Posts

 Zašto vam je potreban PR ako ste mali preduzetnik

Ako vodite sopstveni biznis, mali ili srednji, sigurno ne raspolažete baš velikim budžetima za promociju svog posla. Ne brinite, velike budžete olako ne troše  više ni korporacije: svi štede i vode računa o tome koliko im se brzo investicija vraća.

Baš zbog toga, verujemo da bi za vas moglo biti korisno da ovladate nekim PR tehnikama ili da angažujete nekog ko pravilno razume PR tj. „negovanje odnosa s javnošću“. Cenovno su ove tehnike pristupačnije od oglašavanja, neke možete sami koristiti, a postižu dugoročniji efekat.

Ako malo zapinjete s razumevanjem tog pojma, da vam kratko pojasnimo: negovanje odnosa s javnošću ili PR (public relations) je način građenja vaše reputacije, za to koristite razne alate (publicitet u medijima, javne događaje na kojima nastupate, društvene mreže…) kako biste se pozicionirali u ciljnim grupama koje su vama važne.

Te ciljne grupe mogu biti različite i vi birate kad ćete se kojoj i kako obratiti. Naravno, najvažnija su vam ciljna grupa vaši klijenti tj. potrošači i najbitnije je da se kod njih dobro pozicionirate ali nekad će vam biti važne i neke druge javnosti: možda vaša konkurencija, ili lokalna vlast koja treba nešto da promeni, ili šira poslovna javnost…

Tradicionalno se, kao najvažniji alat u negovanju odnosa s javnošću, tretira – publicitet – tj pozicioniranje u medijima, posebno tradicionalnim. „Izaći u novinama“, što bi se reklo, nije baš tako jednostavno kao što vam se čini kad listate našu štampu J Treba vam dobar, baš dobar razlog da zainteresujete novinara, treba vam ono što je za novinara „dobra priča“ ili „dobar izvor“.

Sećate li se pekara koji je rešio da svakoj trudnici koja uđe u njegovu pekaru pokloni doručak? Nije završio u novinama zato što je vlasnik jedne od nekoliko hiljada pekara u Beogradu nego zato što je bio drugačiji, što je napravio potez koji je zaslužio pažnju medija.

Ako ste advokat i vodite advokatsku kancelariju razmislite kako da postanete dobar sagovornik (ili izvor, zašto da ne?) za novinare koji prate sudsku praksu ili pravne teme. Jeste li primetili da se u medijima pojavljuju uglavnom ista lica, isti advokati i pravnici komentarišu suđenja ili daju tumačenja zakona? Ako ste dovoljno upućeni u određenu pravnu oblast, pronađite novinare koji se tom temom bave i nađite način da se upoznate sa njima i predstavite im ono što radite. Ponudite im teme, priče, informacije, nešto zbog čega će se setiti da, sledeći put kad „rade tu temu“pozovu baš vas.

Slično je i sa drugim zanimanjima. Novinari, ma koliko nepristupačno delovali, su uvek u potrazi za kvalitetnom pričom i adekvatnim sagovornikom. Nemojte im „uvaljivati“ sebe i priču o svom biznisu, dajte im nešto što će njima biti korisno.  Od toga ćete, sutra, i vi imati rezultat.

Postoji jedna izreka koju smo mi koji se bavimo „negovanjem odnosa s javnošću“ a i oni koji rade u čistom marketingu, nekako, usvojili. Ta izreka kaže: „Reklama je kad vi tvrdite da ste najbolji, PR je kad drugi to govore za vas“.

Efekat oglasa vašeg proizvoda je nesporan, jasan, vrlo često precizno merljiv. Ako ste dizajner obuće i platili ste oglas u lifestyle magazinu bićete baš ponosni dok budete gledali u najnoviji model cipela koje ste napravili na sjajnom papiru. Ali, zamislite da te cipele obuje poznata pop zveda na svom koncertu, ili da ih nosi dok se slika s dečkom za novi trač magazin, ili da ih prosto prošeta gradom ili okači slikutih cipela na Instagram. Ako je ta pop zvezda modna ikona vaše ciljne grupe, uradili ste pravu stvar. Njena publika će postati i vaša, ona će doći da kupi cipele svog modnog uzora.

bikovic

 

Public Relation industrija je ozbiljna, velika oblast koja raspolaže nizom tehnika i mi smo hteli samo da vas zainteresujemo i pokažemo da neke tehnike možete i sami da savladate. Sredite sajt tako da onaj kome je namenjen može da dobije sve informacije, izaberite na kojoj ćete društvenoj mreži da promovišete svoj biznis i osmislite kako, pratite medije da vidite ko o čemu piše i razmišljajte šta biste to vi mogli da ponudite.

