Učestvujemo u projektu “Gradimo zajedno” posvećenom boljem razumevanju migranata i lokalnog stanovništva

Već nekoliko meseci organizujemo komunikacijsku podršku za projekat “Gradimo zajedno” koji se bavi povezivanjem lokalnog stanovništva i migranata u gradovima u Srbiji i Makedoniji u kojima je ili smešteno mnogo migrantskog stanovništva ili su, na neki drugi način, suočeni sa ovim društvenim problemom. Projekat sprovode Fondacija “Konrad Adenauer”, Udruženje “Atina” i Udruženje pravnika iz Makedonije a realizuje se u Subotici, Sremskoj Mitrovici, Šidu, Beogradu, Vranju, Nišu, Preševu u Srbiji kao i u Skoplju, Đevđeliji i Kumanovu.

U svim ovim gradovima u okviru projekta su organizovane Lokalne mreže za podršku integraciji izbeglica u koje su uključeni predstavnici državnih organa i lokalne samouprave kao i lokalna udruženja – rečkju, svi oni koji se bave pitanjem migranata u tom gradu. Glavna ideja je da se pomerimo sa stanovišta da je migrante potrebno samo zbrinuti u našoj zemlji već da razumemo da je država pod obavezom da im obezbedi normalan život dok su ovde kao i uslove da, ako to žele, ovde ostanu i integrišu se u društvo.

Šta mi radimo u ovoj priči?

Pripremamo vesti i priče za projektni sajt

Komuniciramo s nacionalnim i lokalnim medijima u ovim gradovima, u zavisnosti od toga o kojoj temi je reč, plasirajući važne teme

      

 

 

Pomažemo i podržavamo koordinatore Lokalnih mreža da i sami što bolje komuniciraju na ovu temu. Krajem marta smo organizovali radionicu na temu “Migranti u Srbiji i mediji – šta ih zanima, kako da komuniciramo?” na kojoj je bilo reči o tome zašto je važno biti uvek informisan o svim aspektima migrantskog pitanja u svojoj sredini, kako o tome komunicirati s medijima, kako pokrenuti teme od interesa za javnost.

Sredinom aprila lokalnim udruženjima u ovim gradovima dodeljena su sredstva iz budžeta projekta za realizaciju kampanja javnog zastupanja s ciljem boljeg razumevanja lokalnog stanovništva i migranata. Pratićemo i dalje aktivnosti ljudi na terenu 🙂

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

“Mogu da neću. Ljubav nije nasilje!” – PR&digital kampanja

Organizacija Autonomni ženski centar je odlučila da bude prva koja će razgovarati sa mladima, prvenstveno devojkama i pitati ih „Kako ti je u vezi?“, a zadatak PR agencije Kontakta je bio da se o ovoj kampanji, njenim porukama i aktivnostima, ali i o problematici partnerskog nasilja u vezama mladih, govori što više kako u online svetu, tako i kroz tradicionalne medije.

U okviru projekta do sada su realizovane sledeće aktivnosti:

Organizovano je 19 radionica u  gradovima širom Srbije; održano je 85 sastanaka sa mladima koji su kao rezultat imali 55 različitih akcija u kojima je učestvovalo 6700 mladih. Pokrenut je sajt mogudanecu.rs i online aplikacije kroz koje se uči o rodno zasnovanom nasilju. Organizovano je 8 akreditovanih edukacija o nasilju u porodici za 180 nastavnica/ka, kao i gotovo 40 stručnih sastanaka.

Šta smo uradili?

  • pokrenuli smo Facebook i Instagram stranice Mogu da neću koje direktno, kroz atraktivan i prilagođen sadržaj komuniciraju sa mladima i redovno smo ažurirali sajt projekta (mogudanecu.rs)

  • Kroz medijski atraktivan sadržaj predstavili smo istraživanje o nasilju u vezama mladih
  • Uspostavili smo saradnju sa mnogim medijima koji direktno komuniciraju sa mladima

  • Organizovali smo Mogu da neću Case Study na Teen Talk konferenciji i kroz skeč u kojima su učestvovali glumci direktno pokazali manifestacije nasilja u vezama mladih
  • Kroz nagradnu aktivaciju Aj odchataj animirali smo mlade da nam napišu dopisivanje koje se završava sa Mogu da neću!
  • Podržali smo vlogerku Milicu Lepoticu koja govori o internet nasilnicima da kroz medije govori o porukama koje šalje putem svog bloga
  • Informisali smo nacionalne i lokalne medije o pojedinačnim akcijama, sa akcentom na iscrtavanje Mogu da neću grafita po školama
  • Učestvovali smo u snimanju spota i realizaciji pesme koju su samoinicijativno napisali i otpevali đaci srednje Muzičke škole Stanković nakon završenih Mogu da neću radionica.
  • Organizovali smo premijeru spota i pesme Mogu da neću

  • Kontaktirali smo medije i influensere kako bi emitovali i promovisali Mogu da neću pesmu

