Crtice sa predavanja Mirka Ilića o simbolima mržnje

U okviru Festivala tolerancije koji se, baš ovih dana, prvi put održava u Beogradu, organizovano je i predavanje Mirka Ilića, svetski poznatog grafičkog dizajnera i ilustratora, koji je davne 1986. godine sa ovih prostora otišao u Njujork. Iako dizajn, sam po sebi, ne spada direktno u domen našeg rada, slušali smo Mirka Ilića zato što je izabrao vrlo važnu temu – govorio je o simbolima mržnje na prostoru ex Yu. Kroz priču o simbolima, slikama, grafikama, Ilić je ispričao priču o načinu na koji se, kroz te simbole, komunicira mržnja. Otvoreno i prikriveno.

Fokus njegovog predavanja bili su simboli neofašističkih grupa, skinhedsa prvenstveno. Prikazao je publici (mahom, vrlo mladoj) mnoštvo fotografija, prikupljenih sa oficijelnih sajtova sportskih klubova, dnevnih i drugih novina, informativnih portala, te zvaničnih sajtova ovih grupa na kojima se ovaj znak otvoreno ili prikriveno vidi i koje, vrlo eksplicitno, komuniciraju mržnju (netolerancija je blaga reč). U arhivi, kaže, ima od dve do tri hiljade ovakvih fotografija koje je sakupio sa zvaničnih stranica, to su dakle fotografije navijača i huligana u raznim situacijama koje se, bez problema, objavljuju na oficijelnim stranicama i nalozima na društvenim mrežama.

Videli smo kako izgledaju huligansko navijački simboli u Hrvatskoj, Bosni, Srbiji. Videli smo slike svog grada u kom su fasade iscrtane neonacističkim simbolima, videli smo da to i kod komšija izgleda potpuno isto. I tek kad to vidite tako jasno, kad vam to neko prikupi i pokaže na licu mesta, postanete svesni strahote te moćne mašinerije.
Sa stanovišta komunikacije zanimljivo je bilo uvideti da simboli neonacističkih grupa nisu uvek eksplicitno prikazani, da je znak skinhedsa, recimo, u različitim varijantama, prikriven, “okićen” ili dorađen tako da se, na prvi pogled, ne vidi jasno. Videli smo da na beogradskim ogradama ima kodova koji simbolišu ime Adolfa Hitlera i hitlerovski pozdrav.
“Hoću da umete da prepoznate ove simbole, to je smisao ovog predavanja”, poručio je Ilić publici koju su, mahom, činili studenti i srednjoškolci. I ta njegova rečenica je, zapravo, i glavna poruka izlaganja: hajde da, za početak, naučimo da prepoznamo simbole mržnje pa da, potom, vidimo šta protiv njih možemo da uradimo.
“Vaši sportski klubovi su promoteri skinhedsa”, rekao je Ilić u jednom trenutku govoreći o tome da se na sajtovima klubova ili navijačkih grupa pojavljuju fotografije sa ovim simbolima.
Sponzori tih sportskih klubova su, pođimo korak dalje, takođe deo te mašine.
“U Americi, koja je duboko rasističko društvo, se ne može dogoditi da navijačke grupe istaknu ovakve simbole jer bi im se odmah povukli sponzori. Oni nikad ne bi hteli da se njihov brend dovodi u vezu sa takvom komunikacijom”.
Eto još jedne važne teze o kojoj se, i sa stanovišta marketinške komunikacije, da razmišljati.
Pogledajte sledeći put ko su sponzori velikih klubova i utakmica, čiji se brendovi reklamiraju ravnopravno uz simbole mržnje.