Multimedijalna izložba o gasovodu Južni tok

Tokom septembra i oktobra 2014. godine za “South Stream Srbija” imali smo zadatak da u 12 gradova širom Srbije predstavimo gasovod Južni tok multumedijalnom izložbom postavljenoj u  interaktivnom kamionu. Ideja kampanje “Connecting Europe” je bila da kroz svaku zemlju kroz koju prolazi Južni tok prođe i kamion sa izložbom koja će privući pažnju medija i omogućiti građanima da se na zanimljiv način upoznaju sa projektom.

12145

Šta smo uradili?

  • Organizovali smo obilazak 12 gradova širom Srbije (Aktivacija je bila realizovana tako da je kamion parkiran u centru grada tokom celog dana; hostese ispred kamiona pozivaju građane da posete izložbu; posebno obučen host ih u kamionu provodi kroz postavku; građani na kraju dobijaju brendirani poklon)
  • Organizovali smo VIP koktele i konferencije za novinare u Beogradu i u Novom Sadu
  • Pozvali smo novinare na konferenciju, pripremili i distribuirali materijal o izložbi
  • Obaveštavali smo lokalne i nacionalne medije o kretanju izložbe

Rezultati

  • Oko 10 000 ljudi je posetilo izložbu i dobilo informacije o gasovodu
  • Oko 30 000 ljudi je videlo kamion i brending Južnog toka
  • Oko 5 000 ljudi je dobilo flajere, poklone…
  • Više od 50 medijskih kuća je pratilo turneju

Picture2

 

Učestvovali smo u organizaciji prvog sajma projekata EU u Srbiji

Sredinom marta u Beogradu je održan prvi sajam projekata koje je u Srbiji finansirala Evropska unija a naš tim je, zajedno sa drugim saradnicima i EU Info centrom, učestvovao u organizaciji ovog događaja.

Ovo je prvi sajam ovakvog tipa i ideja je bila da se na jednom mestu prezentuju najuspešniji projekti koje je podržala Evropska unija u Srbiji od 2000. godine do danas. Hteli smo da novinarima nacionalnih i lokalnih medija pokažemo projekte, upoznamo ih sa onima koji su njima rukovodili, povežemo ih sa ljudima ili institucijama koji su bili direktni korisnici ovih projekata.

SAJAM EU

Ako sada kažemo da je sajam posetilo više od 100 novinara iz cele Srbije, da su sa sajma otišli sa mnogo više konkretnih informacija o pomoći EU, sa novim idejama za svoje priče i priloge – onda možemo reći da je sajam bio uspešan.

Nekako se u našoj javnosti previđa važan podatak da je Evropska unija svakako najveći donator Srbije jer je od 2000. do 2015. godine kroz različite fondove našoj zemlji dodelila skoro 3 milijarde evra bespovratne pomoći. Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport je na ovom događaju najavio i novi paket finansijske pomoći EU IPA kroz koju će Srbija dobiti 189 miliona evra, od čega će najveći deo biti usmeren na sanaciju poplavljenih područja i prevenciju od sličnih nepogoda.

Sajam je bio koncipiran tako da se predstavi 12 različitih sektora koje je EU pomogla – poplavljena područja, poljoprivreda, obrazovanje, energetika i životna sredina, zdravstvo, inovacije i konkurentnost, socijalna uključenost, mediji, kultura i civilno društvo, lokalni razvoj, prekogranična saradnja, pravosuđe i policija – na kojima su projektni menadžeri Delegacije EU, partneri na sprovođenju projekta i krajnji korisnici predstavljali pojedinačne projekte i razmenjivali informacije sa predstavnicima medija.

I pored toga što je događaj odlično medijski propraćen, prave rezultate očekujemo tek u narednom periodu – kroz buduće priloge i zainteresovanost medija da prenesu iskustva korisnika projekata i dobrih inicijativa koje su podržane zahvaljujući EU.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Zašto i kako se trudimo da skrenemo pažnju javnosti na “Zvončicu”?

Već duže od godinu dana družimo se sa ljudima iz “Zvončice”, udruženja roditelja dece obolele od raka koje postoji uz Institut za majku i dete.  Ovo udruženje je jedinstveno po tome što je iniciralo otvaranje prve roditeljske kuće u Beogradu i zbog toga što su kroz organizovanje različitih psiholoških, edukativnih i kreativnih radionica oboleloj deci i roditeljima svakodnevna podrška.

