“Mogu da neću. Ljubav nije nasilje” među najboljim neprofitnim kampanjama u regionu

/in ,

Autonomni ženski centar (AŽC), najstarija organizacija za ženska prava i naš dugogodišnji klijent (i naše drugarice), tri godine su razgovarale sa mladima, prvenstveno devojkama, o važnoj temi – rodno zasnovanom nasilju.

Kroz trogodišnju kampanju „Mogu da neću. Ljubav nije nasilje“ (kreativa „Kitchen & Goodwolf“, Novi Sad), zajedno sa AŽC, smo pričale o problematici partnerskog nasilja među mladim ljudima, kroz tradicionalne i društvene medije. Kroz angažovanje novinara i novinarki i podizanje interesovanja za ove teme među njima, kroz priče koje smo zajedno s njima plasirali u medije, stalnu komunikaciju i interakciju na društvenim mrežama – podizale smo interesovanje javnosti za ove teme.

Jedan od rezultata na koje smo ponosni je i to što je, s proleća 2019.godine, ova kampanja proglašena za jednu od tri najbolje neprofitne kampanje u regionu, na Social Impact 2019 samitu u organizaciji agencije Brodoto.

Šta smo sve (u)radile?

  • Pripremale priče za Facebook i Instagram stranice Mogu da neću jer nam je to bio glavni kanal za stalnu komunikaciju sa zainteresovanim devojakama. Bilo je tu raznih priča, i veselih i tužnih, i problema i želje za aktivizmom. Naš cilj je bio da balansiramo sadržaj koji je morao da bude informativan, profeministički, koristan i, obavezno, zabavan. Podaci o engagementu, organskom reachu, razmena informacija sa fanovima na mreži, dokaz su da je to bila živa i aktivna stranica koja je pratila aktivnosti kampanje.

1-kampanja-mogu-da-necu

  • Napravile baš dobru bazu novinara i medija koje smo zainteresovali za ovu temu. Strategija je bila da im uvek damo korisne informacije, najčešće u formi istraživanja, kako bi imali osnov za dalje razvijanje priča. Priče o rasprostranjenosti nasilja u vezama mladih („Jedan šamar nije nasilje“, najčešći naslov u medijima“) i o seksualnom uznemiravanju studenata i studentkinja na fakultetima od strane zaposlenih imale su fantastičan odziv medija. Gotovo da nema relevantnog medija koji se nije osvrnuo na ovu temu, preneo je i razvijao dalje.

2-mogu-da-necu-kontakta

  • Sa „Mogu da neću“ smo bile „tamo gde su mladi“ J – na letnjim muzičkim festivalima, na Teen Talk konferenciji, u školama, u školskim dvorištima, pravili smo javne događaje zajedno sa devojkama iz AŽC …

  • Sa „Mogu da neću“ smo bile „tamo gde su mladi“ J – na letnjim muzičkim festivalima, na Teen Talk konferenciji, u školama, u školskim dvorištima, pravili smo javne događaje zajedno sa devojkama iz AŽC …

Tri godine rada na jednoj kampanji suoči vas sa raznim izazovima, nauči vas kako da održite tempo u komuniciranju, da prevaziđete kreativne i druge krize, do kojih neminovno dolazi, kako da iskoristite prilike koje vam se ukažu.
Radujemo se ovakvim pričama, jer delimo iste vrednosti.

Digitalna kampanja za Ribella Hummus #nemamtikad

/in

Nova godina je vreme kad sabiramo utiske, pitamo se šta smo uradili, šta nismo, za šta nismo imali vremena, a voleli bismo da jesmo. Upravo sa tom temom i idejom da proširimo publiku i animiramo postojeću, napravili smo Ribella Hummus digital kampanju na četiri tržišta (Srbija, Crna Gora, Bosna i Slovenija) sa domaćim influenserima.

Foto: Ribella

Odlučili smo da u kampanju uključimo uticajne lifestyle influensere, ali i one sa autentičnim nalozima, koji imaju specifičan način komunikacije u duhu #nemamtikad kampanje.

Naš cilj je bio da informišemo potrošače o benefitima Ribella Hummusa, da im kažemo na koji način mogu spremiti brz, ukusan i zdrav obrok – zaborave na opravdanje – “nemam ti kad” :).

Kako smo to uradili?

Kreirali smo koncept koji bi se, kroz formulu, mogao ovako definisati:

influence marketing + klasična aktivacija na mrežama + ciljano oglašavanje

Izabrali smo 14 blogera iz Srbije i regiona koji su ispričali svoju priču o tome kako im uvek fali vremena u toku dana, na koji način se bore sa tim problemom i kako pronalaze način da se u takvoj situaciji zdravo hrane. Izabrali smo food blogere koji već pokrivaju našu publiku, kako bismo ih podstakli na engagement, ali smo izabrali i nove lifestyle blogere, kako bismo proširili publiku.

Odredili smo da kampanja traje dve nedelje, kako bi svi blogeri imali vremena da ispričaju svoju priču i da ona bude primećena. Glavna platforma kampanje je bio Instagram – influenseri su sa svojim pratiocima delili sadržaj i pozivali ih da odgvore za šta oni nisu imali vremena u prethodnoj godini.

Pratioci svih influensera su usmeravani na Ribellin Instagram profil, na kom je, paralelno, tekla naša kampanja sa specijalno dizajniranim vizualima na temu #nemamtikad. Autentičnost smo dobili tako što smo blogerima omogućili da post naprave onako kako oni misle da treba, pa su neki podelili svoju ličnu priču, koja emotivno privlači pratioce, dok su drugi podelili recepte sa Ribella Hummusom i privukli pratioce idejom i estetikom posta.

Kampanja sa influenserima je sadržala po nekoliko Instagram storija od svakog blogera i Instagram post, koji je mogao da bude fotka ili video. U kampanji je učestvovalo 7 influensera iz Srbije, 3 iz Crne Gore, 2 iz Bosne i Hercegovine i 2 iz Slovenije.

Koje influensere smo izabrali ovog puta?

Milan Maglov – lifestyle bloger koji je svojom harizmom i duhovitim komentarima postigao veliku aktivaciju na svom profilu. Njegov stil komunikacije je spontan i neposredan, što je dovelo do sjajne interaktivnosti.

