga?

Ovde smo u pomoć pozvali fitness influensere koji uvek daju korisne i dobre savete po pitanju zdrave i ukusne ishrane. Oni su predložili zdrav i izbalansiran odnos Ribella humusa, voća i povrća, pa smo dobili fenomenalne salate i sendviče, kao idealan obrok kada treniramo.

Šta da jedem kad mi se ništa ne jede / Šta da jedem kada se vratim noću iz grada gladan?

Ovde dve teme su obradili u jednoj nedelji i dali veliki broj odgovora onima koji ne vole mnogo da spremaju i kuhinja ih ne inspiriše previše. U pomoć smo pozvali lifestyle influensere koji su pokazali sa kakvim se dilemama oko hrane suočavaju i na taj način ih približili publici.

Šta da jedem kad postim?

S obzirom na to da smo u ovoj nedelji ušli u Uskršnji post, ova tema se nametnula kao logična. Svi previše razmišljamo dok postimo, da slučajno ne pojedemo nešto što nije posno. Zamolili smo food blogere da daju svoje predloge, kako pratioci Ribelle ne bi razbijali glavu šta smeju da pojedu.

hrana

Rezultati

Kampanja “Šta da jedem kad…” je odlično primljena kod publike, zbog toga što su teme bliske svakodnevnici običnog čoveka, ali i zbog toga što smo pažljivo birali influensere i iz redova velikih i iz redova malih, onih koji se tek pozicioniraju i uspinju na Instagramu.

Ovo kampanjom smo dostigli:

  • reach od oko 445 000 i

engagament od 24 320.