Za kraj, citiraćemo pasus iz knjige Kristine Ercegović „Sam svoj gazda“ u odeljku u kom objašnjava malim preduzetnicima zašto im je potreban PR.

„Možemo ići okolo i boriti se za svakog kupca, jednog po jednog ili možemo stvoriti priču o sebi, plasirati je u medije, čiji će rezultat biti da kupci dođu sami k nama jer žele biti dio te priče. Prvo je prodaja, drugo je PR“.

sam sv gazda

 

Političarke o položaju žena u tri minuta

Osmi mart je naravno povod za priču o ravnopravnosti žena i njihovom položaju u društvu, a ako uzmemo u obzir da je u toku predizborna kampanja, nekako se logično nameće i sledeća priča. Naime, i ove godine je održana Ženska predizborna konvencija u Domu omladine, a mi smo pozvani da budemo PR podrška. Događaj su organizovali Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPI) i Ženska parlamentarna mreža, a okupio je predstavnice deset političkih partija koje su, u trominutnim izlaganjima, istakle na koji način njihove partije vide unapređenje položaja žena u Srbiji.

Sve predstavnice političkih partija složile su se da su ekonomsko osnaživanje žena, borba protiv nasilja i diskriminacije, kao i podsticanje žena da aktivnije učestvuju u javnom životu od izuzetne važnosti za dalji demokratski razvoj društva.
„Srbija je prva u regionu po broju narodnih poslanica i to je dobro ali sam broj nije dovoljan ako ne postoji nastojanje da se žene istinski uključuju u društveni život“, istakla je Marijana Pajvančić, profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije za pristupanje Evropskoj uniji, koja je takođe učestvovala na ovom skupu, istakla je da je važno poštovati ravnopravnost žena. „Ako hoćemo da poštujemo evropske standarde, moramo da budemo moderna zemlja 21. veka i ići u korak sa EU “. Upravo je u ovo bila glavna poruka sa događaja koju si svi mediji prenosili.

Političarke su se učesnicima konvencije obraćale po azbučnom redu.
Donka Banović (DSS) je rekla da, je važno da i u budžetu bude planiranih sredstava za realizaciju akcija usmerenih na poboljšanje položaja žena. „Ukoliko novca u budžetu za takve aktivnosti nema, onda to nije ozbiljno zalaganje“, dodala je ona.
Srpska napredna stranka, istakla je Stana Božović, zalaže se za to da se poveća broj žena na mestima odlučivanja i dodala da će sveobuhvatne reforme sigurno poboljšati položaj žena u društvu.
„Na listi Nove demokratske stranke ima 103 žene i to je najbolji dokaz koliko se istinski zalažemo za veće učešće žena“, rekla je Biljana Hasanović Korać.
Stranku demokratske akcije iz Sandžaka je predstavila dvadesetdvogodišnja Selma Hodžić koja je pojasnila da, po njoj, „biti feministkinja u cilju postizanja rodne ravnopravnosti zapravo samo znači biti neko ko se bori za ljudska prava“.
Elvira Kovač iz Stranke vojvođanskih Mađara je poručila da će ova stranka u narednih godinu dana praviti mrežu za pomoć socijalno ugroženim stanovnicima, među kojima ima i mnogo žena.
„Kroz koaliciju sa Bošnjačkom demokratskom zajednicom iz Sandžala mi ćemo uspeti da uvedmo prvu ženu Bošnjakinju u parlament“, deo je obraćanja Nataše Mićić iz Liberalno demokratske partije.
Za socijaliste je, istakla je Stefana Miladinović iz Socijalističke partije Srbije, najvažniji test u jednom društvu test jednakosti. Ona je naglasila da su, kao članice Ženske parlamenterne mreže, ponosne na to što je srpski parlament, po broju žena, među prvih 10 u Evropi.
Jasmina Nikolić, predstavnica liste „Dosta je bilo“ je naglasila da je izuzetno važno da se žene odvaže da preuzmu život u svoje ruke a da će im u tome pomoći ekonomsko osnaživanje. Važno je, rekla je ona, da žene stiču preduzetničke kompetencije.
Jelena Travar Miljević iz Ujedninjenih regiona Srbije je podsetila da ova stranka ima najviše žena u svojoj poslaničkoj grupi i da je to, za njih, jasan dokaz njihovog stava prema važnosti učeša žena u politici.
Demokratska stranka, po rečima Nataše Vučković, prioritete u borbi za unapređenje položaja žena vidi u: ekonomskom osnaživanju, borbi protiv nasilja i diskriminacije, naročito kad se posmatra kroz proces približavanja članstvu Srbije u Evopskoj uniji.
Ženska predizborna konvencija deo projekta „Žene za demokratiju i ravnopravnost“ koji je tokom dve godine sprovodio BFPI uz podršku Evrpske unije, Ambasada Finske i Misije OEBS u Srbiji. Konvenciji je prisustvao i ambasador Majkl Davenport, šef Delegacije Evropske Unije.