Marina Ćosić – glumica i blogerka koja ima veliku bazu fanova među mlađom populacijom, i muškom i ženskom. Pratioci nju prepoznaju kao devojku koja se zdravo hrani, trenira i vodi dinamičan život.

Ko to tamo – food profil koji ima sjajne recepte. Želeli smo da se povežemo sa još širom grupom ljudi koja prati food profile na Instagramu, koji u ponudi imaju inovativne, smele i moderne recpete kao što ih ima Ko to tamo.

Mogu ja to sama – profil koji se obraća mladim, modernim, obrazovanim i emancipovanim devojkama i ženama. Kroz ovaj profil smo pokušali da animiramo našu postojeću publiku i ponudimo im kvalitetan i kreativan sadržaj.

Jedan Frajer – Ivana ima veliki engagement na svojim postovima, jer vodi računa o kvalitetu sadržaja koji plasira svojoj publici. Njen stil je urban, alternativan i detaljan, čime se izdvaja od drugih, pa tako i sadržaj koji plasira se izdvaja od ostalih.

Ines Klara – ona za Ribellu širi polje publike, ali ostaje u temi zdrave ishrane, predloga detoxa, osmišljavanju novih i lakih recepata. Njena publika nisu samo oni koji se isključivo bave ili praktikuju zdravu ishranu, već privlači veliki broj devojaka koji je prate zbog šminke i kozmetike.

Maja Mladenović – pozicionirala se na Instagramu kao lifestyle influenserka koja se bavi modom, šminkom, ali i zdravom ishranom. Njena prednost je dobra organizacija dana, što se odlično uklopilo u našu temu.

Ignjat se zovem – jedan od top crnogorskih influensera, koji veoma popularan i među srpskom publikom. Njegov stil je veoma autentičan i duhovit, pa savršeno odgovara #nemamtikad kampanji.

Sandra Hashtag – mlada bolgerka i mama koja akcenat u svojim postovima stavlja na modu i roditeljstvo.

Mila Vulović – influenserka i model iz Crne Gore, naglasak na njenom profilu je na modi, lifestyle-u, čime proširujemo polje naše publike.

Selma Gabela – lifestyle blogerska iz Sarajeva, koja neretko sa svojim pratiocima deli ukusne recepte. Osim sjajnih fotografija, ima kvalitetan sadržaj, pratioce je vole zbog priče koju deli sa njima, a emotivno povezivanje je nešto što je najvažnije.

Hajrudin Šišić – food bloger i food fotograf iz Sarajeva, koji svakodnevno sa svojom publikom deli sjajne recepte. Ima 24 godine i privlači i mlađu publiku i žene domaćice, koje su već ciljna grupa Ribelle.

Zalabell – mlada i urbana devojka, koja pesbnu pažnju obraća na kvalitet sadržaja koji kači. Njen stil je nežan i moderan, što dobro pogađa Ribellinu ciljnu grupu i doprinosi širenju brenda u Sloveniji.

Elizabeta – još jedan influenserka iz Slovenije, koja neguje urban stil i gaji veliku ljubav prema humusu. Saradnja sa influenserima koji uživaju u proizvodu, uvek mora da bude dobitna.

Kada smo birali blogere za ovu kampanju, nismo se vodili samo njihovim brojem pratilaca. Važno nam je kakav engagement oni proizvode kod publike, kao i da li je kvalitet tog sadržaja dobar. Osim toga, tema #nemamtikad je specifična i neposredna, pa je bilo neophodno izabrati one koji takvu temu mogu da iznesu na duhovit i prijemčiv način.

Iako je svaki od blogera imao svoj jedinstven sadržaj, svaki je nosio poruku da je Ribella Hummus jednostavna, dobra i ukusna hrana koju brzo i lako pripremim.

Naša kampanja na FB i IG

Pored kampanje sa influenserima, na Instagramu i Fejsbuku smo imali specijalno dizajnirane vizuale, koji su se na duhovit način nadovezivali na temu #nemamtikad. Postove smo ciljano i smisleno reklamirali na društvenim mrežama, pažljivo smo targetirali ciljne grupe, konstantno smo pratili rezultate i aktivnost publike, kako bismo promenili oglase i ciljne grupe, kada rezultati to zatraže.

Ono što smo dobili, bili su – odlični rezultati.

Postignuti rezultati

Total reach – oko 240 000. Ovo je broj puta koliko se objava sa Ribella Hummusom u okviru kampanje #nemamtikad pojavila na news feedu. Ipak, ono što mislimo da je značajni uspeh je veliki engagement u odnosu na budžet koji smo imali. Storiji koje su objavili influenseri su pogledani skoro 500 000 puta, što je značajno doprinelo vidljivosti Ribella humusa na mrežama.

Kada se uzme u obzir budžet za oglašavanje i honorare influensera, možete nam verovati na reč da su ovi rezultati skoro pa idealni :).

Naš cilj bio je da što većem broju ljudi pokažemo kako im Ribella Hummus može pomoći da se dobro hrane i pored svakodnevne trke sa vremenom i na taj način pridobijemo nove potrošače, a starima predložimo nove načine konzumacije humusa.

Ojačali smo imidž brenda kroz saradnju sa influenserima koji neguju kvalitet sadržaja, proširili polje prisutnosti, ali zadržali imidž brenda koji prepoznaju kao urbanu i modrenu priču. Osnažili smo zajednicu ljubitelja humusa, toliko da je u nekim radnjama u Beogradu humus rasprodat sa polica!

Koliko su se publici dopali recepti i objave celokupne kampanje, pokazuje da se takve objave od strane drugih korisnika sačuvane čak 289 puta.