Rezultati

  • Za šest meseci zabeleženo je 26 TV objava (gostovanja ili priloga), 40 objava u štampi, 117 online objava, a najviše smo ponosni što je Mogu da neću često bio tema broja ili tema uvodnika u štampanim izdanjima

  • preko 6000 ljudi prati aktivnosti putem naših stranica, a za šest meseci MDN instagram i fb postovi su komentarisani više od 600 i šerovani više od 1300 puta, a 65 puta smo pomenuti u instagram storijima drugih ljudi

  • Kroz aktivaciju Ajd Odchataj dobili smo 225 različitih primera dopisivanja. Ovo su pobednice:

  • Sajt mogu da neću je za šest meseci postojanja okupio skoro 10 000 jedinstvenih poseta
  • Više od 100 mladih nam je pisalo direktno putem društvenih mreža (bilo da je u pitanju pohvala, predlog za akciju, ili izlaganje ličnog problema)

Naime, širi projekat koji je pokrenuo AŽC, organizacija koja se više od dve decenije bori protiv nasilja prema ženama, naziva se „Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje“ i realizuje se u školama i na fakultetima širom Srbije, a komunicira sa srednjoškolkama i srednjoškolcima, studentkinjama i studentima, profesorima/kama i predstavnicima/cima javnih vlasti. Kampanja Mogu da neću, koja je najvidljiviji deo ovog projekta, ima za cilj da se približi mladima i edukuje ih, informiše o tome na koje se sve načine nasilje u vezi manifestuje, ali ih i angažuje da dalje šire ovu poruku.

Za potrebe ovakvih projekata, koji se obraćaju različitim ciljnim grupama i koje imaju zadatak da pored medija, novinara, roditelja i nastavnika, animiraju pre svega tinejdžere, važno je da ne zaboravimo da poruke šaljemo na onom jeziku koji oni razumeju, i kroz kanale koje oni prate. Mi smo upravo iz tog razloga ažurno istraživali ponašanje ove “specifične publike”, ali i imali pomoć teenage konsultanta… 😉

Za prvu fazu kampanje dobili smo LIKE, ništa manje ne očekujemo u nastavku 😉

Nakon godinu i po dana rada na projektu “EUTEKA – EU u vašoj biblioteci”

U 48 opština širom Srbije (a spisak i mapu možete videti ovde)  građani imaju posebno mesto na kom se mogu informisati o svemu što ih zanima o Evropskoj uniji (EU). To mesto je njihova javna biblioteka a mreža ovih 48 biblioteka, zainteresovanih da svojim korisnicima ponude sadržaj koji će im približiti Evropu i EU –  zove se “EUTEKA”.

Na razvoju ove mreže radili smo, zajedno sa kolegama iz firme Maxima Consulting, poslednjih godinu i po dana, podstičući biblioteke (zapravo, bibliotekare, od njih sve počinje) da se uključe u aktivnosti projekta “EUTEKA – EU u vašoj biblioteci”, za čiju smo realizaciju bili zaduženi. Projekat je deo višegodišnje inicijative Delegacije EU u Republici Srbiji (DEU) da i biblioteke uključi u što kvalitetnije informisanje javnosti o EU, u čemu već uveliko učestvuju i Narodna biblioteka Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Vlade RS, kao i nekadašnja Kancelarija za evropske integracije (odnedavno Ministarstvo).

Tokom proteklih godinu i po dana smo vrlo intenzivno sarađivali sa bibliotekarima i bibliotekama širom Srbije. Ako je na početku i bilo bojazni da ćemo se suočiti sa usporenim ritmom skrajnutih ustanova kulture, nesviklim na modernu komunikaciju – vrlo brzo je taj utisak pobijen. Upoznali smo mnogo proaktivnih, zanimljivih, vrednih ljudi, malih preduzetnika u kulturi u svojim sredinama, koji spajajući kraj s krajem, uspevaju da organizuju kulturni program u svojim gradovima. Naš zadatak je bio da im, zajedno sa Delegacijom EU u Srbiji i EU info centrom, ponudimo novi sadržaj koji će njihovim korisnicima pojasniti neke aspekte života u Evropskoj uniji, približiti im njene vrednosti, informisati ih. Zajedno smo pripremali teren da, od ove jeseni, u svim tim bibliotekama zaživi mini EUTEKA kutak, mesto opremljeno stolom, stolicom, računarom, policom sa knjigama, kao nekim malim kutkom u kom će građani tih opština moći da se sami informišu o onome što ih zanima o EU: od toga gde da putuju ili studiraju, kako da potraže posao, kako da apliciraju za sredstva iz EU fondova do toga kako funkcioniše EU. Mi smo u okviru ovog projekta dizajnirali i isporučili 15 EUTEKA polica ali će kolege sa drugog projekta, koliko ove jeseni, bibliotekama isporučiti ostatak opreme.

A kako izgleda polica, evo pogledajte ovde.