 

Političarima su uvek krivi novinari, svima ostalima PR-ovi

„Spinovanje je PR delovanje prema medijima čiji su ciljevi preusmeravanje pažnje sa važnih problema na nevažne“, „Između 60 i 70 odsto sadržaja medija u regionu čist je rezultat rada agencija za odnose s javnošću“, „Novinari su obrazovaniji od PR-ovaca ali mediji ipak doživljavaju teror PR-a“, „Mediji su poštanski sandučići u koje svako ubacuje šta hoće“…
Ovo su neke od tvrdnji profesora Veselina Kljajića sa Fakulteta političkih nauka koje je, ako je verovati medijima koje je očinski branio, izneo na debati „Spinovanje protiv odgovornog novinarstva“. Mediji – gle, čuda – nisu naveli na koja se istraživanja pozvao profesor Kljajić a bilo bi nam svima korisno da zavirimo u njih. Postoje, rekli su nam kasnije analitičari, istraživanja od pre tridesetak godina koja pokazuju da je zaista skoro 70 odsto sadržaja u medijima proizvod agencija za odnose s javnošću. Sada je taj procenat, možda, i veći, ne zna se.
No, i mimo istraživanja, hajde da vidimo šta je sve, u najmanju ruku, sporno u ovim tvrdnjama.
Prvo, nije svako „PR delovanje“ prema medijima spin, tj manipulacija i laž. To najbolje zna veliki broj ozbiljnih ljudi koji u ime institucija u kojima rade, državnih organa, organizacija, kompanija, agencija za odnose s javnošću korektno, oprezno i kvalitetno komunicira s medijima, šaljući im važne informacije koje oni dalje koriste. To, takođe, znaju i mnogi novinari koji itekako umeju da cene i prepoznaju kad PR dobro radi svoj posao. Umeju, naravno, da prepoznaju i one koji ovaj posao rade loše, ofrlje, neodgovorno. Kao što umemo i mi da prepoznamo novinare koji tako isto rade svoj posao – neodgovorno. Spinovanje je teška disciplina, zahteva strateško uticanje na aktuelnu priču u javnosti sa više uticajnih tačaka, sumnjam da se baš svako može uspešno baviti spinom a postalo je moderno to tvrditi.
Drugo, nije naročito hrabro a ni korektno odgovornost za ovako ozbiljno narušen ugled medija svaliti na – PR! U vreme kad novine više liče na jutarnje izveštaje policijskih kolegijuma, kad neki mediji služe više za propagandni rat nego za informisanje, kad je među novinarima zavladala autocenzura, o čemu svedoče neki od najuglednijih od njih uperiti prstom na „PR-ove“ je – pa, bezveze, eto. Kampanje – kako političari vole da kažu „orkestrirane“ – koje vode neki mediji mogu da budu kontrolisane samo iz nekog visoko pozicioniranog kabineta na vlasti, a ne iz nekog PR odeljenja (iako ne želim ni da umanjujem uticaj PR-a). Klasični PR alati ne prave takve kampanje, svako ko je u praksi će to potvrditi.
Dalje, konstatacija da su „mediji postali poštanski sandučići u koje svako ubacuje šta hoće i da doživljavaju teror PR-a“ je nefer prema medijima, mogla bih da kažem.
Ko novinare sprečava da se suprotstave tom „teroru“, ako on postoji? Ko ih onemogućava da kažu ne – onima koji ih opsedaju svojim pričama? Ko ih sprečava da idu korak dalje od saopštenja koje dobiju iz nekog PR odeljenja, sami provere, uporede činjenice, dobiju novi podatak?
Poznajem mnogo (još uvek) ozbiljnih novinara pred kojima čak imam pomalo i tremu, ne želim da napravim niti jednu grešku u komunikaciji, ne želim da bilo šta o čemu govorim dožive kao pritisak. Poznajem mnogo i onih neozbiljnih kojima možete da pričate šta god hoćete, koji će izvrnuti sve činjenice i uvek reći „nisam ja, to je moj urednik“ kao da to menja stvari, i kao da je praviti novine isto što i praviti hleb. Pa, nije. Potrebni su pekari nekog drugačijeg kova za pravljenje novina.
Sloboda medija se ne osvaja jednom zauvek, nego iznova, svakoga dana. Svako predano udubljivanje u podatke koje su sakupili, svaka dodatna provera informacija, svaka sumnja, svako ne intervenciji – je novi korak ka slobodi i ličnom integritetu novinara. Neće biti da ih neko ko se bavi odnosima s javnošću drži za rukav i sprečava da to i rade.
Baš kao što političari imaju običaj da, kad nešto zabrljaju, okrive novinare, tako se i ovde polako odomaćuje logika da se, ako nešto nije ok u medijima, za to okrive „PR-ovi“, „marketinški magovi“, „centri moći“, „spin doktori“. Ma dajte, molim vas. Da ne verujem da je spinovanje komplikovana disciplina, još bih rekla da je baš to što se svaljuje krivica na „zle PR-ove“ – zapravo spin – tj izvrtanje priče na drugu stranu kako bi se izbegla debata o tome kakvo je stvarno stanje u medijima i ko je kriv zbog toga.
Uostalom, na istoj debati jedan od urednika tabloida Kurir rekao je – opet, ako je verovati medijima – da ovaj list podržava spinovanje ako „redakcija ima isti interes kao onaj koji spinuje“. I da Kurir koristi „nadgradnju stvarnosti“ i krši novinarsku etiku, ako je to uslov da se spasi nečiji život.
Hm. Da se vratimo u klupe svi još malo?