Nisu nam klijenti ali jesu drugari i, kad god smo u prilici, trudimo se da im pomognemo da njihove aktivnosti nađu put do medija jer one (aktivnosti) to i zaslužuju.

Ovog puta želeli smo da u okviru obeležavanja Svetskog dana dece obolele od raka (15. februara) zainteresujemo javnost i predstavnike vlasti, informišemo ih o problemima sa kojima se roditelji i deca suočavaju, a ujedno i predstavimo sve ono što “Zvončica” radi. S obzirom na to da se ovo udruženje finansira isključivo iz donacija, svaki vid promocije im je veoma koristan. Takođe, pokušali smo da animiramo predstavnike vlasti da podrže rad ovog udruženja i zauzmu se za pronalaženje sistemskog rešenja za roditeljske kuće.

Najpre smo zakazali posetu gradonačelnika Siniše Malog Roditeljskoj kući, a isti dan, u okviru obeležavanja Svetskog dana dece obolele od raka, kuću je posetio i ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Dolazak dvojice visokih zvaničnika očekivano je privukao i veliku pažnju medija koji su,inače,mora se to priznati visoko senzibilni kad je reč o ovoj temi: rado se odazivaju pozivima da prave priče o deci oboleloj od raka, prate problem sa kojima se roditelji suočavaju. Uz veliki broj medija, stigla su i prva obećanja: i gradonačelnik i ministar zdravlja bili su iskreno zainteresovani za probleme u “Zvončici” i obećali su da će se krenuti u traženje sistemskog rešenja za njihovo funkcionisanje, kako ne bi zavisili samo od donacija.

456

Mnogi novinari i voditelji su prepoznali značaj ove akcije i u ime Zvončice im se zahvaljujemo na tome! Ivan Ivanović je tokom emisije emitovane 13. februara nosio mašnicu koja je simbol podrške, a istu akciju su tokom 15. februara podržali novinari i voditelji Radio televizije Srbije.  Svoju spremnost da skrene pažnju na decu i roditelje koji žive u “Zvončici”, Ivan je pokazao i time što je na početku emisije pozdravio njene ukućane.

123

Nekoliko dana kasnije u emisiji „Da možda ne“ u rubrici Heroj nedelje gosti su bili Natalija Dabić i Nebojša Petrović, animatori iz grupe IDE koji sa decom iz roditeljske kuće već sedam godina organizuju likovne radionice.

U gostovanjima na različitim televizijama (Pink, RTS, Studio B, N1) Irina Ban, direktorka udruženja i Dragana Nikolić, psiholog iz udruženja, govorili su o tome kako deci i roditeljima olakšati lečenje i boravak u bolnici, kao i zbog čega je važna promena zastarelog shvatanja da bolesna deca moraju biti u krevetu.

FotorCreated

 

Svetski dan dece obolele od raka je prošao a mi smo ostali da se i dalje družimo sa ljudima iz “Zvončice”, rešeni da zajedno s njima, skrećemo pažnju javnosti, ali i onih koji donose odluke na njih i njihovu borbu. Jer, u ozbiljnom društvu, kakvom valjda i mi težimo, to ne može biti samo njihova borba.

 

 

 

 

Online oglašavanje – merljivo, povoljno, ciljano

Online marketing je oblast marketinga koja najbrže raste – i klijenti i kreatori kampanja uočavaju prednosti ovog vida oglašavanja. Povoljniji je, detaljnije „gađa“ ciljnu grupu, merljiv je i vrlo brzo se vide rezultati.
Zbog sve većeg opravdanog interesovanja klijenata za ovu vrstu marketinga, ostvarili smo saradnju sa sertifikovanim Ad Words Google oglašivačima, ljudima koji su stekli zvanične Google Ad Words sertifikate. Oni će, za naše klijente, kreirati internet kampanje i savetovati ih kako da „vode“ svoj brend na internetu.
Online marketing je složena forma oglašavanja u okviru koje se mogu koristiti brojni alati. Pravila oglašavanja se gotovo svakodnevno menjaju jer se unapređuju i marketing alati koje koristimo kao i pravila velikih IT korporacija poput Google-a ili Facebooka. Zato je važno da o vašem brendu na internetu vode računa ljudi koji dobro poznaju ovaj teren.