Nadamo se da smo, nakon godinu i po dana, uspeli da im ponudimo zanimljiv sadržaj i zainteresujemo ih za ovu temu. Na stranici EU Info centra – www.euinfo.rs/euteka – možete pogledati sve naše aktivnosti.

U nastavku, evo nekoliko najznačajnijih dostignuća. 🙂

  • u 22 biblioteke smo organizovali javne događaje (tribine, promocije, info sesije) o temama koje su u vezi sa EU

 

  • setovi od po 50 akademskih izdanja o politikama EU uručeni su, kao donacija EU, direktorim četiri značajne biblioteke koje su najveća podrška naučnim istraživanjima (UB “Svetozar Marković”, Beograd; UB “Nikola Tesla”, Niš; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Biblioteka Pravnog fakulteta, Beograd). Ove knjige predstavljaju prestižna izdanja uglednih evropskih univerziteta i izdavača i, na sva četiri mesta ih je, u ime Delegacije EU u Srbiji, direktorima ovih biblioteka uručio tadašnji šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Davenport

 

   

  • organizovali smo tri treninga za bibliotekare, lokalne novinare i aktiviste kako bismo ih podstakli da se povezuju i zajedno nastupaju pred EU fondovima. Treninzi su organizovani u saradnji sa TACSO (Tehnička podrška EU civilnom društvu) i kroz obuku je prošlo više od 150 učesnika u Beogradu, Nišu i Novom Sadu

 

  • u 28 biblioteka u Srbiji organizovali smo zajedničku kampanju povodom Dana Evrope – “Dan otvorenih vrata o EU u vašoj biblioteci”, ponudivši bibliotekama da podele promotivni materijal i poklone članovima, podele EU publikacije i organizuju adekvatan program povodom tog praznika. I zaista, čak 28 biblioteka se odazvalo i samostalno organizovalo sadržaje koji su na prigodan način obeležili Dan Evrope u njihovim opštinama. U tome su imali zdušnu podršku lokalnih medija

  • organizovali smo i dva Sajma EU projekata, u Zrenjaninu i u Pirotu, s ciljem da javnosti pokažemo dosadašnju podršku EU Vojvodini, tj jugoistočnoj i istočnoj Srbiji. Uz prisustvo visokih državnih zvaničnika i lokalne samouprave, uz podršku domaćina i, naravno, predstavnika brojnih projekata koje je EU podržala u ovom kraju, lokalnoj javnosti smo pokazali razmere dosadašnje pomoći EU ovim delovima Srbije kao i planove za nova ulaganja

 

U okviru projekta “EUTEKA – EU u vašoj biblioteci” bilo je, naravno, brojnih drugih aktivnosti, povezivanja, susreta, sastanaka, upoznavanja. Rezultati koje smo postigli (detaljno prikazani u izveštajima, koje za ovu priliku ne citiramo) pokazuju da je deo javnosti u lokalnim sredinama zainteresovan za EU teme i da im još uvek nedostaju informacije. Biblioteke mreže “EUTEKA” biće u potpunosti spremne da odgovore na ovaj izazov i ponude sugrađanima mnogo sadražja koje će im približiti Evropu i Evropsku uniiju.

Mi smo, sa svoje strane, zadovoljni što smo most koji spaja one koji poznaju EU, način funkcionisanja i njene vrednosti i one koji o EU žele da saznaju više. To je jedna od misija – slobodni smo da je tako nazovemo – na koju smo ponosni.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Ribella Hummus doručak u najvećim redakcijama ženskih magazina

Nekada zovemo novinare u goste, a nekada odemo mi kod njih. Ali, ne praznih ruku i ne bez povoda.
Povodom Svetskog dana humusa, koji 13. maja proslavljaju ljubitelji ovog namaza širom sveta, u ime Ribella brenda posetili smo redakcije Blic Žene, Adria Media Group i magazina Lepota i zdravlje. Poslužili smo im hranjiv, ukusan i zdrav doručak koji je podrazumevao najrazličitije đakonije od humusa i prekratili im zadnji radni dan u nedelji.

Pogledajte kako je to izgledalo:

 

 

Takođe, nismo zaboravili da ovim povodom počastimo i drugarice sa interneta – blogerke, vlogerke, influenserke i ljubiteljke ovog delikatesa. Na njihove adrese stigli su cegeri sa novim Ribella Hummus duo mix proizvodima i novim ukusima Ribella Hummusa.

Ideja je bila da obradujemo medije i blogere i pošaljemo im poruku da Ribella kreće u kampanju “Život po mom ukusu” i to

U novom pakovanju,

U novoj ambalaži,

Sa novim kombinacijama ukusa 😊

 

Kako zagovarati učešće mladih u javnoj sferi? Priča o pokretanju projekta YBHWBT Fondacije Ane i Vlade Divac

 

 

Mreža omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske (Youth Banks Hub for Western Balkans and Turkey – YBHWBT), novi je projekat Fondacije Ana i Vlade Divac, za čiju smo komunikacionu podršku mi bili zaduženi. Zadatak nam je bio da kreiramo vizuelni identitet projekta, sajt, naloge na društvenim mrežama i, kroz plan promocija ka medijima, zainteresovanu javnost obavestimo o čemu je, zapravo, ovde reč.