Tekst je pisan za portal Marketing mreža

 

Kampanja „Potpisujem“ za borbu protiv nasilja nad ženama

S obzirom na to da su u našoj kancelariji žene u većini i da smo sve vrlo glasne u „borbi protiv nasilja nad ženama“ oduševljeno smo prihvatile predlog Autonomnog ženskog centra (AŽC) da im pomognemo u realizaciji kampanje „Potpisujem“. Ove neverovatno hrabre žene se već 20 godina bave problemom porodičnog nasilja. Druženje s njima nas je podsetilo koliko je težak, ozbiljan i osetljiv njihov posao i zato nam je posebno drago što smo deo ovako korisne i važne društvene kampanje.

Krenimo redom. Kampanja „Potpisujem“ je početkom novembra počela u šest zemalja regiona, a njen cilj je ratifikacija i puna primena Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama, tzv. Istanbulska konvencija. Naš prvi zadatak bio je da upoznamo novinare sa ovom pričom, pa smo organizovali radni doručak u hotelu „Moskva“.
Radni doručak za novinare

Dnevna štampa, ženski magazini, nedeljnici, novinske agencije i internet portali bili su vrlo zainteresovani za ono što su Tanja Ignjatović iz AŽC-a i Vanja Macanović, advokatica imale da kažu. Pokazalo se da redakcije više vole kad se novinarke (a ne novinari) bave temom nasilja nad ženama jer je radni doručak gotovo pa bio u potpunosti “ženski” događaj (čast izuzecima među kolegama).

Novinarke su bile zainteresovane ne samo za primere iz prakse i „crnu statisku“, već i za to šta to novo nudi Istanbulska konvencija Saveta Evrope i na koji način će se menjati zakonodavstvo Srbije nakon ratifikacije ovog dokumenta. Kako je sam naziv kampanje proaktivan i kako poziva na akciju, u hotelsku salu smo postavili plakat kampanje “Potpisujem” i pozvali novinarke da svojim potpisom podrže kampanju. Naravo da su se rado odazvale i sve redom potpisale plakat…

Mnoštvo informacija koje su novinarke dobile tog dana rezultiralo je raznovrsnim objavama: mediji su na različite načine obradili ovu temu – svako je neki drugačiji aspekt priče stavio u prvi plan.

Drugi važan događaj kampanje je bila međunarodna konferencija koja je 10. novembra održavana u Narodnoj Skupštini. Gost Autonomnog ženskog centra ovom prilikom bio je Žoze Mendeš Bota, specijalni izvestilac Saveta Evrope o nasilju nad ženama, koji je vrlo srčano govorio o važnosti dokumenta koji daje najveći spektar instrumenata za zaštitu žena do sada. Pored njega, konferenciji su prisustvovale zastupnice i poslanice iz parlamenata svih zemalja učesnica (od Austrije do Albanije) pa je ovaj događaj bio prilika da se javno čuje kako se svaka od ovih zemalja bori protiv nasilja nad ženama.

Odziv novinara na ovaj događaj bio je odličan jer su mediji imali priliku da prvi put razgovaraju sa speciijalnim izvestiocem Saveta Evrope za ove teme ali i da dobiju kompletnu sliku regiona. Televizijske vesti su, među udarne vesti tog dana, uvrstile i izveštaje sa ove konferencije.

Poslanice iz srpskog parlameta i iz regiona su, kao i prethodno novinari, dali svoju podršku kampanji tako što su simbolično potpisali plakat, pa su se ove slike brzo „zavrtele“ internet portalima. Prva faza kampanje je okončana, mi nastavljamo dalje.