Za početak evo nekoliko osnovnih informacjia o oglašavanju na Google-u, kao najuticajnijoj platformi za online marketing:
• Google je naš najvažniji izvor informisanja, otuda je oglašavanje na Google-u i najvažniji vid oglašavanja na internetu. U Srbiji Google koristi 6 miliona i 200 hiljada ljudi

• Sistem oglašavanja na Google-u se zove Ad Words i predstavlja skup alata i softvera za ciljano reklamiranje i podrazumeva oglašavanje na Google pretrazi (Google search) i Google mreži multimedijalnog oglašavanja (Google display).

• U ovu mrežu spada i oglašavanje na kanalu Youtube koji je drugi najveći pretraživač na svetu, naravno, posle Google-a

• Kao i kod drugih formi oglašavanja, važno je da znate šta vam je cilj: da li želite povećanje saobraćaja na vašem website-u ili jačanje vašeg brenda? Kad znamo cilj, kreiramo Google Ad Words kampanje: na osnovu strukture publike biramo stranice na kojima će se Ad Words oglas prikazivati. Važno je da zajedno definišemo ciljnu grupu, jer je vi, ipak, najbolje poznajete!

• Kampanju na Google-u plaćate po kliku (CPC ili Cost Per Click) na vaš oglas ili plaćate cenu za hiljadu prikaza vašeg oglasa. Sami određujete budžet, svi podaci o kampanji su transparentni i dostupni u svakom trenutku.

• Zašto je Google Ad Words dobar vid oglašavanja? Zato što ima pristup vašoj publici, on zna da je prepozna i ponudi joj vašu uslugu/proizvod. Ako su vaša ciljna grupa srednje i visoko obrazovane žene, od 20 do 45 godina, ako hoćete da im kažete da je farba za kosu koju prodajete proizvedena po eko standardima i nije štetna za zdravlje, Google će vaš oglas pozicionirati baš na stranice koje posećuju žene te dobi i to posebno birajući one žene koje češće odlaze na srodne stranice posvećene lepoti i kozmetici. Vaš oglas će videti vaši klijenti.
google oglas
• Uz oglašavanje uz pomoć GoogleAds dolazite do svoje ciljne grupe, tj do svojih klijenata gde god da se oni nalaze. Za Google ne postoje geografska ograničenja. Ako prodajete aranžmane na planinama u Srbiji treba da ciljate goste u zemljama u regionu.

• Google AdWords doseže do klijenata koji pregledaju sadržaj preko računara, ali i preko tableta i mobilnih telefona. Pretraga preko mobilnih uređaja je prošle godine utrostručena i ima dalju tendenciju rasta.

Online makreting podrazumeva i korišćenje drugih platformi za oglašavanje (Youtube, Gmail, Google Plus, Facebook, Twitter…). O tim formama, pisaćemo nekom drugom prilikom.
Pridružite se stotinama miliona preduzeća širom sveta koji koriste AdWords za tekstualne, slikovne i video oglase.
Pošaljite svoj upit na kontaktaonline@gmail.com ili pozovite na 011 2609 008.
Kad nam date osnovne informacije o svom poslovanju, pripremićemo vam predlog ponude za oglašavanje na internetu.

 

Globalna konsultantska kompanija “AT Kearney” naš novi klijent

U novu godinu smo ušli sa novim klijentom – globalnom konsultantskom kompanijom „A.T. Kearney“ koja kod nas uspešno posluje već petnaest godina. Ova kompanija je i jedan od strateških partnera Svetskog ekonomskog foruma u Davosu i nadamo se da ćemo od njih mnogo toga novog naučiti.
Stručnjaci „A.T. Kearney“ su napravili predlog strategije ekonomskog razvoja Srbije – „Srbija 2020“, a uz našu pomoć, strategiju su prezentovali domaćim privrednicima, novinarima i predstavnicima stranih organizacija i diplomatskog kora.

Na skupu su govorili Branko Žibret, predsednik kompanije „A.T. Kearney“ i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. Dogovoreno obraćanje Ivice Dačića, prvog potpredsednika vlade i ministra spoljnih poslova nažalost je odloženo zbog kašnjenja aviona kojim se vraćao iz radne posete Etiopiji no gostima smo pročitali njegov govor.

Moramo da se pohvalimo da je događaj izazvao veliko interesovanje medija i gostiju iz privrednog sektora. Novinari su prepoznali značaj ove priče i kao rezultat toga sve novinske agencije i najvažnije dnevne novine su objavile informaciju o strategiji (Politika, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer, Privredni pregled). Takođe, o događaju je bilo reči i na kanalu Studio B, kanalu N1 i B92, kao i u Nedeljniku i na mnogim specijalizovanim portalima.

sajt kolaz

Radujemo se daljoj saradnji sa ovom kompanijom i nadamo se da će novinari u iskusnim konsultantima “AT Kearny” prepoznati nove, kvalitetne sagovornike.