Projekat YBHWBT zagovara veće učešće mladih ljudi u donošenju odluka u svim sferama društva i osim u Srbiji, realizuje se u Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i Turskoj. Cilj projekta je osnaživanje mladih i njihovo uključivanje u donošenje odluka u društvu.  U okviru projekta, sprovodi se istraživanje „Indeks participacije mladih“ koje se odnosi na celokupan položaj mladih (u političkoj, ekonomskoj, kulturnoj i drugim sferama) na teritoriji na kojoj se projekat sprovodi.

Šta smo uradili?

  • VIZUELNI IDENTITET PROJEKTA:

Šta najviše povezujemo sa mladima? Društvene mreže i trendove koje na njima prate popularnim haštagovima.

Ovaj projekat predstavlja reč mladih, a oni su mu i jedna  od ciljnih grupa, te je u tom smilu bilo potrebno napraviti vizuelni identitet koji će odgovoriti tim zahtevima. Naša saradnica, dizajnerka Ana Šutanovac je savršeno odgovorila na ovaj zahtev te smo dobili moderno, mladalačko i privlačno rešenje.

  • DOGAĐAJ ZA MEDIJE:

Osmislili smo i sproveli radni doručak za predstavnike medija, na kojem je novinarima predstavljen projekat i prvi rezultati istraživanja. Pošto je tema dosta široka odlučili smo da se na prvom događaju osvrnemo na jedan segment istraživanja – učešće mladih u politici. Odnosno pokrenuli smo sledeća pitanja –  Koliko mladih ima u glavnim odborima političkih stranaka? Koliko u Srbiji ima gradonačelnika mlađih od 30 godina, a koliko ministara i državnih sekretara?Kakva je praksa u zemljama na Balkanu, a kakva u Evropi?

Naši specifični ciljevi su bili da predstavnike medija upoznamo sa projektom i istraživanjem koje će se odvijati naredne 4 godine, da pokrenemo javnu debatu o tome da li je i koliko važno da mladi, koji predstavljaju 20% celokupne svetske populacije, učestvuju u odlučivanju u različitim segmentima javnog života. O projektu i njegovim ciljevima govorila je Jovana Tripunović iz Fondacije Ana i Vlade Divac, a početne rezultate istraživanja predstavila je Dragana Aleksić, autorka istraživanja

  • SAJT I NALOZI NA DM:

Uporedo sa organizacijom događaja, radili smo na pripremi i lansiranju društvenih mreža i sajta na kome će biti objedinjene vesti svih partnerskih organizacija koje u projektu učestvuju. Lansiran je sajt https://ybhwbt.eu/ i spremljeni su nalozi projekta na Facebook-u i Twitter-u (koji tek treba da krenu u „život“).

 

REZULTATI?

Na konferenciji održanoj krajem septembra, prisustvovali su mladi novinari i novinari iz relevantnih medija, a nakon zvaničnog dela razvila se ozbiljna polemika među prisutnim novinarima, što je pokazalo da je tema i te kako relevantna i aktuelna.

Takođe, vest o projektu Fondacije Ana i Vlade Divac i podacima sprovedenog istraživanja preneo je veliki broj relevantnih i različitih medija – RTS, Politika, Blic, Tanjug, Original magazin, Radio Beograd, Danas, Telegraf, Happy TV, Portal Mladi, portal Nova energija i dr. Brojčano, priču je objavilo 30 medija.

 

O tome da je tema pokrenuta na konferenciji zainteresovala pažnju novinara govori i to što je u broju Politike koji je izašao naredni dan, pored informativnog teksta sa predstavljenim podacima izašao i autorski tekst novinara Bojana Bilbije (u rubrici Pogledi). Rezultati istraživanja bili su polazna osnova za njegov tekst u kome dublje istražuje faktor godina na domaćoj političkoj scene.

I ovog puta se pokazalo da je recept koji uvek uspeva u komunikaciji sa medijima – dati im kvalitetnu informaciju, što je u ovom slučaju istraživanje.

Projekat je startovao, a mi smo mu različitim komunikacionim alatima dali vetar u leđa. Drugarima iz Fondacije Ana i Vlade Divac i svim partnerima koji u projektu učestvuju želimo mnogo uspeha u daljoj implementaciji. Posebno jer se bave temom koja nas se svih tiče – većim mogućnostima za mlade i većim aktivizmom mladih.