Ako ste organizacija građanskog društva i treba vam pomoć u PR kampanji…

Agencija za odnose s javnošću Kontakta je, radeći sa organizacijama građanskog društva kao i partnerima međunarodnih donatora, stekla značajno iskustvo u realizaciji kampanja u civilnom sektoru. Kroz kontinuiranu saradnju sa Institutom za održive zajednice (partnerom USAID Srbija na polju podrške građanskom društvu) učestvovali smo u postavljanju i realizaciji više od 50 različitih kampanja organizacija građanskog društva (OGD). Te kampanje bavile su se ozbiljnim društvenim temama od zdravstva i obrazovanja, preko borbe protiv korupcije, do jačanja transparentnosti rada državnih organa.
Na sajtu Instituta za održive zajednice može se videti lista kampanja u čijoj smo realizaciji učestvovali.
Aktivnosti na promociji građanskih inicijativa donele su nam i važno priznanje – naša kampanja „Promocija građanskog aktivizma“ postala je deo udžbenika Primeri dobre prakse odnosa s javnošću 2013. godine koju izdaje Fakultet organizacionih nauka.
Rad na pomenutim kampanjama, kao i saradnja sa drugim organizacijama iz neprofitnog sektora, preporučuju nas za partnera svim akterima civilnog sektora.

Ako ste predstavnik organizacije građanskog društva ili udruženja građana možemo vam pomoći u:
– Postavljanju komunikacione strategije projekta (ciljne grupe i glavne poruke)
– Pripremi kompletnog pisanog materijala namenjenog eksternoj komunikaciji
– Pripremi materijala za medije i komunikaciji sa medijima
– Definisanju uređivačke politike sajta i naloga na društvenim mrežama (do sada smo, prema novinarskim standardima, napisali više od 50 uspešnih priča o projektima koje je podržao ISC a koje su naknadno preuzimali neki mediji)
– Pripremi sadržaja za sajt i naloge i profile na društvenim mrežama i njihovo redovno održavanje
– Organizaciji događaja za širu javnost
– Definisanju strategije saradnje s medijima (izbor medija i komuniciranje sa novinarima i urednicima)
– Organizovanju radionica o osnovama odnosa s javnošću
Kontakta može na sebe da preuzme realizaciju kompletne kampanje ili samo određene aktivnosti; može biti samo konsultant s kojim ćete se posavetovati u određenim fazama kampanje ili biti vaš svakodnevni partner; može preuzeti na sebe samo on line PR ili samo rad sa tradicionalnim medijima; može samo pisati materijal za novinare ili u potpunosti preuzeti komunikaciju s medijima…Izbor oblika saradnje zavisi od potreba projekta, faze kampanje i drugih mogućnosti same organizacije.

Mi smo tu da vam damo najbolju opciju.

office@kontakta.rs, http://www.facebook.com/kontakta.rs, https://twitter.com/KontaktaPR

 

Naša kampanja u udžbeniku Primeri dobre PR prakse

Naša kampanja, rađena za Institut za održive zajednice – „Promocija građanskog aktivizma“ – ove godine se našla u publikaciji Primeri dobre prakse odnosa s javnošću. Ovu zbirku dobrih primera već treću godinu zaredom izdaje Fakultet organizacionih nauka a autorke su dr Tamara Vlastelica Bakić (FON) i dr Danijela Lalić (Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad).
Kampanja „Promocija građanskog aktivizma“ je, praktično, pregled šestomesečnih aktivnosti koje smo realizovali za Institut za održive zajednice, kao deo dugoročne saradnje na polju odnosa s javnošću, iz kog se mogu videti alati koje smo koristili kao i postignuti rezultati. Danas, godinu dana kasnije, naši rezultati u radu sa ISC su daleko bolji (jedan dan smemo da budemo samohvalisavi :-)) ali je kampanja koja je uvrštena u ovaj udžbenik dobar „uzorak“ iz kog se može prepoznati naša komunikaciona taktika. A ona (taktika) je bila jednostavna i zato i zahtevna: integrisanje komunikacionih kanala i čvrsto preplitanje novih i tradicionalnih medija. U ovakvim kampanjama ciljevi su vrlo specifični: uvek je tu podizanje vidljivosti same organizacije ali je, ovde, daleko značajniji cilj bio podizanje svesti šire javnosti o važnosti akcija građanskog aktivizma i podsticanje samih građana na akciju.
Ovde možete naći kompletnu analizu kampanje, objavljenu u Primerima dobre prakse odnosa s javnošću
Drago što će jedna od naših kampanja biti štivo budućim studentima odnosa s javnošću. Ponosni smo na to 🙂

 

PR trendovi u neprofitnom sektoru

Kad čujete PR vi, kao i većina, verovatno pomislite na – kompanije, poznate brendove, političke stranke, možda neki od vas i na estradne zvezde. Teško da ćete ovu skraćenicu povezati sa bolnicom, muzejom, školom, nevladinom organizacijom ili nekom drugom neprofitnom ustanovom.