Zapratite i vi Ribellu, probajte Ribella Hummus, ali i ostale proizvode poput Fresh Pate-a i Tunina, jedinstvenog suhomesnatog proizvoda napravljenog od najkvalitetnijeg mesa tune. 🙂

Naš prvi klijent iz IT sektora – Coing & Nenad

/in ,

Zlatna reč srpske ekonomije – IT industrija – postala je deo i našeg porftolija 🙂

Tokom ove godine ostvarili smo saradnju sa IT inženjerom Nenadom Milanovićem, vlasnikom IT kompanije Coing iz Novog Sada, radeći, prvenstveno, na predstavljanju njegovih stavova i ideja o ovoj prestižnoj industrijskoj grani. Kao vlasniku softverske kompanije koja, osim u Srbiji, svoje ogranke ima i u SAD i u Kaliforniji – zbog čega on deo godine provodi i u ove dve zemlje i ima planove da nastavi da se profesionalno usavršava tamo – Nenadu je prevashodni cilj bio da domaćoj (pa i globalnoj) sceni predstavi svoj rad i svoje stavove, ne nužno i uspehe i rezultate kompanije.

Reći da je saradnja sa njim za nas bila izazov, zvučaće kao fraza (tja!) ali – potpuno adekvatno upotrebljena.

Novi sektor za nas, upoznavanje sa problemima i odnosima unutar IT zajednice, razumevanje interesa države i privatnog sektora, konačno, bar površno razumevanje neuhvatljivog sveta novih tehnologija – pa eto, nije da to nije bio izazov. Ali to i jeste lepota ovog posla – da imate priliku da zaronite u nove industrije, saznate kako ona funkcioniše, upoznate zajednicu ljudi koji je čine…

Cilj nam je, dakle, bio da Nenada predstavimo domaćoj medijskoj sceni (poslovna ga dobro poznaje) a kanali – tradicionalni mediji – print, TV, online.

Za nekoliko meseci saradnje, objavljeni su razgovori sa njim u brojnim medijima a šest meseci je bio kolumnista magazina “Original”.

Nenad govori direktno i otvoreno, iz iskustva nekoga ko je vlasnik uspešne kompanije i ko se u poslu suočava sa realnim problemima. Ne libi se da svoje argumente konfrontira sa drugima, ne ustručava se da kritikuje. Te njegove osobine su došle do izražaja i u periodu krize na domaćem IT tržištu nastale nakon što je država odlučila da nemačkoj kompaniji Continental obezbedi subvencije, zbog čega su se domaći IT preduzetnici pobunili. Mediji su tada Nenada prepoznali kao dobrog i otvorenog sagovornika pa su se otvorile brojne mogućnosti za medijske nastupe. No, i  njih je bilo važno koordinirati i usmeravati, posebno imajući u vidu osetljivost ove teme.

Razgovor koji je domaćim medijima pokazao da u Nenadu imaju relevantnog sagovornika na ovu temu je bio intervju na N1 –  u kom je on otvoreno ustvrdio da nema rasta IT sektora bez domaćeg digitalnog proizvoda. Većina medija je objektivno pratila ovu krizu prenela je ovu izjavu a naknadno su usledili pozivi za izjave u nedeljnicima Vreme i NIN, i drugim medijima.

 

Šta su važne stvari koje smo i mi naučili? Nametnuti medijima novog sagovornika, čak i kad je reč o IT sektoru, tako obožavanoj temi u domaćim medijima – nije jednostavno. Ipak, staro pravilo dobrog PR-a i dalje važi (čak i u ovako devastiranim medijima) – dobar i dostupan sagovornik sa svežim, drugačijim pristupom, novom informacijom i drugačijim uglom gledanja + njegova spremnost da učestvuje u aktuelnoj medijskoj temi – uvek će biti ispravna formula.

Da bolje upoznate Nenada pročitajte i ovaj njegov intervju na B92 u kom govori o sebi i o tome šta država treba da uradi da bi istinski podržala razvoj ovog potencijalno bogatog sektora ekomonije.

Nenad će biti jedan od panelista na Digital 2018, regionalnoj konferenciji o trendovima u telekomunikacijama i medijima i govoriće na panelu “Kontinentalna klima u Panonskoj niziji: strepnje i nade domaće IT scene”  u petak, 7.septembra, u hotelu Metropol u Beogradu.

Tim povodom, objavljen je i njegov intervju na portalima u vlasništvu organizatora konferencije, Color Press grupe – “Ako država ne promeni odnos prema IT sektoru, ovu industriju čeka više strepnje nego nade”

Idemo na konferenciju a onda nastavljamo da, zajedno sa Coingom, pratimo IT sektor – iz raznih uglova 🙂

Digital kampanja za Ribellu – 5 nedelja & 5 blogera

/in

S idejom da animiramo postojeću publiku, ali i da otkrijemo novu, tokom aprila i maja smo organizovali digital kampanju na Ribella nalozima na društvenim mrežama pod sloganom, naravno, #ŽivotPoMomUkusu. Povezali smo se sa nekim od najuticajnijih food blogera u Srbiji i kombinujući njihov autorski rad i poruke brenda koji zastupamo, pokušali da zabavimo postojeću a informišemo novu publiku o dva najvažnija Ribella proizvoda – Ribella Hummus i Ribella Tunino.

Šta smo uradili?

Kreirali koncept koji bi se, kroz formulu, mogao ovako definisati:

influence marketing + klasična aktivacija na mrežama + ciljano oglašavanje

Odabrali smo pet blogera za koje smo procenili da mogu imati pozitivan uticaj na našu publiku ili da mogu privući novu (vodite računa o cilju, uvek 🙂 ).  Definisali smo da kampanja traje pet nedelja i da svaki bloger ima priliku da bude domaćin jedne nedelje: da pozove svoje pratioce da smisle i objave svoj recept ali na unapred zadatu temu, koristeći Ribella proizvode.

Fanove smo pozvali da svoje predloge ostave u komentarima objave o aktivaciji gde smo mogli da ih pratimo i mi ali i bloger-domaćin. Najkreativniji recept te nedelje birali su blogeri, a zatim ga i pripremali na svoj način i predstavljali kroz blog post ili live prenos.

Tako smo imali 3 blog posta, jedan FB live i Insta live.

Pobedničke recepte potrošača nagradili smo Ribella paketom + personalizovanim poklonom koji je bio u skladu sa temom nedelje (daske za sečenje, knjige blogera, korpe za pikni, karte za pozorište…)

 

Koga smo izabrali?

