Kuća ljudskih prava i demokratije objavila je danas periodični Izveštaj o radu nove Vlade u oblasti ljudskih prava, tranzicione pravde i vladavine prava. Izveštaj je prezentovan na otvaranju biblioteke Kuće i, nakon šetnje aktivista do zgrade Vlade, zvanično predat predstavnicima Vlade. Predstavljanju izveštaja prisustvovali su Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, ambasador Velike Britanije, Majkl Davenport i Nils Ragnar Kamsvag, ambasador Norveške.

Izveštaj analizira karakteristične slučajeve odnosa novih vlasti prema ljudskim pravima i obiluje nizom preporuka za kvalitetniji nastavak rada nove Vlade u ovoj oblasti. Najkarakterističniji primer kršenja ljudskih prava jeste zabrana Parade ponosa i, uopšte, ugrožavanje osnovnih prava LGBT populacije ali su autori Izveštaja skrenuli pažnju i na ograničavanje socijalnih i ekonomskih prava, napade na branitelje ljudskih prava kao i na jačanje desničarskih organizacija. Potom, u Izveštaju su predstavljeni slučajevi pravljenja nepodobnih spiskova, zahteva za zabranom organizacija za ljudska prava kao i nekih medija, kao i sudska praksa koja se s dolaskom novih vlasti promenila u korist ekstremista. Izveštaj takođe podvlači i to da su odnosi Srbije sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom na najnižem nivou od 2000. godine te da u obraćanjima predsednika Srbije ima elemenata govora mržnje. Kuća ljudskih prava takođe procenjuje da postoji zabrinjavajući trend u razgradnji institucija i rušenju podele vlasti te da tu posebno opasnu ulogu ima potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić koji se, kako primećuju autori Izveštaja, meša u posao tužilaštva i policije. Izveštaj se bavi i zadiranjem u nezavisnost Narodne banke Srbije, kontrolom službi bezbednosti i aferom „prisluškivanje“.

Uporedo sa predstavljanjem Izveštaja danas je otvorena i biblioteka Kuće ljudskih prava čime je ova institucija – kao zajednički dom nekoliko organizacija za zaštitu ljudskih prava – počela i praktično da deluje.