 

 

Dopao vam se ovaj tekst i mislite da bi nekome od vaših prijatelja bio interesantan? Podelite ga sa njima!
Pratite nas na Facebook-u.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Kako ‘mali’ dobrim porukama mogu da pariraju ‘velikima’? Ili kako smo radili kampanju #NeTolerišem

 

Svakoga dana ne tolerišemo sitnice koje nas nerviraju, a u isto vreme tolerišemo nasilje prema ženama – to mora da se promeni. Ovo je glavna poruka kampanje #NeTolerišem Autonomnog ženskog centra (AŽC), za koju smo radili PR kampanju krajem 2016. godine.

Kampanja #NeTolerišem deo je višegodišnjeg projekta “Potpisujem” čiji je cilj podsticanje sistemskih promena u borbi protiv nasilja nad ženama, ali i promene društvene svesti. Mi smo, i na to smo vrlo ponosne, već treću godinu bliski saradnici AŽC u sprovođenju ove kampanje.

Tradicionalno, krajem godine se najviše govori o nasilju nad ženama. Razlog tome je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama koji se obeležava 25. novembra i globalna kampanja “16 dana aktivizma” koja počinje istog dana a završava se na Međunarodni dan ljudskih prava (10. decembar).

Ove godine u istom periodu, država se prvi put aktivno uključila u komunikaciju o nasilju nad ženama i to kroz dve kampanje (vođene istovremeno): jedna iz Ministarstva pravde, druga iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

U tom trenutku, u tim okolnostima – trebalo je da i mi krenemo u #NeTolerišem PR kampanju. Razmišljali smo – šta da radimo, kako da pokažemo da su promene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, baš tada usvojene – plod desetogodišnjeg rada AŽC? Da su temeljno i dugo radile na tome da donosioce odluka ubede u važnost usvajanja hitnih mera?

Kampanja #NeTolerišem

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

OK, ŠTA PRVO RADIMO?

Krenule smo, najpre, sa informisanjem medija i novinara koji godinama prate ovu temu o tome da je baš AŽC najviše uticao na promene glavnog zakona za zaštitu žrtava. Naša poruka je stigla u pravi čas, a znamo po tome što je, doslovce, preneta u redakcijskom komentaru Politike. Prava meta, prava poruka.
Well done 🙂

AŽC je već imao pripremljenu aplikaciju – rešen da ove godine najviše komunicira sa publikom na internetu.

Dakle – APLIKACIJA:

Hrvatska agencija ZOO kreirala je aplikaciju kojom se pozivaju građanke i građani da se uključe u kampanju – u 3 koraka: na stranici koja se otvara ulaskom na link upišete koju svakodnevnu pojavu ne tolerišete, potom upišete svoje ime i godine, i time “obećate sebi” da ćete u buduće reagovati kada se susretnete sa nasiljem nad ženama.

Kako bismo učinili maksimum da poruka kampanje dođe do ljudi išli smo na dva “fronta”:

1. Saradnja sa influenserima i influenserkama

Online vidljivost kampanje postignuta je saradnjom sa influenserima/kama na društvenim mrežama. Kontaktirali ih sa molbom da podrže inicijativu, popune i podele aplikaciju #NeTolerišem.

Ličnosti kojima smo se obratitli su iz različitih sfera – od ljudi iz kulture i umetnosti, preko društveno angažovanih pojedinaca do onih iz sveta zabave. Ovaj potez je bio svestan izbor, a ne rezultat nedovoljno definisane ciljne grupe: upravo od saradnica iz AŽC-a naučile smo da je jedna od najraširenijih predrasuda ta da nasilje doživljavaju žene određenih ekonomskih mogućnosti, životnih stilova ili interesovanja.

Ostvarili smo saradnju sa Sandrom Silađev aka Dinjom, glumicom čiji je izmišljeni lik Dinja izuzetno popularan na internetu. Ona je na njen svojstven način napravila video klipove posvećene problemu nasilja nad ženama. Evo jednog od klipova.

Kampanju su podržale poznate ličnosti među kojima su spisateljica Mirjana Bobić Mojsilović, bivša voditeljka Vanja Bahilj aka Koza na Štiklama, pevačica Seka Aleksić, novinar Dušan Čavić, blogerke Jelena Karakaš i Brana Antović i drugi ali i brojni drugi ljudi koji su uticajni na društvenim mrežama.

REZULTAT? Saradnja sa influenserima generisala je veliku vidljivost akcije – konkretno, sa 4200 potpisnika aplikacije. Na YouTube-u, #NeTolerišem video klip ima 131,765 pregleda.

2. Saradnja sa medijima i blogerima/kama

Kako su kampanje koje je vodila država “zauzele” gotovo sve glavne medije i kako su ponavljale stare poruke o tome da će se država obračunati sa nasilnicima (mada je imala zakonskog osnova za to i pre donošenja zakona), rešili smo da izbegnemo ta opšta mesta i kažemo ljudima konkretno – šta je to što mogu da urade da pomognu nekome ko je žrtva. Shvatili smo da prečesto čujemo floskule o tome da treba da prijavimo nasilje, a da je, u stvarnosti, to mnogima teško i da ne znaju šta da rade u takvim situacijama.