  • Mimi’s Kingdom, poznata po tradicionalnijim receptima i fenomenalnim fotografijama. Ona je svoje fanove animirala da naprave – Tunino piknik i u tome i uspela.

  • Slobodan Stefanović, gastro glumac sa TOP kanala, poznat i kao MR. Kitchen. Želja nam je da se otvorimo i novoj publici i da pokažemo da ne kuvaju samo žene. Tema – Brza hummus klopa za ekipu

  • Ana Ćubela,“ikona” hrono ishrane, objavila 7 kuvara i prodala u tiražu većem od 10 000. Ušunjali smo se na njen nedeljni Pidžama parti da nađemo najbolji humus recept za brunch. Nakon nedelje sa Anom, u grupi Hrono recepti koja broji preko 100k pojavio se veliki broj objava sa Ribella humusom. Humus je potvrđen kao omiljena namirnica kod hronera 😉

Inspirisana brojem i kretivnošću vaših predloga, Ana je objavila na svom blogu odabir od čak 23 recepta sa humusom! Pogledajte ovde neke od tih ideja -> Humus recepti

  • Gaga Grne, okrenuta domaćoj kuhinji i tradicionalnim receptima, te je omiljena među domaćicama. Super prilika da se predstavi Tunino u idealnoj doručak kombinaciji. Ona je izabrala najsočniji recept za kajganu koji smo videli.

 

  • Maja Petrović – Vitki gurman, dugo i uspešno sarađujemo i zajedno otkrivamo nove i inovativne načine da se konzumira humus. Poznata po tome što raskrinkava prehrambene mitove i nudi pregršt korisnih informacija za sve koji žele da znaju više o hrani koju jedu. Takođe je autor najneobičnijih recepata. Zadatak? Humus u neobičnim kombinacijama.

 

Pored njih, kao podrška priključile su se i Šmizletina, Tanja Leković – Kuhinja zaposlene žene i Maja Babić – Provereni recepti, koje su receptima sa humusom skrenule pažnju svoje publike na našu aktivaciju. Njihove inspirativne fotke i inovativni predlozi animirali su još jednu grupu potencijalnih fanova dobrog zalogaja.

U izboru influensera za određene kampanje ne vodimo se samo brojem pratilaca, već prvenstveno ostvarenim engagementom i odnosom sa publikom. Birali smo teme u skladu sa stilom blogera i tipom ishrane koji promoviše, jer nam je cilj da pokažemo da se Ribella – ukusna, zdrava, praktična i inovativna namirnica – dobro uklapa u različite životne stilove i navike u ishrani.

Kad smo odabrali blogere, podelili teme, dogovorili termine – ostalo nam je da kampanju ciljano i smisleno reklamiramo na FB i Insta. Dakle, vrlo pažlivo targetiranje + stalno praćenje rezultata + menjanje oglasa i ciljnih grupa čim rezultati to i „zatraže“ dali su nam i – odlične rezultate.

Postignuti rezultati:

Ukupan reach – 375 000. Toliko puta su se naše objave pojavile na news feedu. Neki vole da kažu da je to broj ljudi do kojih je reklama stigla, ali ovo je preciznija definicija (nisu sve to uvek neki drugi ljudi, ponekad su i isti…). Reach je važan i u kontekstu uloženog novca – lako je doći do velikog broja ljudi ako imate ćup sa zlatom. Mi, naravno, nismo imali ćup i uspeli smo da za više nego prihvatljiv i dostupan budžet ostvarimo ovaj rezultat.

Šta ubrajamo u važne rezultate, one koji se drugačije mere?

Proširili smo postojeću publiku i doprli do novih potencijalnih potrošača.

Najveći benefit kampanje je proširivanje ciljne grupe i dopiranje do novih potencijalnih potrošača. Ojačali imidž brenda i među potrošačima i među influenserima, povećali uticaj brenda u za nas vrlo važnoj niši – hronerima, osnažili zajednicu ljubitelja humusa a Ribella Tunino, jedini suhomesnati proizvod od mesa tune, predstavili novoj publici.

Poruke, komentari, veći broj pratilaca na oba kanala Ribelle potvrdili su to.

Zapratite i vi Ribellu, svima nam ponekad treba – ukusna, zdrava, praktična i inovativna klopa 🙂

 

 

 

 

 

 

Učestvujemo u projektu “Gradimo zajedno” posvećenom boljem razumevanju migranata i lokalnog stanovništva

/in

Već nekoliko meseci organizujemo komunikacijsku podršku za projekat “Gradimo zajedno” koji se bavi povezivanjem lokalnog stanovništva i migranata u gradovima u Srbiji i Makedoniji u kojima je ili smešteno mnogo migrantskog stanovništva ili su, na neki drugi način, suočeni sa ovim društvenim problemom. Projekat sprovode Fondacija “Konrad Adenauer”, Udruženje “Atina” i Udruženje pravnika iz Makedonije a realizuje se u Subotici, Sremskoj Mitrovici, Šidu, Beogradu, Vranju, Nišu, Preševu u Srbiji kao i u Skoplju, Đevđeliji i Kumanovu.

U svim ovim gradovima u okviru projekta su organizovane Lokalne mreže za podršku integraciji izbeglica u koje su uključeni predstavnici državnih organa i lokalne samouprave kao i lokalna udruženja – rečkju, svi oni koji se bave pitanjem migranata u tom gradu. Glavna ideja je da se pomerimo sa stanovišta da je migrante potrebno samo zbrinuti u našoj zemlji već da razumemo da je država pod obavezom da im obezbedi normalan život dok su ovde kao i uslove da, ako to žele, ovde ostanu i integrišu se u društvo.

Šta mi radimo u ovoj priči?

Pripremamo vesti i priče za projektni sajt

Komuniciramo s nacionalnim i lokalnim medijima u ovim gradovima, u zavisnosti od toga o kojoj temi je reč, plasirajući važne teme

      

 

 

Pomažemo i podržavamo koordinatore Lokalnih mreža da i sami što bolje komuniciraju na ovu temu. Krajem marta smo organizovali radionicu na temu “Migranti u Srbiji i mediji – šta ih zanima, kako da komuniciramo?” na kojoj je bilo reči o tome zašto je važno biti uvek informisan o svim aspektima migrantskog pitanja u svojoj sredini, kako o tome komunicirati s medijima, kako pokrenuti teme od interesa za javnost.