Saopštenje možete preuzeti ovde:

Srbija 2020_strategija ekonomskog razvoja Srbije_ATKearney_saopštenje za medije

Crtice sa predavanja Mirka Ilića o simbolima mržnje

U okviru Festivala tolerancije koji se, baš ovih dana, prvi put održava u Beogradu, organizovano je i predavanje Mirka Ilića, svetski poznatog grafičkog dizajnera i ilustratora, koji je davne 1986. godine sa ovih prostora otišao u Njujork. Iako dizajn, sam po sebi, ne spada direktno u domen našeg rada, slušali smo Mirka Ilića zato što je izabrao vrlo važnu temu – govorio je o simbolima mržnje na prostoru ex Yu. Kroz priču o simbolima, slikama, grafikama, Ilić je ispričao priču o načinu na koji se, kroz te simbole, komunicira mržnja. Otvoreno i prikriveno.

Fokus njegovog predavanja bili su simboli neofašističkih grupa, skinhedsa prvenstveno. Prikazao je publici (mahom, vrlo mladoj) mnoštvo fotografija, prikupljenih sa oficijelnih sajtova sportskih klubova, dnevnih i drugih novina, informativnih portala, te zvaničnih sajtova ovih grupa na kojima se ovaj znak otvoreno ili prikriveno vidi i koje, vrlo eksplicitno, komuniciraju mržnju (netolerancija je blaga reč). U arhivi, kaže, ima od dve do tri hiljade ovakvih fotografija koje je sakupio sa zvaničnih stranica, to su dakle fotografije navijača i huligana u raznim situacijama koje se, bez problema, objavljuju na oficijelnim stranicama i nalozima na društvenim mrežama.

Videli smo kako izgledaju huligansko navijački simboli u Hrvatskoj, Bosni, Srbiji. Videli smo slike svog grada u kom su fasade iscrtane neonacističkim simbolima, videli smo da to i kod komšija izgleda potpuno isto. I tek kad to vidite tako jasno, kad vam to neko prikupi i pokaže na licu mesta, postanete svesni strahote te moćne mašinerije.Mirko Ilic
Sa stanovišta komunikacije zanimljivo je bilo uvideti da simboli neonacističkih grupa nisu uvek eksplicitno prikazani, da je znak skinhedsa, recimo, u različitim varijantama, prikriven, “okićen” ili dorađen tako da se, na prvi pogled, ne vidi jasno. Videli smo da na beogradskim ogradama ima kodova koji simbolišu ime Adolfa Hitlera i hitlerovski pozdrav.
“Hoću da umete da prepoznate ove simbole, to je smisao ovog predavanja”, poručio je Ilić publici koju su, mahom, činili studenti i srednjoškolci. I ta njegova rečenica je, zapravo, i glavna poruka izlaganja: hajde da, za početak, naučimo da prepoznamo simbole mržnje pa da, potom, vidimo šta protiv njih možemo da uradimo.
“Vaši sportski klubovi su promoteri skinhedsa”, rekao je Ilić u jednom trenutku govoreći o tome da se na sajtovima klubova ili navijačkih grupa pojavljuju fotografije sa ovim simbolima.
Sponzori tih sportskih klubova su, pođimo korak dalje, takođe deo te mašine.
“U Americi, koja je duboko rasističko društvo, se ne može dogoditi da navijačke grupe istaknu ovakve simbole jer bi im se odmah povukli sponzori. Oni nikad ne bi hteli da se njihov brend dovodi u vezu sa takvom komunikacijom”.
Eto još jedne važne teze o kojoj se, i sa stanovišta marketinške komunikacije, da razmišljati.
Pogledajte sledeći put ko su sponzori velikih klubova i utakmica, čiji se brendovi reklamiraju ravnopravno uz simbole mržnje.

