Naša #blitz kampanja o izlečivosti raka debelog creva

Mart je, tradicionalno, mesec posvećen borbi protiv raka pa brojne institucije, organizacije, ali i farmaceutske kompanije koriste ovaj mesec da skrenu pažnju javnosti na važnost redovnih kontrola i ranog oktrivanja simptoma.

Mi smo tokom ovogodišnje martovske akcije ostvarili saradnju sa Gastroenterološko endoskopskim udruženjem lekara (GAUS) i farmaceutskom kompanijom Goodwill Pharma, koji su na Paliću zajedno organizovali simpozijum posvećen značaju skrininga, tj. ranog otkrivanje simptoma kod raka debelog creva.

Mnogi drugi su tokom ovog perioda radili na sličnim temama i u ovakvim siutacijama postoji opasnost od „zasićenja“ novinara istim pričama. Zato je ovo bio inspirativan zadatak za nas, jer je trebalo pronaći nove teme za medije, novi ugao gledanja na ovu priču.

Za nas je iznenađujuća (a pokazalo se i za novinare) informacija bila da postoje forme raka debelog creva koje su, ako se otkriju u ranoj fazi, izlečive i do 100 posto! I pored ovih podataka Srbija je već duži niz godina u grupi zemalja Evrope sa srednje visokim stopama obolevanja i visokom stopom smrtnosti od ovog tumora. Inače, ova ozbiljna bolest, ako se dijagnostifikuje na vreme, ima visok stepen izlečivosti i moguće je pomeriti ove loše, gore pomenute podatke.

Novost koju smo otkrili, razgovarajući najviše sa docentom dr Ivanom Jovanovićem, predsednikom GAUS-a je da se sve češće pojavljuju i mladi ljudi kao pacijenti i da ne vredi više uvreženi stav da je to bolest starijih ljudi, posebno muškaraca. Ne, pojavljuje se i kod žena i treći je po učestalosti. Ovo su bili podaci koje smo ponudili novinarima i oni su, čak i pored toga što se u značajnoj meri pisalo o ovoj temi, bili zaintersovani da ove priče i objave.

Pokazalo se ponovo da je kvalitet informacije ono presudno što odlučuje koliko će ona zainteresovati medije. Važno je novinarima ponuditi nešto novo, pročeprkati neke nove detalje, okrenuti ugao gledanja – ne možemo, ne smemo imati „copy paste“ pristup medijima i očekivati njihovu pažnju.

Srbija je zemlja u kojoj su ovakve zdravstvene kampanje još uvek potrebne. Čak i kad se rade tzv. „blitz“ kampanje, jednokratne (poput ove naše) one imaju smisla i daju rezultate jer smo, kao društvo, još uvek nedovoljno zdravstveno prosvećeni.

U narednim godinama biće moguće, čak i poželjno, raditi neke neklasične, „out of the box“ kampanje kad je reč o podizanju svesti o zdravim navikama i redovnim lekarskim pregledima. Mora se ići napred. kampanja

 

 

 

 

Martovski Business Cafe: srpski preduzetnici uspevaju u svetu

Okupljanje malih i srednjih preduzetnika u okviru projekta Business Cafe ovog marta doživelo je mali jubilej – jer već deseti put za redom preduzetnici iz Srbije i regiona okupljaju se „na kafi“ u Beogradu, razmenjuju iskustva, probleme, ali i poslovne pobede.

Zadatak Agencije za odnose sa javnošću Kontakta je bila medijska pokrivenost i vidljivost Business Café – a ali i promovisanje preduzetnika i samog koncepta umrežavanja. Mediji nisu uvek zainteresovani za male preduzetničke priče (ima mnogo sličnih i nisu uvek od velike važnosti) i koncept networkinga još uvek nije toliko poznat na našim prostorima. Zbog toga je bilo je neophodno da od samog početka pronalazimo nove dimenzije pričanja priče o Business Café-u.