Napisali smo tekst “10 saveta kako da stvarno pomognete žrtvi nasilja”, koji konkretno odgovara na pitanje šta svako od nas može da preduzme kada primeti nasilje nad ženama.

REZULTAT? Savete su sa svojim čitaocima podelili Nedeljnik, jedan od najčitanijih ženskih portala Blic žena, Portal mladi i dr, kao i blogeri i blogerke – Savršena, CMV, Sitoireseto, Miloš Đajić, Bgonline i dr.

Iako prebukirani sadržajima o ovoj temi, koji su stizali iz zvaničnih državnih organa, mediji su ipak pokazali da im je dobar sadržaj na prvom mestu.

Važno nam je i to što je mainstream magazin za žene, kao što je Lepota i zdravlje, razumeo i prihvatio senzibilitet kojim AŽC nastupa u javnosti, pa je naša kampanja završila u uvodniku glavne urednice.
Potvrdilo se staro pravilo da uvek sve zavisi od ljudi (ovde, urednice) i da su oni ti koji biraju čemu će posvetiti pažnju, a čemu neće.

Šta zaključujemo: I u situaciji u kojoj ste „mali“ (čitaj: organizacija civilnog društva), drugačijim i dobro promišljenim pristupom možete se pojaviti na sceni na kojoj su tradicionalno dominantniji „veliki“ (čitaj: država).

Naš ključ nije bio zakup medijskog prostora i trošenje velikih svota na nastup na društvenim mrežama: ulaganje je učinjeno naporom da formulišemo na prave poruke i pošaljemo ih pravim ljudima, na pravi način.
Ove elemente nije lako postići – ali je moguće. Pre svega, dobrom informisanošću i kvalitetnom i profesionalnom komunikacijom.

Dopao vam se ovaj tekst i mislite da bi nekome od vaših prijatelja bio interesantan? Podelite ga sa njima!
Pratite nas na Facebook-u.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Kampanja “Potpisujem” u finalu #PRiznanje2016 u kategoriji neprofitnih kampanja

Kampanja “Potpisujem”, koju već treću godinu zaredom radimo zajedno sa našim partnerkama iz Autonomnog ženskog centra (AŽC), a čiji je cilj promocija primene Konvencije Saveta Evrope za suzbijanje nasilja prema ženama – izabrana je u finale takmičenja #PRijem2016 Društva Srbije za odnose s javnošću i to u kategoriji komunikacijski projekti u neprofitnom sektoru. :):):)

Pobednik u ovoj kategoriji je agencija New Moment za kampanju “Dugme za život” koja je za ovaj svoj predlog dobila i Bronzanog lava na Kanskom festivalu. Teško bi bilo izboriti se s kanskim lavom pa je zato sam ulazak u finale za nas bio skoro ravan pobedi.

Zašto? Zato što je to bio način da se kampanja koja je posvećena poboljšanju sistemskog odgovora države na nasilje prema ženama postane vidljivija u uticajnoj javnosti i, bićemo iskreni i nekromni, zato što je žiri prepoznao rad jedne male agencije i dao joj šansu. 🙂

U nastavku ćemo vam, u kratkim crtama, pokazati koja smo dostignuća ove kampanje istakli i zašto je to za žiri bilo vredno posebne pažnje.

Kad smo započeli saradnju, pre tri godine, AŽC je imao imidž ozbiljne feminističke organizacije, ugledne u međunarodnim krugovima, pomalo stroge i “izbirljive” u komunikaciji sa medijima. Nama se činilo da ima prostora za promene u komunikaciji, da treba menjati stare obrasce i prilagoditi se novom dobu. Srećom, i AŽC je mislio isto 🙂

Kad smo videli poruke koje je AŽC osmislila a kolege iz hrvatske agencije ZOO vizuelno uobiličile – (čak i nama) se  malo zavrtelo glavi. AŽC je spremila “šok kampanju” a mi smo morali da je “zavtimo” i predvidimo odakle sve preti opasnost..

AZC NASTAVAK KAMPANJE OGLAS 1-2 SRBIJA_priprema (2)-page-001

Snažne i provokativne poruke su osvanule na bilbordima, u štampanim medijima, zavrtele se na televizijama i radio stanicama. Znali smo da ne mogu da prođu bez odjeka, pa i odijuma. Krenulo je – uobičajeno

AŽC kolaž sa naš sajt

Sve dok narodni poslanik i voditelj jutarnjeg programa na KCN TV, Vladimir Đukanović Đuka nije izvređao aktivistkinje AŽC uživo i obrušio se na kampanju kao antidržavnu i antisrpsku.