A trebalo bi.

Jer „upravljanje komunikacijom između organizacije i njene ciljne grupe“ (što je najjednostavnija definicija odnosa s javnošću) je i ovim organizacijama itekako potrebna. I oni imaju svoje korisnike, svoje usluge, svoje aktivnosti, publiku, donatore, zaposlene ili aktiviste – dakle različite ciljne grupe kojima se valja obratiti i među njima pametno graditi svoj ugled.

U svetu je drugačije. Američki PR praktičari već treću godinu zaredom istražuju način rada i očekivanja profesionalaca koji se bave komunikacijama u neprofitnom sektoru kako bi ustanovili koji ih PR trendovi očekuju u ovom sektoru društva.

Šta kažu kolege u Americi?

Kad je reč o kanalima, ovo je njihov redosled po važnosti, odnosno prema tome koje će kanale najviše koristiti:

 –          Sajt  (93 odsto)

–          Društvene mreže (87 odsto)

–          E – newsletter (84 odsto)

–          Organizacija događaja

–          Odnosi s medijima

Kanali za koje je poraslo interesovanje u odnosu na prošlu godinu su video (za 12 odsto) i photo sharing (6 odsto). Ono što je uočljivo jeste da su tradicioni mediji relativno nisko plasirani,  osnosno da će anketirane kolege  iskoristiti sve pre nego što će zakucaju na vrata nekog medija.

Kada je reč o društvenim medijima PR eksperti kao ubedljivo najvažniji ističu Facebook (94%), potom Twitter (62 odsto) i Youtube (42 odsto). Mreže na kojima planiraju da se aktiviraju tokom 2013. su Pinterest (36 odsto), Google+ i Linkedin – po 26 odsto. (pogledajte infografik)

Zanimljivo je da su neprofitni PR-ovci u Americi kao jedan od izazova izdvojili – strateško korišćenje društvenih medija ali i da im je, istovremeno, i jedan od najvećih strahova – da neće moći da drže korak i efikasno koriste društvene medije. Što je i razumljivo, imajući u vidu brzinu kojom nastaju nove društvene mreže kao i set veština potrebnih za njihovo uređivanje (kao neprofitni PR-ovac ste često u poziciji da stvarate sve i tekst i slike i video i grafike).

Nas je zanimalo kako na sve ovo gledaju naše kolege koje rade za neprofitne organizacije. Pitali smo Aleksandru Savić, PR-a Prirodnjačkog muzeja u Srbiji i autora knjige „Muzeji u javnosti, javnost u muzejima“ šta misli o trendovima koje pominju američke kolege.  A i, priznaćete, zanimljivo je čuti kako radi i kako komunicira neko ko treba javnosti da približi rad jednog muzeja.

„Donedavno su muzeji uglavnom bili okrenuti komuniciranju kroz klasične medije ali smo se, zbog ekspanzije društvenih medija, i mi okrenuli ovoj formi komuniciranja. Vrlo nam je važan Facebook i mislim da danas 80 odsto muzeja u Srbiji ima svoju Facebook stranicu“, kaže Aleksandra. U početku je vođenje stranice bilo prepušteno veštini i slobodnoj volji zaposlenih u muzeju koji se bave PR-om ali u proteklih godinu, dve, Facebook stranice sve više postaju zvanični kanal komunikacije, dodaje ona.

Facebook stranica nam je način da dođemo do publike direktno, da prikažemo svoje postavke, postavimo slike, film, obavestimo publiku o sadržaju. Ranije je Facebook bio sinonim za zabavu pa se muzeji nisu pronalazili u toj priči međutim, pokazalo se da su društvene mreže otkrovenje za ovaj tip ustanova – imamo neposrednu komunikaciju s publikom, dobijamo povratnu informaciju, postoji mogućnost interakcije“, ističe Aleksandra.

Ona podseća na to da su svetski muzeji posebno okrenuti ovoj modernoj formi komuniciranja te da na svojim nalozima na društvenim medijima imaju i po nekoliko stotina hiljada pratilaca. Galerija Tate na Twitteru ima 800 hiljada pratilaca, njujorški Metropolitan prati više od pola miliona ljudi.