Tema martovskog okupljanja bila je „Vrhunski srpski proizvod“ pa su posetioci imali priliku da čuju one preduzetnike koji su svoje proizvode uspeli da proguraju „van“ i da postanu konkurenti i na globalnom tržištu.  O svojim iskustvima u razvoju sopstvenog biznisa i plasiranju proizvoda na globalno tržište govorili su preduzetnici koji svoje proizvod izvoze u svet: Branko Nešić, vlasnik „Rakiabara“, čija franšiza danas postoji i u Šangaju i Torontu, Filip Radojičić, dvadesetčetvorogodišnji vlasnik firme „Sanfrut“ koji otkupljuje i izvozi suve šljive u Rusiju, a sada razvija i proizvodnju džemova i ceđenih sokova i Ivan Bjelajac, iz IT kompanije „Devana Technologies“, koja je autor softvera Manage WP, proizvoda koji milionima korisnika u svetu omogućava da jednostavnije upravljaju većim brojem instalacija Word Pressa.

DSC_7187

Ovog puta želeli smo novinarima da predstavimo preduzetnike sa ovih prostora koji su uspeli na globalu i iznenadili smo se koliko su predstavnici medija bili inspirisani dobrim, pozitivnim pričama.  Medijski partneri na ovom događaju su portal BizLife i nedeljnik Nova ekonomija, a događaj je kroz gostovanje Kristine Ercegović, osnivačice ovog projekta i Ivana Bjelajca najavljen u jutarnjem programu radio Beograda. Televizija PINK je emitovala prilog o umrežavanju uz kafu, novom konceptu sa starom tradicijom (ne zaboravimo da je istraživanje pokazalo da je čak 60% poslova na našim prostorima sklopljeno uz kafu), a o preduzetnicima koji su se izborili u svetu čitaćemo u Politikinom magazinu i Ilustrovanoj politici. Događaj su ispratile agencije, a informacija o okupljanju se našla i na mnogim ekonomskim portalima.

Business Café je popularan regionalni projekat koji povezuje preduzetnike u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. Do sada je održano više od 90 događaja u osam gradova, predstavljeno više od 250 preduzetničkih priča, a više od 10.000 posetilaca sklopilo je više od deset miliona evra poslova međusobno.

Sledeće okupljanje preduzetnika planirano je za maj, a do tada vas izazivamo da razmišljate o tome koliko ste poslova sklopili “uz kafu” i kako je biti “Sam svoj gazda” 🙂 . Kako je izgledalo martovsko okupljanje više od 200 preduzetnika na Black&Easy kafi pogledajte ovde.

DSC_7190

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Sa novinarima i beauty blogerkama o nezi vrlo osetljive kože

Upotreba i značaj emolijensa, kako se «gen dugovečnosti« koristi u savremenoj kozmetici i koje su novine u nezi obolelih od psorijaze i nezi osetljive kože  – teme su o kojima je bilo reči na stručnom predavanju za dermatologe organizovanog prošle nedelje u Beogradu. Pre samog predavanja pozvali smo novinare i blogere/ke kako bismo ih upoznali sa ovim novinama i dve nove, klinički ispitane dermatokozmetičke linije – Ivatherm i Psorioderm – bazirane na prirodnim sastojcima, koja ne sadrži kortikosteroide i ostale materije koje mogu biti štetne.

doktor Zoran Golušin u sredini

Sagovornici zainteresovanim novinarima bili su dermatolozi dr Zoran Golušin, upravnik Klinike za kožne i venerične bolesti Kliničkog centra Vojvodina i prof. dr Miloš Nikolić, načelnik Odeljenja za pedijatrijsku dermatologiju Kliničkog centra Srbije. Takođe, pozvali smo predstavnike udruženja građana Pacijenti Protiv Psorijaze 3P”kako bi imali priliku da ispričaju svoju dimenziju priče – sa kojim problemima se suočavaju, koji stereotipi ih prate i kakve su psihološke posledice.

_SCD8801

Nastojali smo da predstavnicima medija objasnimo zašto je važno da kozmetički preparati koje koriste oboleli sadrže vlažujuće supstance i lipide koji dodatno skupljaju vodu, kao i to zbog čega nano čestice zeolita ubrzavaju delovanje lekovitih svojstava. Ovo nisu teme koje su lako razumljivi pa smo ciljano zvali novinare i blogerke koji su se bavili sličnom temom ili koji su na neki drugi način uključeni u ovu tematiku.Image

U okviru emisije „Tako stoje stvari“ emitovan je prilog o psorijazi, bolesti od koje je obolelo preko 150 000 osoba iz Srbije. Prilog televizije Pink za emisiju Info klinika akcenat je stavio na novine u dermatokozmetici i aktivnim sastojcima Ivatherm kozmetike. U Vivi je objavljena priča o emolijensima i predstavljena je nova kozmetička linija Psorioderm.