“Ja molim te kretene koji su pokrenuli tu akciju da sa tim prestanu jer ovo društvo apsolutno poštuje nežniji pol ni ovde su ljudi džentlmeni”

Kreteni” nisu prekinuli kampanju nego su joj dodali gas…

kolaž djuka naš sajt

Tradicionalno nerazumevanje između AŽC i tabloida (zbog neprofesionalnog izveštavanja o nasilju) ovog puta je – izostalo. Uspeli smo da početni negativni publicitet pretvorimo u pozitivni i iskoristimo moć tabloida u svoju korist – da kampanju učinimo vidljivijom i pošaljemo poruke do šire javnosti

I dalje su nam bile potrebne nove uticajne javnosti…

Našli smo je u uredništvu i čitaocima lifestyle magazina “Gloria”. Pokucali smo na vrata urednice: hoćete li da objavljujete ozbiljne intervjue sa relevantnim sagovornicima na temu nasilja, mi ćemo vas spojiti sa ljudima i pomoći novinarima.

Rekla je – da.

Dva meseca, iz broja u broj, “Gloria” objavljuje intervjue sa pravnicima, psiholozima, lekarima, advokatima, bavi se fenomenom ženskog nasilja na najozbiljniji način ikada.

Serija tekstova u “Gloriji” je potpuno novi kanal komuniciranja za AŽC koji je pomogao da poruke stignu do mnogo šire publike. Po našoj proceni, koja se oslanja na analizu čitanosti štampe, tokom dva meseca smo, kroz “Gloriju”, došli bar do dva miliona čitateljki/laca koji, do sada, nisu mogli da se informišu o ovim temama na stranicama lifestyle magazina o “životu poznatih”.

gloria

Bonus u priči je to što je “Gloria” pokazala da se u tzv “lakom štivu” može na kvalitetan način pisati o nasilju prema ženama. Vođeno je računa o svim pravilima izveštavanja o ovoj osetljivoj temi. Iskreno smo zahvalni ekipi “Glorije” na tome.

Šta je još, po nama, bila inovacija u ovoj kampanji?

“Iskoristili” smo moć tabloida u svoju korist, animirali smo muškarce urednike nedeljnika, ušli u magazine i nedeljnike koji se bave pretežno politikom, pisali o nasilju sa stanovišta politike, komunicirali sa uticajnim muškarcima koji mogu da utiču na promenu …

Verujemo da smo, zajedno sa AŽC, napravile neke male korake u drugačijem poimanju ove važne teme iako znamo da je potrebno još mnogo rada da se može govoriti o stvarnim pomacima.

Zato i “krčkamo” novi zajednički projekat sa AŽC čija će glavna ciljna grupa biti – novinari i urednici u Srbiji.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Euteka – pokrećemo EU teme u bibliotekama u Srbiji

Već neko vreme pripremamo a ove nedelje i zvanično pokrećemo projekat koji se značajno razlikuje od onih koje smo do sada radili. Reč je o projektu koji podržava Delegacija EU u Srbiji, čiji je radni naziv – EU u vašoj biblioteci a koji smo mi “krstili” – Euteka.

Šta je, dakle, Euteka?

To je serija događaja i aktivnosti u bibliotekama širom Srbije u kojima će biti reč o temama koje su u vezi sa EU i njenim vrednostima ali tako da one budu deo stvarnog interesovanja lokalne javnosti. Ako u nekom gradu postoji interesovanje za to koji su fondovi EU dostupni našim preduzetnicima, idemo tamo da o tome pričamo, ako je za neko mesto važno da se zna regulativa za ekologiju, dovešćemo eksperte i pričati o tome, tamo gde nam budu rekli da žele da čuju kako njihova deca mogu da studiraju na EU univerzitetima, pozvaćemo eksperte i bivše studente i sa građanima pričati o toj temi.

logo 8

Ove nedelje ćemo organizovati prvi događaj i to u Narodnoj biblioteci “Dositej Novaković” u Negotinu i to javni razgovor sa tamošnjim srednjoškolcima “Studiraj, putuj, upoznaj EU” kako bi im ljudi koji poznaju ovu tematiku približili mogućnosti studiranja na EU univerzitetima, ukazali im na to da imaju pravo da idu na razmenu studenata u nekoj od zemalja EU…

Šta je još Euteka?

To je i distribucija publikacija koje redovno objavljuje EU Info Centar a koje pokrivaju određene oblasti i daju bližu sliku publici o EU regulativi ili pravilima u toj oblasti. To je i donacija Euteka polica za 15 biblioteka na kojima će vidno biti izložene knjige i publikacije koje su u vezi sa EU temama. To je stalni rad sa bibliotekarima i edukacija o tome kako da pribave nove besplatne knjige o EU, kako da se osposobe da učestvuju na konkursima EU i koriste fondove za razvoj njihove delatnosti. To je niz aktivnosti kojima je cilj da biblioteke u Srbiji budu neformalni centar informisanja građana o brojnim temama koje su u vezi sa EU a koje njima mogu biti od koristi.

Krećemo s Negotinom, sledeće nedelje smo u Šapcu pa onda redom. Biblioteke će biti uzbudljiva mesta narednih meseci.