Sredinom aprila lokalnim udruženjima u ovim gradovima dodeljena su sredstva iz budžeta projekta za realizaciju kampanja javnog zastupanja s ciljem boljeg razumevanja lokalnog stanovništva i migranata. Pratićemo i dalje aktivnosti ljudi na terenu 🙂

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

“Mogu da neću. Ljubav nije nasilje!” – PR&digital kampanja

/in

Organizacija Autonomni ženski centar je odlučila da bude prva koja će razgovarati sa mladima, prvenstveno devojkama i pitati ih „Kako ti je u vezi?“, a zadatak PR agencije Kontakta je bio da se o ovoj kampanji, njenim porukama i aktivnostima, ali i o problematici partnerskog nasilja u vezama mladih, govori što više kako u online svetu, tako i kroz tradicionalne medije.

U okviru projekta do sada su realizovane sledeće aktivnosti:

Organizovano je 19 radionica u  gradovima širom Srbije; održano je 85 sastanaka sa mladima koji su kao rezultat imali 55 različitih akcija u kojima je učestvovalo 6700 mladih. Pokrenut je sajt mogudanecu.rs i online aplikacije kroz koje se uči o rodno zasnovanom nasilju. Organizovano je 8 akreditovanih edukacija o nasilju u porodici za 180 nastavnica/ka, kao i gotovo 40 stručnih sastanaka.

Šta smo uradili?

  • pokrenuli smo Facebook i Instagram stranice Mogu da neću koje direktno, kroz atraktivan i prilagođen sadržaj komuniciraju sa mladima i redovno smo ažurirali sajt projekta (mogudanecu.rs)

  • Kroz medijski atraktivan sadržaj predstavili smo istraživanje o nasilju u vezama mladih
  • Uspostavili smo saradnju sa mnogim medijima koji direktno komuniciraju sa mladima

  • Organizovali smo Mogu da neću Case Study na Teen Talk konferenciji i kroz skeč u kojima su učestvovali glumci direktno pokazali manifestacije nasilja u vezama mladih
  • Kroz nagradnu aktivaciju Aj odchataj animirali smo mlade da nam napišu dopisivanje koje se završava sa Mogu da neću!
  • Podržali smo vlogerku Milicu Lepoticu koja govori o internet nasilnicima da kroz medije govori o porukama koje šalje putem svog bloga
  • Informisali smo nacionalne i lokalne medije o pojedinačnim akcijama, sa akcentom na iscrtavanje Mogu da neću grafita po školama
  • Učestvovali smo u snimanju spota i realizaciji pesme koju su samoinicijativno napisali i otpevali đaci srednje Muzičke škole Stanković nakon završenih Mogu da neću radionica.
  • Organizovali smo premijeru spota i pesme Mogu da neću

  • Kontaktirali smo medije i influensere kako bi emitovali i promovisali Mogu da neću pesmu

Rezultati

  • Za šest meseci zabeleženo je 26 TV objava (gostovanja ili priloga), 40 objava u štampi, 117 online objava, a najviše smo ponosni što je Mogu da neću često bio tema broja ili tema uvodnika u štampanim izdanjima

  • preko 6000 ljudi prati aktivnosti putem naših stranica, a za šest meseci MDN instagram i fb postovi su komentarisani više od 600 i šerovani više od 1300 puta, a 65 puta smo pomenuti u instagram storijima drugih ljudi

  • Kroz aktivaciju Ajd Odchataj dobili smo 225 različitih primera dopisivanja. Ovo su pobednice:

  • Sajt mogu da neću je za šest meseci postojanja okupio skoro 10 000 jedinstvenih poseta
  • Više od 100 mladih nam je pisalo direktno putem društvenih mreža (bilo da je u pitanju pohvala, predlog za akciju, ili izlaganje ličnog problema)

Naime, širi projekat koji je pokrenuo AŽC, organizacija koja se više od dve decenije bori protiv nasilja prema ženama, naziva se „Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje“ i realizuje se u školama i na fakultetima širom Srbije, a komunicira sa srednjoškolkama i srednjoškolcima, studentkinjama i studentima, profesorima/kama i predstavnicima/cima javnih vlasti. Kampanja Mogu da neću, koja je najvidljiviji deo ovog projekta, ima za cilj da se približi mladima i edukuje ih, informiše o tome na koje se sve načine nasilje u vezi manifestuje, ali ih i angažuje da dalje šire ovu poruku.

Za potrebe ovakvih projekata, koji se obraćaju različitim ciljnim grupama i koje imaju zadatak da pored medija, novinara, roditelja i nastavnika, animiraju pre svega tinejdžere, važno je da ne zaboravimo da poruke šaljemo na onom jeziku koji oni razumeju, i kroz kanale koje oni prate. Mi smo upravo iz tog razloga ažurno istraživali ponašanje ove “specifične publike”, ali i imali pomoć teenage konsultanta… 😉

Za prvu fazu kampanje dobili smo LIKE, ništa manje ne očekujemo u nastavku 😉

Nakon godinu i po dana rada na projektu “EUTEKA – EU u vašoj biblioteci”

/in ,

U 48 opština širom Srbije (a spisak i mapu možete videti ovde)  građani imaju posebno mesto na kom se mogu informisati o svemu što ih zanima o Evropskoj uniji (EU). To mesto je njihova javna biblioteka a mreža ovih 48 biblioteka, zainteresovanih da svojim korisnicima ponude sadržaj koji će im približiti Evropu i EU –  zove se “EUTEKA”.

Na razvoju ove mreže radili smo, zajedno sa kolegama iz firme Maxima Consulting, poslednjih godinu i po dana, podstičući biblioteke (zapravo, bibliotekare, od njih sve počinje) da se uključe u aktivnosti projekta “EUTEKA – EU u vašoj biblioteci”, za čiju smo realizaciju bili zaduženi. Projekat je deo višegodišnje inicijative Delegacije EU u Republici Srbiji (DEU) da i biblioteke uključi u što kvalitetnije informisanje javnosti o EU, u čemu već uveliko učestvuju i Narodna biblioteka Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Vlade RS, kao i nekadašnja Kancelarija za evropske integracije (odnedavno Ministarstvo).