O ovim temama moći ćete da čitate i u mnogim magazinima, blogovima i dnevnim novinama.

Ivaterm psorioderm

 

 

Koga smo sve upoznali na Business Cafe-u u Podgorici?

Kao partneri Business Cafe projekta u Beogradu, bili smo gosti ovog okupljanja malih i srednjih preduzetnika i u Podgorici, održanog krajem februara. Zanimalo nas je kako preduzetnici „dišu“ u Crnoj Gori, da li se druže međusobno, kakva su im iskustva u poslu…
U Podgorici nam je bilo – odlično! Daleko više od naših očekivanja. Vrlo dobra organizacija Business Cafea Crna Gora koju radi Institut za preduzetništvo i ekonomski razvoj Crne Gore, plus inspirativni gosti – govornici, plus zainteresovani posetioci.
Atmosfera vrlo slična onoj u Beogradu: ljudi vole da čuju kakva su iskustva drugih ljudi koji vode sopstveni biznis, vole da podele probleme, vole da znaju ne samo to da je neko postigao uspeh nego i da je napravio grešku, pa iz nje nešto naučio.
BC Podgorica
Najveći utisak na nas su ostavili ljudi koji vode dizajn studio iz Podgorice „Fleka“. Moderna, u inostranstvu obrazovana ekipa, dinamični, puni ideja, za nekoliko godina promenili su dizajn scenu Podgorice, stekli klijente u inostranstvu, posebno u Italiji, nedavno pobedili na pitchu u Srbiji koji je raspisao vrlo veliki klijent.
O svom iskustvu vođenja porodičnog biznisa, što se u mnogim detaljima razlikuje od pokretanja svog posla, govorio je mladi Ilija Radulović, iz kompanije „Ingi Invest“ koja se bavi projektovanjem i izgradnjom. Pamtimo njegove priče o tome kako su greške u poslu, zapravo, važne jer se iz njih uči. „Neuspeh je preduslov uspeha“, lepo je rekao Ilija i to smo poneli kao važnu lekciju.
Treća gošća je zagrebačka preduzetnica Ana Marija Pažin Morović koja je kreirala poseban wellness program i razvija ga na ostrvu Lošinju. Vrlo je vešta u pravljenju razne prirodne kozmetike, ume da vas zavede aroma terapijom, učila nas je koji miris nas opušta, delila savete zašto ljudi koji vode svoj posao treba da umeju da se relaksiraju.
Sledeći uputstva Kristine Ercegović o tome kako se kvalitetno “networkovati” – upoznali smo se i razmenili kontakte sa zanimljivim ljudima u Podgorici. Neke kontakte polako pretvaramo u poslove, nadamo se, na obostranu korist.

 

Kontakta partner Business Cafe-u u Beogradu

Početkom ove godine postali smo partneri projekta Business Cafe za Srbiju, vrlo popularnog okupljanja malih i srednjih preduzetnika u regionu. Od devetog Business Cafe-a u Beogradu, održanog u Mikser House-u, zaduženi smo za komunikaciju sa medijima i sponzorima.

Deveti Business Cafe okupio je više od 150 malih i srednjih preduzetnika iz Srbije i regiona, a prisutni su imali prilike da čuju motivišuće preduzetničke priče, da se upoznaju sa potencijalnim saradnicima i predstave svoj biznis. Od devetog Business Cafea naši prijatelji iz Grand Kafe su, takođe, partneri projekta pa svi gosti uživaju u Black’n’Easy  kafi.

Kakva je bila atmosfera i šta su zaključci možete pogledati u prilogu sa N1 ili na sajtu Tanjuga.

Business Cafe je okupljanje preduzetnika i onih koji to žele da postanu širom regiona, projekat koji je pokrenula i vodi zagrebačka preduzetnica Kristina Ercegović, autorka knjige „Sam svoj gazda“ i mentorka mnogih uspešnih preduzetnika. U Hrvatskoj se ova okupljanja organizuju već pet godina u Zagrebu, Dubrovniku, Puli, Splitu, Karlovcima a u regionu BC postoji u Beogradu (od 2015.), Podgorici, Skoplju, Sarajevu.