Twitter, ipak, još uvek nije naročito često korišten kanal među domaćim muzejima ali se polako uigravaju i  na tom terenu. Prirodanjački muzej će uskoro izaći i na lajnu, dok za sada imamo nekoliko pionira (Galerija Matice srpske, Muzej Vojvodine, Narodni muzej…)

Aleksandra kaže da će, ove godine, njen redosled kanala komunikacije, po  značaju, biti ovakav:

  1. Odnosi s medijima (još uvek za nas najznačajniji kanal)
  2. Sajt – jer se muzej bavi i naučnim i edukativnim radom, ima izdavačku delatnost, organizuje debate – sajt je važno mesto za direktno komuniciranje jer deo publike namenski dolazi na sajt
  3. Organizacija događaja – imamo više od 20 izložbi godišnje…
  4. Društveni mediji – jer su fleksibilan i brz način komuniciranja i omogućava nam da povećavamo posete što je jedan od naših glavnih ciljeva

Pitali smo i našu drugaricu i koleginicu Jelenu Ožegović, PR menadžerku Građanskih inicijativa, jedne od najvećih domaćih nevladinih organizacija, koja iza sebe ima brojne kampanje u raznim sferama društva, kako ona vidi ovu godinu u komunikacijskom smislu.

„Kombinovanje je za mene reč godine i uverena sam da će tako biti i ubuduće. To znači da moramo ciljano i kombinovano da koristimo tradicionalne i društvene medije i to mi je praksa pokazala mnogo puta. Društveni mediji, posebno Twitter, bili su ključni za skupljanje podrške među organizacijama građanskog društva za amandmane na Nacrt zakona o računovodstvu. O tome sam samo ciljano obaveštavala pojedine štampane i elektronske medije. S druge strane, (ne)dostupnost javnih prostora je tema koja više zanima mlade pa je mnogo češće prisutna na društvenim medijima ali se probila i do nacionalnih i to zahvaljujući organizovanju događaja na kojima smo predstavljali nešto novo ili ukazivali na neke primere iz prakse“, priča Jelena.

Za nju su, recimo, društveni i tradicionalni mediji na istom mestu i to prvom u komuniciranju s javnošću, potom ide organizacija događaja, na trećem mestu je sajt kao sredstvo komuniciranja i na četvrtom – elektronski bilten.

„Ono što je za mene Mont Everest i na čemu mnogo radim jeste – dugoročno planiranje. U tome uspevam… pa, skoro nikad, šta da kažem. Projekti, aktivnosti, događaji usmereni na različite ciljne grupe dešavaju se u nerazumno bliskim rokovima. Ali, priroda odnosa s javnošću nikad neće ni biti drugačija tako da, dostigla svoj Mont Everest ili ne, kombinovanje i ciljano korišćenje kanala komuniciranja ostaće moj pravac i ubuduće“, dodaje ona.

Priroda odnosa s javnošću, dodali bi mi, će se možda menjati ali samo tako što će se protok komunikacija ubrzavati i što će nam na raspolaganju biti mnogo više kanala komuniciranja i načina da dođemo do ciljane javnosti. To znači još više posla ali i pažljiviji izbor tema i načina komuniciranja za nas.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike style=”button_count” showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter style=”horizontal” float=”none”]

PR trendovi za 2013 – tvituj, tipkaj, piši, crtaj…

Jasno nam je da živimo u zemlji u kojoj je nemoguće bilo šta predviđati, ok.

Jasno nam je i da se bavimo poslom koji ne uživa baš sjajnu reputaciju (o, ironije) i da se vrlo često svodi na sporadične akcije, bez plana i jasnog cilja. Ipak, dozvolili smo sebi mali višak entuzijazma pa smo, zajedno sa nekoliko kolega, pokušali da procenimo da li možemo govoriti o PR trendovima koji će vladati svetom komunikacija u ovoj godini.

Najpre, da vidimo šta kažu američki PR praktičari:

  1.  Kraljevstvo društvenih mreža. Svakako će jačati aktivnosti na polju društvenih medija i komuniciranje će se još više seliti u virtuelnu sferu. Facebook standardno, sve jači upliv Twittera, Instagram i LinkedIn – sigurno će i kod nas rasti. Ameri čak predviđaju da će, u B2B komunikaciji posebno, LinkedIn postati novi Facebook. Veruju i da će ova platforma biti novi važan izvor za novinare jer će prateći povezanost pojedinaca iz sfere biznisa proveravati više svoje izvore i dublje istraživati priče.
  2. I politika i rat na društvenim mrežama. Društveni mediji će postati neminovni alat svih političara jer građani, na svim meridijanima, traže sve više i bliskije kontakte sa donosiocima odluka. Amerikanci podsećaju i na to da su i ratni sukobi prošle godine našli mesto na Twitteru jer su i Hamas i Izraelske odbrambene snage koristile ovu mrežu za komunikaciju sa međunarodnim zvaničnicima tokom sukoba. Nekad je fora bila rat uživo na CNN-u, danas je on na Twitteru. Pa vi recite da se trendovi ne menjaju.
  3. PR se seli u svet mobilnih telefona. Naučili smo da pretočimo svoju poruku u 140 karaktera na Twitteru sad moramo da nađemo način da, u pravo vreme, pravu poruku, pošaljemo odabranim ljudima i to na njihov telefon – primarni izvor informisanja ubuduće. PR kroz mobilnu telefoniju je, za američke PR-ovce bar, ozbiljan kanal za novinare kojima je mobilni prvi na listi izvora informisanja.
  4. Slika govori hiljadu reči. Naučimo da pravimo infografike umesto da pišemo nepregledne dokumente. Povežimo sliku, brojeve i reči i na taj način pošaljimo poruku javnosti koja je pod konstantnim information overdose.
  5. Porast ugleda novinara sa dobrom reputacijom. Napolju su se malo zasitili građanskog novinarstva i ideje da se svako ko je na netu (a svi su) može smatrati izvorom informisanja. Ponovo će tražiti ozbiljne i odgovorne novinare koji imaju strpljenja da istraže i sluha da otkriju pravu priču. A za to nije dovoljno samo biti on line aktivan.