Tokom proteklih godinu i po dana smo vrlo intenzivno sarađivali sa bibliotekarima i bibliotekama širom Srbije. Ako je na početku i bilo bojazni da ćemo se suočiti sa usporenim ritmom skrajnutih ustanova kulture, nesviklim na modernu komunikaciju – vrlo brzo je taj utisak pobijen. Upoznali smo mnogo proaktivnih, zanimljivih, vrednih ljudi, malih preduzetnika u kulturi u svojim sredinama, koji spajajući kraj s krajem, uspevaju da organizuju kulturni program u svojim gradovima. Naš zadatak je bio da im, zajedno sa Delegacijom EU u Srbiji i EU info centrom, ponudimo novi sadržaj koji će njihovim korisnicima pojasniti neke aspekte života u Evropskoj uniji, približiti im njene vrednosti, informisati ih. Zajedno smo pripremali teren da, od ove jeseni, u svim tim bibliotekama zaživi mini EUTEKA kutak, mesto opremljeno stolom, stolicom, računarom, policom sa knjigama, kao nekim malim kutkom u kom će građani tih opština moći da se sami informišu o onome što ih zanima o EU: od toga gde da putuju ili studiraju, kako da potraže posao, kako da apliciraju za sredstva iz EU fondova do toga kako funkcioniše EU. Mi smo u okviru ovog projekta dizajnirali i isporučili 15 EUTEKA polica ali će kolege sa drugog projekta, koliko ove jeseni, bibliotekama isporučiti ostatak opreme.

A kako izgleda polica, evo pogledajte ovde.

Nadamo se da smo, nakon godinu i po dana, uspeli da im ponudimo zanimljiv sadržaj i zainteresujemo ih za ovu temu. Na stranici EU Info centra – www.euinfo.rs/euteka – možete pogledati sve naše aktivnosti.

U nastavku, evo nekoliko najznačajnijih dostignuća. 🙂

  • u 22 biblioteke smo organizovali javne događaje (tribine, promocije, info sesije) o temama koje su u vezi sa EU

 

  • setovi od po 50 akademskih izdanja o politikama EU uručeni su, kao donacija EU, direktorim četiri značajne biblioteke koje su najveća podrška naučnim istraživanjima (UB “Svetozar Marković”, Beograd; UB “Nikola Tesla”, Niš; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Biblioteka Pravnog fakulteta, Beograd). Ove knjige predstavljaju prestižna izdanja uglednih evropskih univerziteta i izdavača i, na sva četiri mesta ih je, u ime Delegacije EU u Srbiji, direktorima ovih biblioteka uručio tadašnji šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Davenport

 

   

  • organizovali smo tri treninga za bibliotekare, lokalne novinare i aktiviste kako bismo ih podstakli da se povezuju i zajedno nastupaju pred EU fondovima. Treninzi su organizovani u saradnji sa TACSO (Tehnička podrška EU civilnom društvu) i kroz obuku je prošlo više od 150 učesnika u Beogradu, Nišu i Novom Sadu

 

  • u 28 biblioteka u Srbiji organizovali smo zajedničku kampanju povodom Dana Evrope – “Dan otvorenih vrata o EU u vašoj biblioteci”, ponudivši bibliotekama da podele promotivni materijal i poklone članovima, podele EU publikacije i organizuju adekvatan program povodom tog praznika. I zaista, čak 28 biblioteka se odazvalo i samostalno organizovalo sadržaje koji su na prigodan način obeležili Dan Evrope u njihovim opštinama. U tome su imali zdušnu podršku lokalnih medija

  • organizovali smo i dva Sajma EU projekata, u Zrenjaninu i u Pirotu, s ciljem da javnosti pokažemo dosadašnju podršku EU Vojvodini, tj jugoistočnoj i istočnoj Srbiji. Uz prisustvo visokih državnih zvaničnika i lokalne samouprave, uz podršku domaćina i, naravno, predstavnika brojnih projekata koje je EU podržala u ovom kraju, lokalnoj javnosti smo pokazali razmere dosadašnje pomoći EU ovim delovima Srbije kao i planove za nova ulaganja

 

U okviru projekta “EUTEKA – EU u vašoj biblioteci” bilo je, naravno, brojnih drugih aktivnosti, povezivanja, susreta, sastanaka, upoznavanja. Rezultati koje smo postigli (detaljno prikazani u izveštajima, koje za ovu priliku ne citiramo) pokazuju da je deo javnosti u lokalnim sredinama zainteresovan za EU teme i da im još uvek nedostaju informacije. Biblioteke mreže “EUTEKA” biće u potpunosti spremne da odgovore na ovaj izazov i ponude sugrađanima mnogo sadražja koje će im približiti Evropu i Evropsku uniiju.

Mi smo, sa svoje strane, zadovoljni što smo most koji spaja one koji poznaju EU, način funkcionisanja i njene vrednosti i one koji o EU žele da saznaju više. To je jedna od misija – slobodni smo da je tako nazovemo – na koju smo ponosni.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Ribella Hummus doručak u najvećim redakcijama ženskih magazina

/in

Nekada zovemo novinare u goste, a nekada odemo mi kod njih. Ali, ne praznih ruku i ne bez povoda.
Povodom Svetskog dana humusa, koji 13. maja proslavljaju ljubitelji ovog namaza širom sveta, u ime Ribella brenda posetili smo redakcije Blic Žene, Adria Media Group i magazina Lepota i zdravlje. Poslužili smo im hranjiv, ukusan i zdrav doručak koji je podrazumevao najrazličitije đakonije od humusa i prekratili im zadnji radni dan u nedelji.

Pogledajte kako je to izgledalo:

 

 

Takođe, nismo zaboravili da ovim povodom počastimo i drugarice sa interneta – blogerke, vlogerke, influenserke i ljubiteljke ovog delikatesa. Na njihove adrese stigli su cegeri sa novim Ribella Hummus duo mix proizvodima i novim ukusima Ribella Hummusa.