Za pet godina postojanja održano je više od 80 susreta i ispričano više od 200 uspešnih preduzetničkih priča, susrete je posetilo oko 10 000 gostiju, vrednost novih poslova sklopljenih na BC je skoro 10 miliona EUR. U medijima je o ovoj manifestaciji bilo više od 300 direktnih najava, gostovanja, nastupa.

S obzirom na to da već dugo godina imamo priliku da sarađujemo sa klijentima koji spadaju u male i srednje preduzetnike prepoznajemo ovaj događaj kao veoma bitan za međusobno umrežavanje. Drago nam je što imamo priliku da budemo partneri na ovom projektu, da učestvujemo u njegovom rastu i daljem razvoju 🙂

BS SAJT

Naredni Business Cafe u Beogradu održava se 16. marta, na istom mestu (Mikser House), u isto vreme (18h) a tema je – „Vrhunski srpski proizvod“. Gosti su vrhunski, što bi klinci rekli, i evo prve najave https://www.facebook.com/events/1680653735540306/ a mi ćemo vs uskoro detaljno informisati.

Novinari i blogeri su zavirili u Ribella kuhinju

Nakon prve faze upoznavanja javnosti sa Ribella hummusom, jednom zdravom, za naše prostore donedavno ne toliko poznatom namirnicom, želeli smo da i predstavnike medija upoznamo sa njenim kvalitetima.

Za potrebe klijenta DTD Ribarstvo, odnosno brenda Ribella Hummus, osmislili smo i organizovali radionicu za novinare i blogerke i obilazak fabrike u Bačkom Jarku, jedine fabrike humusa u Srbiji.  Ideja je bila da predstavnici medija obiđu fabriku i da učestvuju u „humus kuvarskoj radionici“ koju je vodio poznati kuvar Nenad Veljković sa kanala 24h Kitchen. Sa nama su se družili novinari iz redakcije RTS-a, RTV-a, Happy Televizije, iz Blic Žene, Blica, Politika Magazina, Ilustrovane Politike, magazina Hrana kao lek itd.

Novinarsku ekipu iz Beograda i Novog Sada gostile su Ljiljana Popadić, PR menadžerka DTD i Ina Mioč, tehnolog u ovoj fabrici. Pre obilaska fabrike novinari su čuli priču o tome kako je fabrika humusa nastala u sred Vojvodine, i zašto, kako se pravi humus i zašto se smatra jednom od najzdravijih namirnica na svetu.

Ribella

 

Usledio je obilazak fabrike, upoznavanje sa proizvodnjom zdravih namaza i namirnica koje se u proizvodnji koriste. Novinari su imali priliku da radnike i tehnologa pitaju sve što ih zanima o tajnama Ribella kuhinje i kako se dobijaju raznovrsni Ribella ukusi.

 

poseta novinara

 

Nakon što su videli kako se i od kojih sastojaka, u sred Vojvodine, pravi humus po libanskom receptu, predstavnici medija su imali priliku da se i sami upoznaju sa ovom namirnicom, kao i da nauče nešto o pripremanju različitih jela sa humusom od kuvara Nenada Veljkovića. Ovom prilikom kuvar je spremao različita jela, kao što su: burgeri od lososa sa pikant humusom i mirođijom, salata sa bundevom i humusom, ramstek sa prelivom od kari humusa i kolačići sa čokoladom, humusom i čilijem.

 

radionica

Ovaj namaz, poreklom sa Bliskog Istoka, proizvodi se u Vovjodini već tri godine i rezultati prodaje pokazuju da interesovanje kupaca za humus kontinuirano raste. Rezultati prodaje u u odnosu na prošlu godinu su porasli za 100 % i planira se dalji rast. Trenutno postoji 7 različitih ukusa Ribella hummusa, a u ovoj godini planira se uvođenje još dve nove arome. Dakle, u Ribella kuhinji se “zakuvava” pa očekujte nove zdrave i ukusne priče 🙂

objave

 

 

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Novi sajt za “Lorijen Hospital”

Ove godine smo, upoznajući se sa radom Lorijen Hospital, mnogo naučili o jednoj važnoj temi: bolestima zavisnosti. Sa stručnjacima iz ove privatne klinike najpre smo sarađivali zbog Google kampanje, a potom smo im pomogli da osmisle i naprave novi sajt, popune ga kvalitetnim sadržajem i  svoje usluge na pravi način prezentuju i online.