“Potpisujem” kampanja ponovo na bilbordima, uskoro nove akcije

Druga faza kampanje “Potpisujem”, koju zajedno sa partnerskim organizacijama sprovodi Autonomni ženski centar, počela je ovih dana u Beogradu i šest gradova u Srbiji.
Bilbordi i city lights baneri koje ćete ovih dana videti imaju za cilj da podsete vlasti na to na šta se sve država Srbija obavezala kad je Narodna skupština ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i u porodici ili, Istanbulsku konvenciju.
Poruke kampanje su vrlo jasne, što na bilbordima možete lako i videti.
505430-352180
508888-352332
507302-352367
Bilbord oglasi su samo početak kampanje a realizovali smo je, velikim delom, i zahvaljujući dobroj volji i spremnosti na medijsko sponzorstvo od strane kompanije Alma Quatro.
Narednih nedelja idemo u druge prostore: tržne centre, bioskope, ulice, kafiće, pošte… Iznenadićete se gde ćete sve videti slogan “Potpisujem”. Za nas je rad na ovoj kampanji baš poseban izazov.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike style=”button_count” showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter style=”horizontal” float=”none”]

Počela da radi platforma “Da znamo svi”

Nedavno smo započeli saradnju sa drugarima iz organizacije Zaječarska inicijativa, svakako najznačajnije i najaktivnije organizacije civilnog društva u Timočkoj krajini, i to na vrlo specifičnom i korisnom programu.
Reč je o internet platformi “Da znamo svi” – www.daznamosvi.rs – koja je namenjena svim građanima i koja treba da im olakša slanje i dobijanje odgovora od državnih organa. Svi oni koji žele da dobiju neku informaciju iz organa uprave – reč je, naravno, o informacijama od javnog značaja – mogu da koriste ovu platformu i direktno na adresu određenog organa pošalju svoje pitanje.
Platformu je podržao i Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, koji je prisustvovao konferenciji za medije na kojoj smo ovaj projekat predstavili. Imao je, možemo to slobodno reći, samo reči hvale za ovaj projekat.
I Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, takođe je podržao postojanje ove platforme i preporučio građanima da je koriste.
Već prvog dana na platformi je registrovano oko 30 korisnika a poslato 12 zahteva za dobijanje informacija od javnog značaja. Danko Nikolić, direktor Zaječarske inicijative, izuzetno je zadovoljan odzivom građana pa najavljuje da će se njegove kolege organizovati i još posvećenije raditi na razvoju ove ideje.
Početak rada stranice #daznamosvi najintenzivnije je podržao javni servis. Urednici i novinari RTS i Radio Beograda pokazali su, zaista, najviše interesovanja za ovu temu omogućivši aktivistima Zaječarske inicijative gostovanja u svojim programima, prateći i prenoseći izjave Poverenika. Osim javnog servisa, tradicionalno ovakvim temama se bave dnevni listovi Danas i Dnevnik, novinske agencije Tanjug i Fonet. Za nas je bilo zanimljivo i to da je platforma pobudila pažnju portala Mondo, imajući u vidu da se oni uglavnom bave “lakšm” temama.
Nadamo se da će, kako platforma bude postajala važnija građanima, i drugi mediji pratiti njen rad. Mi ćemo istrajno raditi na tome da informacija o platformi #daznamosvi dođe do što većeg broja ljudi.
Zajecarska_inicijativa_2

Saradnja sa PR agencijom SPN Comms na projektu Južni tok u Srbiji i Makedoniji

Već nekoliko meseci sarađujemo sa ruskom agencijom za odnose s javnošću SPN Communications koja za kompaniju Gazprom obezbeđuje PR podršku za projekat Južni tok u zemljama kroz koje ovaj gasovod prolazi. Mi smo, kao njihovi podizovđači, zaduženi za Srbiju i Makedoniju. Do sada su to, uglavnom, bile administrativne i tzv. monitoring aktivnosti, bez mnogo kontakata sa medijima, ali odnedavno smo intenzivirali saradnju sa novinarima. Sad kad je naš rad u tom smislu postao javan, želimo da podelimo sa vama više informacija…
Ovih dana u štampi čitate sjajne reportaže i izveštaje iz Sibira, iz grada koji se zove Novij Urengoj i koji se nalazi na neverovatnih 2400 km od Moskve. Početkom nedelje je grupa novinara iz Srbije otputovala na press turu koju tradicionalno organizuje Gasprom za novinare iz regiona. Otuda pregršt izveštaja, reportaža, televizijskih priloga sa zaleđenog Severnog pola. Ideja je da se novinarima predstavi mesto izvora Južnog toka ali i da im se pruže najnovije informacijama u vezi sa ovim projektom. I sam Novij Urenogoj je zanimljiv gradić, sa kratkom istorijom postojanja, u kom nema nezaposlenih, sem dece, gde se radi na temperaturama koje se spuštaju i do minus 50, a sve je u znaku nafte i gasa.