Ideja je bila da obradujemo medije i blogere i pošaljemo im poruku da Ribella kreće u kampanju “Život po mom ukusu” i to

U novom pakovanju,

U novoj ambalaži,

Sa novim kombinacijama ukusa 😊

 

Kako zagovarati učešće mladih u javnoj sferi? Priča o pokretanju projekta YBHWBT Fondacije Ane i Vlade Divac

/in

 

 

Mreža omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske (Youth Banks Hub for Western Balkans and Turkey – YBHWBT), novi je projekat Fondacije Ana i Vlade Divac, za čiju smo komunikacionu podršku mi bili zaduženi. Zadatak nam je bio da kreiramo vizuelni identitet projekta, sajt, naloge na društvenim mrežama i, kroz plan promocija ka medijima, zainteresovanu javnost obavestimo o čemu je, zapravo, ovde reč.

Projekat YBHWBT zagovara veće učešće mladih ljudi u donošenju odluka u svim sferama društva i osim u Srbiji, realizuje se u Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i Turskoj. Cilj projekta je osnaživanje mladih i njihovo uključivanje u donošenje odluka u društvu.  U okviru projekta, sprovodi se istraživanje „Indeks participacije mladih“ koje se odnosi na celokupan položaj mladih (u političkoj, ekonomskoj, kulturnoj i drugim sferama) na teritoriji na kojoj se projekat sprovodi.

Šta smo uradili?

  • VIZUELNI IDENTITET PROJEKTA:

Šta najviše povezujemo sa mladima? Društvene mreže i trendove koje na njima prate popularnim haštagovima.

Ovaj projekat predstavlja reč mladih, a oni su mu i jedna  od ciljnih grupa, te je u tom smilu bilo potrebno napraviti vizuelni identitet koji će odgovoriti tim zahtevima. Naša saradnica, dizajnerka Ana Šutanovac je savršeno odgovorila na ovaj zahtev te smo dobili moderno, mladalačko i privlačno rešenje.

  • DOGAĐAJ ZA MEDIJE:

Osmislili smo i sproveli radni doručak za predstavnike medija, na kojem je novinarima predstavljen projekat i prvi rezultati istraživanja. Pošto je tema dosta široka odlučili smo da se na prvom događaju osvrnemo na jedan segment istraživanja – učešće mladih u politici. Odnosno pokrenuli smo sledeća pitanja –  Koliko mladih ima u glavnim odborima političkih stranaka? Koliko u Srbiji ima gradonačelnika mlađih od 30 godina, a koliko ministara i državnih sekretara?Kakva je praksa u zemljama na Balkanu, a kakva u Evropi?

Naši specifični ciljevi su bili da predstavnike medija upoznamo sa projektom i istraživanjem koje će se odvijati naredne 4 godine, da pokrenemo javnu debatu o tome da li je i koliko važno da mladi, koji predstavljaju 20% celokupne svetske populacije, učestvuju u odlučivanju u različitim segmentima javnog života. O projektu i njegovim ciljevima govorila je Jovana Tripunović iz Fondacije Ana i Vlade Divac, a početne rezultate istraživanja predstavila je Dragana Aleksić, autorka istraživanja

  • SAJT I NALOZI NA DM:

Uporedo sa organizacijom događaja, radili smo na pripremi i lansiranju društvenih mreža i sajta na kome će biti objedinjene vesti svih partnerskih organizacija koje u projektu učestvuju. Lansiran je sajt https://ybhwbt.eu/ i spremljeni su nalozi projekta na Facebook-u i Twitter-u (koji tek treba da krenu u „život“).

 

REZULTATI?

Na konferenciji održanoj krajem septembra, prisustvovali su mladi novinari i novinari iz relevantnih medija, a nakon zvaničnog dela razvila se ozbiljna polemika među prisutnim novinarima, što je pokazalo da je tema i te kako relevantna i aktuelna.

Takođe, vest o projektu Fondacije Ana i Vlade Divac i podacima sprovedenog istraživanja preneo je veliki broj relevantnih i različitih medija – RTS, Politika, Blic, Tanjug, Original magazin, Radio Beograd, Danas, Telegraf, Happy TV, Portal Mladi, portal Nova energija i dr. Brojčano, priču je objavilo 30 medija.

 

O tome da je tema pokrenuta na konferenciji zainteresovala pažnju novinara govori i to što je u broju Politike koji je izašao naredni dan, pored informativnog teksta sa predstavljenim podacima izašao i autorski tekst novinara Bojana Bilbije (u rubrici Pogledi). Rezultati istraživanja bili su polazna osnova za njegov tekst u kome dublje istražuje faktor godina na domaćoj političkoj scene.

I ovog puta se pokazalo da je recept koji uvek uspeva u komunikaciji sa medijima – dati im kvalitetnu informaciju, što je u ovom slučaju istraživanje.

Projekat je startovao, a mi smo mu različitim komunikacionim alatima dali vetar u leđa. Drugarima iz Fondacije Ana i Vlade Divac i svim partnerima koji u projektu učestvuju želimo mnogo uspeha u daljoj implementaciji. Posebno jer se bave temom koja nas se svih tiče – većim mogućnostima za mlade i većim aktivizmom mladih.

 

 

Dopao vam se ovaj tekst i mislite da bi nekome od vaših prijatelja bio interesantan? Podelite ga sa njima!
Pratite nas na Facebook-u.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Kako ‘mali’ dobrim porukama mogu da pariraju ‘velikima’? Ili kako smo radili kampanju #NeTolerišem

/in

 

Svakoga dana ne tolerišemo sitnice koje nas nerviraju, a u isto vreme tolerišemo nasilje prema ženama – to mora da se promeni. Ovo je glavna poruka kampanje #NeTolerišem Autonomnog ženskog centra (AŽC), za koju smo radili PR kampanju krajem 2016. godine.

Kampanja #NeTolerišem deo je višegodišnjeg projekta “Potpisujem” čiji je cilj podsticanje sistemskih promena u borbi protiv nasilja nad ženama, ali i promene društvene svesti. Mi smo, i na to smo vrlo ponosne, već treću godinu bliski saradnici AŽC u sprovođenju ove kampanje.