„Lorijen Hospital – specijalna bolnica za lečenje zavisnosti i druge psihijatrijske bolesti“ je  prva privatna ordinacija za lečenje bolesti zavisnosti u staroj Jugoslaviji.  Odluka Uprave bolnice da redizajnira sajt i ujednači vizuelni identitet bila je znak da žele da budu dostupni za potencijalne korisnike i online. Jasno nam je bilo da se osobe koje se bore sa ovim problemima, kao i njihovi prijatelji i članovi porodice, veoma često informišu putem interneta. Budući da je ova bolnica jedna od prvih na ovim prostorima koja u okviru svojih usluga nudi i savetovanje putem Skypa, želeli smo da kvalitetnim i korisnim sadržajem sajt Lorijen Hospital postane relevantan internet izvor kada su ove teme u pitanju.

lorijen za kontakta 1

U dogovoru sa stručnim timom ove bolnice i nakon razmenjivanja informacija i istraživanja o ovoj temi, odlučili smo da napravimo sajt koji će imati i statičan i dinamičan deo. Kategorije smo oblikovali u skladu sa ključnim rečima koje se pretražuju na ovu temu i u skladu sa uslugama koje bolnica nudi. Nastojali smo da sadržaj bude tako oblikovan da bude koristan svim ciljnim grupama: potencijalnim pacijentima, prijateljima, rodbini i roditeljima zavisnika, ali i stručnjacima i studentima koje ova tema interesuje.

Redizajn je podrazumevao je i promenu boja celokupnog vizuelnog identiteta bolnice, te je odluka pala na tamnozelenu koja po psihologiji boja simboliše snagu, pouzdanost, moć, viziju, zdravlje i novi početak. Boja je i u skladu i sa imenom ove bolnice čiju simboliku će odmah prepoznati svi pravi poznavaoci  Gospodara prstenova :). Naime Lorijen je naziv šumskog kraljevstva iz ove knjige koje je zaštićeno od zla. Ime je izabrano namenski jer i Lorijen hospital, nastoji da bude mesto puno spokoja za sve one koji traže rešenje problema.

Na klinici Lorijen sprovode se i terapije lečenja novih zavisnosti, odnosno bihevioralnih zavisnosti koje ne podrazumevaju uzimanje supstance, kao što su zavisnost od Interneta, kocke, televizije, ljubavnog partnera, Fejzbuka itd. Doktorka Jasmina Knežević Tasić, vlasnica „Lorijen Hospital“, je koautorka najveće studije u Srbiji o ovim vrstama zavisnosti te smo pored online kampanje organizovali snimanje jednog zanimljivog priloga o nehemijskim zavisnostima na televiziji Pink. Ovo je samo jedna od online priča koje kreiramo za naše klijente, pogledajte šta još radimo :).

Nedelja parlamentarizma – Narodna skupština prvi put na mrežama

U oktobru ove godine, po ugledu na britanski Parlament Week, održana je prva Nedelja parlamentarizma u Srbiji (19. – 25. oktobar 2015.)  – serija događaja kojima se kroz debate, posete parlamentu, okrugle stolove i predavanja Narodna skupština približava građanima.

Mi smo, ovom prilikom, bili zaduženi da osmislimo i realizujemo strategiju komunikacije na društvenim mrežama za ovu manifestaciju. Naručilac posla je bila kancelarija UNDP u Beogradu, koja već dugi  niz godina podržava razvoj srpskog parlamenta. Ovog puta, želeli su da, eksperimentalno, „izvedu“ Narodnu skupštinu na društvene mreže.

Ovo je bilo prvo oficijelno pojavljivanje skupštine na društvenim mrežama Facebook i Twitter što je sa sobom nosilo dosta izazova ali i potencijala. Tokom trajanja Nedelje parlamentarizma, naš zadatak je bio da budemo fokusirani na događaje koje organizuje Narodna skupština i koji se održavaju u Beogradu.

Evo nekih brojki: Nedelja parlamentarizma je okupila 37 partnera, realizovano je oko 70 različitih događaja u 12 gradova/opština, učestvovalo je preko 3500 građana i oko 50 poslanika iz različitih stranaka.

Politika na društvenim mrežama je vrlo vruća tema. Naš glavni izazov je bio da izbegnemo negativne političke i vrednosne kvalifikacije, u komentarima, ali da, opet, zadržimo i zainteresujemo publiku, podstaknemo je na komuniciranje.