Ovaj projekat vodimo zajedno sa kolegama iz Maxima Consulting agencije, koji imaju zavidno iskustvo u vođenju ovakvih projekata i vrlo se radujemo novim temama, novim načinima rada, novim ljudima 🙂

“Bez duvana” – naša nova digitalna priča

Od nedavno se, ponovo, družimo, sa našim starim drugarima – kampanjom “Bez duvana” i kompanijom “Ivančić i sinovi” koja, kao distributer preparata za odvikavanje od pušenja “Tabex”, stoji iza nje. Pre nekoliko godina smo, inače, napravili jedan ogroman pikavac (zaštitni znak ove kampanje) i “šetali” ga po Srbiji, mereći zainteresovanima intoksikaciju organizma i edukujući ih o tome kako da ostave cigarete.

Ponovo smo na ovo projektu ali sa nešto drugačijim zadatkom: oživeli smo sajt www.bezduvana.rs, dopunili ga zanimljivim informacijama (radimo to sada kontinuiramo), podigli Facebook stranicu Bez duvana, i vodimo je tako da to bude zajednica ljudi koji žele da ostave cigarete ili su to već uradili. Jednom reči – kampanji “Bez duvana” smo dali digitalno odelo i usmerili je ka nešto drugačijoj ciljnoj grupi nego što je to do sada bilo. I dalje, naravno, ima smisla organizovati direktne kontakte sa potencijalnim korisnicima ovog preparata u apotekama i posebno u Savetovalištu za odvikavanje od duvana ali verujemo da i na internetu ima prostora za akcije.

logo

Tek smo počeli i želimo da postupno i temeljno gradimo ovu zajednicu – želimo da okupimo one koji su zaista u potrazi za motivacijom za odvikavanjem od pušenja, one kojima je potreban dodatni podsticaj u savetima, podstreku, kontaktu sa lekarima, akcijama, nagradama… Odvikavanje od duvana nije jednostavan posao (ko to nije probao, ne zna :)) i želimo da ljudima koji su se odvažili da krenu tim putem budemo zaista od pomoći.

Sudeći prema pismima u inboxu, prema komentarima i poseti sajta – za sada smo su nas prepoznali kao “desnu ruku” i mi ćemo se truditi da tako i ostane.

U nastavku kampanje ispitivaćemo koji su to motivi pušača da prestanu sa pušenjem. Trendovi se menjaju, upozoravaju domaći stručnjaci, pa se tako visina cene cigareta sve više penje ka vrhu razloga za prestanak pušenja. Na ovom linku ćete naći anketu čiji je cilj da ispita vaše stavove po pitanju motivacije. Ako ste pušač (strastveni, onaj koji želi da ostavi ili onaj koji je već to pokušavao) molimo vas da popunite anketu i odgovorite na nekoliko pitanja.

Posetite i stranicu Bez duvana na Facebook-u, prošetajte po sajtu www.bezduvana.rs sigurni smo da ćete naći korisne informacije.

Mi se trudimo da tako bude. Ovog proleća biće još mnogo novosti na tom terenu 🙂

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

 

11. Business Cafe u Beogradu 4. maja u Mikser Housu

Jedanaesti put zaredom Kristina Ercegović, autorka projekta Business Cafe, okuplja preduzetnike u Beogradu i razgovara sa njima o tome kako uspevaju da vode svoj posao u uslovima u kojima živimo.

U sredu, 4. maja, taman kad se vratimo s praznika, u Mikser Housu u 18h čekaju nas Kristina i njeni sagovornici:

Zoran Vujović, prvi čovek Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika – ko bolje poznaje kako žive preduzetnici u Srbiji od njega? Pročitajte ovde kako on gleda na tretman države prema preduzetnicima

Srđan Janićijević, osnivač Mokrogorske škole menadžmenta, pokretač mnogih zanimljiih poslovnih projekata, autor knjiga koje promovišu preduzetništvo, gostujući predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju baš na predmetu “Preduzetništvo i marketing”

Ivan Minić, poznat kao pokretač foruma Burek a danas glavni urednik portala namenjenog preduzetnicima Moja firma

Tema okupljanja je “Mali su veliki” i Kristina, po milioniti put, hoće da nam kaže da mi koji smo u “malom biznisu”, zapravo, smo veliki i činimo najžilaviji deo domaće ekonomije.

Svi vi koji želite ohrabrenje, nova poznanstva i kontakte, dođite na 11. Business Cafe – da se družimo, razmenimo iskustva i dođemo možda do nekih novih poslovnih ideja.

Ulaznice za ovaj događaj možete nabaviti preko Gigstix.

A ako ste zainteresovani za radionicu “Kako preživeti vlastiti biznis” koju Kristina organizuje 4. i 5. maja u Beogradu (što vam iskreno preporučujemo, jer smo već bili na istoj), informišite se ovde. I prijavite se, koristiće vam 🙂

BC 10 sajt

Posetioci 10. Business CAfea s pažnjom slušaju Kristinu i njene goste 🙂 Foto: Mikser House