Tradicionalno, krajem godine se najviše govori o nasilju nad ženama. Razlog tome je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama koji se obeležava 25. novembra i globalna kampanja “16 dana aktivizma” koja počinje istog dana a završava se na Međunarodni dan ljudskih prava (10. decembar).

Ove godine u istom periodu, država se prvi put aktivno uključila u komunikaciju o nasilju nad ženama i to kroz dve kampanje (vođene istovremeno): jedna iz Ministarstva pravde, druga iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

U tom trenutku, u tim okolnostima – trebalo je da i mi krenemo u #NeTolerišem PR kampanju. Razmišljali smo – šta da radimo, kako da pokažemo da su promene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, baš tada usvojene – plod desetogodišnjeg rada AŽC? Da su temeljno i dugo radile na tome da donosioce odluka ubede u važnost usvajanja hitnih mera?

Kampanja #NeTolerišem

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

OK, ŠTA PRVO RADIMO?

Krenule smo, najpre, sa informisanjem medija i novinara koji godinama prate ovu temu o tome da je baš AŽC najviše uticao na promene glavnog zakona za zaštitu žrtava. Naša poruka je stigla u pravi čas, a znamo po tome što je, doslovce, preneta u redakcijskom komentaru Politike. Prava meta, prava poruka.
Well done 🙂

AŽC je već imao pripremljenu aplikaciju – rešen da ove godine najviše komunicira sa publikom na internetu.

Dakle – APLIKACIJA:

Hrvatska agencija ZOO kreirala je aplikaciju kojom se pozivaju građanke i građani da se uključe u kampanju – u 3 koraka: na stranici koja se otvara ulaskom na link upišete koju svakodnevnu pojavu ne tolerišete, potom upišete svoje ime i godine, i time “obećate sebi” da ćete u buduće reagovati kada se susretnete sa nasiljem nad ženama.

Kako bismo učinili maksimum da poruka kampanje dođe do ljudi išli smo na dva “fronta”:

1. Saradnja sa influenserima i influenserkama

Online vidljivost kampanje postignuta je saradnjom sa influenserima/kama na društvenim mrežama. Kontaktirali ih sa molbom da podrže inicijativu, popune i podele aplikaciju #NeTolerišem.

Ličnosti kojima smo se obratitli su iz različitih sfera – od ljudi iz kulture i umetnosti, preko društveno angažovanih pojedinaca do onih iz sveta zabave. Ovaj potez je bio svestan izbor, a ne rezultat nedovoljno definisane ciljne grupe: upravo od saradnica iz AŽC-a naučile smo da je jedna od najraširenijih predrasuda ta da nasilje doživljavaju žene određenih ekonomskih mogućnosti, životnih stilova ili interesovanja.

Ostvarili smo saradnju sa Sandrom Silađev aka Dinjom, glumicom čiji je izmišljeni lik Dinja izuzetno popularan na internetu. Ona je na njen svojstven način napravila video klipove posvećene problemu nasilja nad ženama. Evo jednog od klipova.

Kampanju su podržale poznate ličnosti među kojima su spisateljica Mirjana Bobić Mojsilović, bivša voditeljka Vanja Bahilj aka Koza na Štiklama, pevačica Seka Aleksić, novinar Dušan Čavić, blogerke Jelena Karakaš i Brana Antović i drugi ali i brojni drugi ljudi koji su uticajni na društvenim mrežama.

REZULTAT? Saradnja sa influenserima generisala je veliku vidljivost akcije – konkretno, sa 4200 potpisnika aplikacije. Na YouTube-u, #NeTolerišem video klip ima 131,765 pregleda.

2. Saradnja sa medijima i blogerima/kama

Kako su kampanje koje je vodila država “zauzele” gotovo sve glavne medije i kako su ponavljale stare poruke o tome da će se država obračunati sa nasilnicima (mada je imala zakonskog osnova za to i pre donošenja zakona), rešili smo da izbegnemo ta opšta mesta i kažemo ljudima konkretno – šta je to što mogu da urade da pomognu nekome ko je žrtva. Shvatili smo da prečesto čujemo floskule o tome da treba da prijavimo nasilje, a da je, u stvarnosti, to mnogima teško i da ne znaju šta da rade u takvim situacijama.

Napisali smo tekst “10 saveta kako da stvarno pomognete žrtvi nasilja”, koji konkretno odgovara na pitanje šta svako od nas može da preduzme kada primeti nasilje nad ženama.

REZULTAT? Savete su sa svojim čitaocima podelili Nedeljnik, jedan od najčitanijih ženskih portala Blic žena, Portal mladi i dr, kao i blogeri i blogerke – Savršena, CMV, Sitoireseto, Miloš Đajić, Bgonline i dr.

Iako prebukirani sadržajima o ovoj temi, koji su stizali iz zvaničnih državnih organa, mediji su ipak pokazali da im je dobar sadržaj na prvom mestu.

Važno nam je i to što je mainstream magazin za žene, kao što je Lepota i zdravlje, razumeo i prihvatio senzibilitet kojim AŽC nastupa u javnosti, pa je naša kampanja završila u uvodniku glavne urednice.
Potvrdilo se staro pravilo da uvek sve zavisi od ljudi (ovde, urednice) i da su oni ti koji biraju čemu će posvetiti pažnju, a čemu neće.

Šta zaključujemo: I u situaciji u kojoj ste „mali“ (čitaj: organizacija civilnog društva), drugačijim i dobro promišljenim pristupom možete se pojaviti na sceni na kojoj su tradicionalno dominantniji „veliki“ (čitaj: država).

Naš ključ nije bio zakup medijskog prostora i trošenje velikih svota na nastup na društvenim mrežama: ulaganje je učinjeno naporom da formulišemo na prave poruke i pošaljemo ih pravim ljudima, na pravi način.
Ove elemente nije lako postići – ali je moguće. Pre svega, dobrom informisanošću i kvalitetnom i profesionalnom komunikacijom.

Dopao vam se ovaj tekst i mislite da bi nekome od vaših prijatelja bio interesantan? Podelite ga sa njima!
Pratite nas na Facebook-u.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]