Naša strategija je bila – informisati i edukovati publiku, ne iznositi stranačke niti vrednosne sudove, zaobilaziti partijske debate. Poruke koje šaljemo su – informativne, edukativne, podsticajne i politički neutralne. Nastojali smo da se obraćamo prvenstveno građanima (netcitizens) zainteresovanim za parlamentarni život i poziciju i značaj institucija u društvu, a sekundarno, svim građanima.

Sa pratiocima na društvenim mrežama smo komunicirali putem grafike i interaktivnim sadržajima.

NP1

Fotografija, infografici i video klipovi su takođe bili načini komuniciranja sa publikom.  Kratkim video klipovima izveštavali smo sa svih najvažnijih događaja, prenoseći atmosferu i glavne informacije.

NP2

Tokom trajanja kampanje smo blisko sarađivali sa press službom NSRS. Tvitovi i postovi su unapred pisani i odobravani, a postovali smo i tvitovali sa lica mesta in real time. Taj sistem rada je bio komforniji za nas i za NSRS ali ne predstavlja pravi vid komunikacije na društvenim mrežama.

NP3

Nastojali smo da blagovremeno najavimo gotovo sve događaje, prenesemo atmosferu sa najbitnijih, ali i pratiocima ponudimo zanimljive informacije iz istorije parlamentarizma.

NP4

Za sedam dana intezivnog i desetak poluintezivnog izveštavanja, zabeležili smo dobre rezultate na obe mreže. Putem Facebook-a došli smo uz plaćenu kampanju do oko 170 000 pojedinaca, dok je na Twitteru organski Reach iznosio 28 000. Postovi koji su izazvali najviše pažnje su postovi sa običnim ljudima u parlamentu, potom video klipovi koji su pregledani više od 3000 puta, zanimljivosti iz zgrade NSRS i podaci o kulturno istorijskoj vrednosti.

Ovaj eksperimentalni izlazak na društvene mreže Narodne skupštine Republike Srbije deo je dugogodišnjeg truda UNDP profesionalaca da poboljšaju internu i eksternu komunikaciju ovog političkog tela. Krajem godine, u tu svrhu, održano je predavanje vrlo uglednog predavača, Andija Vilijamsona (http://www.andywilliamson.com/), eksperta za – nazovimo to tako – demokratizaciju društva kroz društvene mreže, čoveka koji je mnoga značajna politička tela u svetu naučio da komuniciraju sa građanima na društvenim mrežama.

Mi smo, tokom tog predavanja, održali kratku prezentaciju i istakli glavne pouke dvonedeljnog prisustva Narodne skupštine na društvenim mrežama i dali preporuke za neki budući, eventualni, rad na tom polju.

Zanimljivo i vrlo korisno iskustvo, preporučujemo da pratite i ovogodišnju Nedelju parlamentarizma 🙂

 

 

 

 

 

Ribellu vodimo i kroz društvene mreže

Saradnju sa kompanijom DTD Ribarstvo na promociji njihovog brenda Ribella Hummus, ove jeseni smo dodatno obogatili i saradnjom na digitalnom planu. Od 1. septembra vodimo naloge na društvenim mrežama za Ribella brend na Facebooku, Twitteru, Instagramu, Youtubu i to u Srbiji i u Hrvatskoj.

Ribella je i ranije bila aktivna na društvenim mrežama, oformivši ne preteranu brojnu ali odanu publiku, istinski zainteresovanu za ovaj brend. Mi planiramo da komunikaciju ubrzamo i osvežimo, da publici ponudimo sadržaj koji će je zanimati i koji će joj biti koristan. Veliki smo zagovornici pravila content marketinga koja nam nalažu da publici pružamo relevantan i koristan sadržaj a ne samo da joj se obraćamo kao kupcu. Zato ćete već sada na stranicama naći i brze recepte i trikove iz kuhinje, i neke teme koje nisu direktno vezane za riblje proizvode ili humus, ali jesu za našu publiku. Jer ona je – publika – najbitnija.

U Hrvatskoj je Ribella zastupljena samo Ribella Hummusom – i to u dva ukusa, natural i sa semenkama bundeve pa je i komunikacija sa tamošnjom publikom svedena, za sada, samo na jedan nalog i to onaj na Facebooku. S publikom u regionu, za sada ćemo komunicirati putem Twittera i Instagrama a kako se bude širio asortiman proizvoda DTD Ribarstvo u Hrvatskoj tako će se širiti i komunikcija na netu.