Dok su specijalni medijski izveštači u Sibiru, i u Srbiji je bilo interesantnih dešavanja oko Južnog toka.
Naime, kompanija Gazprom je sponzor regionalne rukometne SEHA lige čije se finale održava ovog vikenda u hali Spens u Novom Sadu. Povodom početka takmičenja organizovana je konferencija za medije na kojoj se novinarima između ostalih obratio i Leonid Čugunov, šef Odeljenja za upravljanje projektima u Gazprom-u. On je naglasio da projekat Južni tok ove godine prelazi u aktivnu fazu realizacije.
“Početak osnovnih građevinsko-montažnih radova očekuje se krajem drugog kvartala 2014. godine, a nameravamo da koristimo najsavremeniju tehnologiju uz poštovanje najstrožih ekoloških zahteva” – rekao je on.
Vest o početku radova na Gasovodu Južni tok preneli su svi mediji, a svakodnevno nam stižu i priče sa severa Rusije. Idemo dalje.

Zašto smo se uključili u ProFemina 2014 konferenciju?

Ove godine nismo bile samo gošće na konferenciji ProFemina 2014 koju organizuje magazin “Lepota i zdravlje” i koji okuplja žene iz celog regiona. Ne, ne… Radeći sa nekim zanimljivim ženama tokom prošle godine, ženama koje rade poslove bitne za sve nas, shvatile smo da je i njima mesto na ovakvom skupu. Predložile organizatorima, oni prepoznali ideju i – odmah rekli da. Sjajni ljudi.
Konferencija “ProFemina” – sudeći po konceptu ovogodišnjeg skupa – ima tendenciju da postane vrlo ozbiljan godišnji skup koji će dati kvalitetan uvid u “stanje žena” na Balkanu. Ne pričamo tamo samo o šminkanju, kuvanju i bebama – kako šovinisti vole da kažu – već o obrazovanju, zdravlju, stereotipima i predrasudama, o ženama koje su se izložile riziku, ženama koje pomažu drugima.
Prepoznavši ovaj kvalietet konferencije odlučile smo da je baš ovaj skup dobro mesto da se predstave naše drugarice iz Autonomnog ženskog centra ali i iz Udruženja roditelja dece obolele od raka “Zvončica”. Prve, zato što je u toku njihova kampanja “Potpisujem” koja se zalaže za punu primenu Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama, druge, zato što je to bilo mesto da kažu nešto o tome kroz šta sve prolazi žena koja se suoči sa tim da joj je dete obolelo od raka.
Priča o nasilju nad ženama otvorila je konferenciju i nekako nas, na samom startu, podsetila na to da su i žene koje srećemo svakodnevno žrtve nasilja i da imamo obavezu da kao društvo na to reagujemo. Drago nam je što su Jelenu Keserović iz Autonomnog ženskog centra svi pažljivo slušali, tvitovali uživo, pamtili podatke… Učesnice ove konferencije su jake, zanimljive, samosvojne žene koje imaju uticaja na okolinu u kojoj žive i zato nam je bilo važno da ovi podaci dopru do njih. One će sutra, biti deo javnosti koja će državu i društvo pritiskati da kazni nasilnika i zaštiti žrtvu.
I naši drugari iz Udruženja Zvončica bili su pažljivo saslušani. Irina Ban iz ovog Udruženja objasnila je kroz šta sve žena prolazi dok se bori za život svog deteta, pričala o tome kako joj sve možemo pomoći, pozvala sve nas da im pomognemo onako kako možemo – kroz novac, vreme, robu, kontakte… “Uvek se neka vrata otvore”, tome nas je naučila Irina. Ima još nešto što nam se na ovoj konferenciji vrlo dopalo a to je – ideja o povezivanju žena različitih profesija, statusa, ideoloških i estetskih kriterijuma, razmena energije i znanja, razmena saosećanja i razumevanja. Ima mnogo razloga za umrežavanje među ženama a ono se ne događa tako često.
Ili, kako je to rekla gošća iz Osijeka: “Muškarci se lakše povezuju – ajmo igrat karte, pikat fudbal, gadjat golubove – što je s nama ženama?”
Zato se i mi, budući da našu agenciju, sticajem okolnosti, čine žene – priključujemo ovoj inicijativi i spremamo se za još aktivnije učešće na sledećoj ProFemina konferenciji. A za sada, hvala organizatorima na dobroj saradnji.