Značenje identiteta
Kao što pripadnost različitim grupnim identitetima prožima naše živote, tako su i reprezentacije koji se odnose na identitete neizostavni aspekt medijskih sadržaja. Iz medijskih izveštaja smo saznali da je Barak Obama prvi Afro-Amerikanac predsednik SAD; da Saudijska Arabija ima po prvi put ženu u vladi; da su istraživanja genetske sličnosti stanovnika Evrope pokazala da su „Svi Evropljani rođaci“; da tradicionalne crkve u Srbiji osporavaju homoseksualnost kao identitetsku odliku… Ovo su samo primeri kakvih ima mnogo, u kojima je pitanje identiteta bilo aktuelizovano i u centru pažnje. No, ono provejava i sastavni je deo tihog, kontinuiranog rada medija na oblikovanju znanja o tome ko smo ‘mi’ – prećutno podrazumevana većina i ko su ‘oni’.
Zašto je važno kako mediji reprezentuju određene identitete?
Pre svega zato što se proces reprezentovanja ne može posmatrati odvojeno od stvarnosti jer zahvaljujući njemu naše iskustvo i ceo saznajni svet stiču smisao.
Reprezentacija je proces produkcije značenja. Kroz njega se svet organizuje u smislene šeme i kategorije i formira se sistem znakova kojima se te kategorije dele sa drugim članovima društva. Kroz reprezentaciju se kontinuirani kompleksni svet uređuje time što se određene stvari, odnosno kad je reč o ljudima osobine selektuju i kategorizuju, obeležavaju i komuniciraju. Jednom rečju, defnišu se i određuje se njihovo značenje. Stvari po sebi nemaju značenje, već ga mi stvaramo.
Mediji u ovom procesu igraju ključnu ulogu jer je proizvodnja značenja njihov primarni zadatak, što znači da se u njima permanentno dešavaju procesi reprezentovanja. Njihova objašnjenja vrednosti, ciljeva, opasnosti prevode bujicu utisaka u smisleni poredak. Oni su samim tim veoma uticajan faktor u formiranju zdravorazumskog znanja o svetu i u centru su komunikativnih praksi modernog društva. Kroz medijske sadržaje provlače se brojni primeri reprezentacija različitih grupnih identiteta. No one nisu nasumične, već su odraz politike reprezentovanja i za svaku od njih bi se moglo reći da pripada jednoj većoj celini, odnosno nekom od diskursa o tim identitetima.
Na pitanja šta znači biti ‘neko’, ne mora postojati samo jedan jasan odgovor, u opticaju može biti različitih, čak i suprotnih. U različitim defnicijama i određenjima tih identiteta se mogu pročitati drugačije politike reprezentacije.
Koja je prisutnija i prihvaćenija je posledica odnosa moći – simboličke i društvene, a ne nekog prirodnog stanja stvari. I to svako ko se bavi javnom komunikacijom treba da ima na umu kad govori o bilo kojoj pripadnosti.