Sa vama ćemo u narednom periodu deliti svoja iskustva u komuniciranju sa publikom ovog food brenda. 🙂

Ribella Twitter Insta Ribellapatkice ribella

 

 

 

 

 

 

 

Pričamo o lokalnim političarkama na malo drugačiji način

Ovih dana je počela kampanja za promociju Akademije ženskog liderstva, mesta na kom se edukuju lokalne političarke i mesta koje, inače, okuplja ambiciozne i aktivne žene iz manjih sredina dajući im podršku u njihovom radu.

U Novom Sadu i u Nišu će ove jeseni za njih biti održani seminari, slušaće, učiće, družiće se, povezivati, sticati mentorke i drugarice, proširivaće domet svog znanja i svog uticaja.

Da nismo ovog leta dobili priliku da, kao pobednici javnog poziva organizatora, kreiramo komunikacionu strategiju za Akademiju ženskog liderstva, ne bismo toliko proširili svoje znanje o ženama u politici i u javnom životu. Kraj leta je, za nas, značio da smo zaronili u podatke i istraživanja koja pokazuju kakva je percepcija žena koje su aktivne u svojim sredinama. I nismo se naročito oduševili podacima.

Istraživanje koje je rađeno za Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije „Učešće žena u odlučivanju na lokalnom nivou“ izuzetno nam je pomoglo da zaista uvidimo razmere podzastupljenosti žena u izvršnoj vlasti na nižim nivoima. To istraživanje, koje vrlo konkretno i plastično opisuje poziciju lokalnih političarki, je i bilo osnova za kreiranje glavnih poruka.

Namera nam je bila da izbegnemo uobičajenu terminologiju civilnog sektora i da kroz činjenice i podatke iz stvarnog života pošaljemo poruku o tome sa čim se suočavaju politički aktivne žene u unutrašnjosti. One su „dobre“ kad treba brinuti o deci i starima ali ne i „dovoljno dobre“ da odlučuju o velikim budžetima ili infrastrukturnim projektima, one nisu predsednice opština ili gradonačelnice ali jesu načelnice odeljenja jer takva mesta traže operativnost i posvećenost. azl.cdr

Pokušali smo da kreiramo poruke koje će javnosti praktično predočiti život lokalnih političarki, bez namere da sve uvijamo u floskule.

Evo nekih poruka i podataka koje ćete narednih dana čuti:

1. Ima 180 opština u Srbiji a samo 7 gradonačelnica. Zašto?

2. U 23 opštine u Srbiji nema niti jedne žene u opštinskim većima, to su „muška veća“. Zašto? Zar u Bečeju, Bačkom Petrovcu, Loznici, Mionici, Topoli, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu, Prijepolju, Sjenici, Arilju, Tutinu, Novom Pazaru, Kruševcu, Medveđi… nema žena od akcije?

3. Zašto u beogradskoj opštini Stari grad nema žena u opštinskom veću? Šta se desilo sa ženama od akcije u centru Beograda?

4. Šta razlikuje opštine Vršac, Nova Crnja, Rača i Gadžin Han od ostalih u Srbiji? To su mesta u kojima ima 50 do 60% žena u opštinskim većima. Ovo su mesta koja su otkrila svoje žene od akcije i dala im šansu. To su mesta koja su ranije imala predsednice opština, žene koje su dale šansu koleginicama i koje su podržale njihove ambicije.

5. Imamo pravo glasa 70 godina i još nismo stigle do ravnopravnosti. Koliko još vremena nam treba? Devojčice koje su danas rođene otići će u penziju kad ostvarimo punu ravnopravnost, ako budemo išli ovim tempom.

Prvi deo kampanje se odnosi na skretanje pažnje na kvalitetne žene koje se bave politikom na lokalnom nivou a kasnije, kako jesen bude odmicala a budu se, verovatno, bližili izbori, dobiće i neke druge obrise.

Osmislili smo i neke zanimljive forme gerila marketinga usmerene prema političarima, predstavnicima vlasti i političkih partija ali o tome ćemo vam pričati kasnije, kad naše ideje postanu – delo.

Akademiju ženskog liderstva vode i organizuju Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar modernih veština i Centar za ženska prava iz Kikinde uz podršku USAID Srbija.

Drugari, želimo vam uspešnu kampanju 🙂