A šta možemo očekivati u Srbiji?

„Veliki rast Twittera i drugih web servisa jer su jeftini a ljudima daju mogućnost da budu deo web zajednice i da se njihov stav čuje“, kaže Tanja Tatomirović.

„Na Facebooku trenutno ima oko pola miliona naloga osoba starijih od 45 godina iz Srbije. Da li taj podatak govori dovoljno o potencijalu društvenih mreža?“, pita Miloje Sekulić (Homepage).

„Značajnije će porasti korišćenje društvenih medija od strane vlade i političkih zvaničnika i više će se koristiti slika umesto reči, tj. infografik umesto teksta“, ističe Jasmina Krstić Latinović (ProPR).

„Smatram da je naš “trend” nestručno lobiranje, akcijašenje, uglavnom, bez argumenata, ili uz one slabo uverljive. Uglavnom su političke prirode“, stroga je Snežana Luković.

OK, dakle, društvene mreže su nam sigurno polje delovanja ove godine, oko toga smo svi postigli konsenzus. Čak i sa Amerima. Većina se slaže i sa najavom novog buma političara na mreži s tim što smo svi pomalo u frci od njihovog nastupa. Ako nas zadese vanredni izbori, teško nama, Facebooka i Twittera će se svi setiti.

„I web zajednica sve intenzivnije traži od političara da budu prisutni na mreži i odgovaraju na pitanja“, kaže Tanja Tatomirović ali podseća na to da su mnogi bili aktivni samo za vreme kampanje pred izbore a da ih sada nema. Snežana Luković kaže da su političari već shvatili moć društvenih medija, ali za sada ne vidi profesionalno vođenje naloga. „Ne verujem da će do kraja godine Vlada otvoriti naloge“, kaže ona.

Zanimljivije će biti pratiti ponašanje političara na društvenim mrežama ako izbora ne bude, jer ako ih bude, znamo šta će biti. Ovako, uljuljkani u sigurnost vlasti, mogu da zaborave na ovu formu komunikacije mada je primetno da se, polako, otvaraju nalozi ministarstava na Twitteru i Facebooku. Valja se setiti da smo nedavno pisali o tome kako sjajno na društvenim mrežama komunicira Vlada Hrvatske i da je njihova ekipa nedavno neke ljude iz Vlade obučavala tome kako da koriste društvene mreže.

Hoćemo li se seliti na LinkedIn ili ostajemo verni Facebooku i sve više Twitteru?

„Ta platforma se sve više zloupotrebljava, postaje oglasni prostor“, pomalo je ogorčena Snežana Luković. Sličnog mišljenja je i Tanja koja veruje da je ova mreža „preozbiljna za ciljnu grupu koja koristi internet kod nas.“ Osim toga, kaže ona, LinkedIn nema toliko mogućnosti a i zahteva – „lepo ponašanje“. „Pa, ako vam je klijent proizvođač Nutelle ili čipsa nemate šta da radite na LinkedInu ali ako ste konsultantska kuća koja treba da iskomunicira da su im potrebni stručni saradnici za neki projekat, onda je LinkedIn za vas“, jasan je Miloje Sekulić koji, ipak, skreće pažnju na to da, čak i ovde, raste značaj i uticaj ove platforme.

Šta ćemo sa mobilnim telefonima kao kanalom komunikacije? Jesmo li „zreli“ za to, kao tržište koje ima skoro 800 000 smart telefona?

Da – kažu svi, sem Tanje koja veruje da ovaj način komuniciranja neće kod nas zaživeti, da su PR ili advertajzing putem SMS poruka kod nas nepopularni i da se doživljavaju kao spamovanje. „PR kroz mobilnu telefoniju je zauzeo važno mesto, primaran je kanal za mlađu populaciju koja je stalno u pokretu“, kaže Snežana a Miloje podseća na cifru od 800 000 pametnih telefona i pita se kako je moguće da, i pored toga, ovde nije napravljena nijedna hvale vredna aplikacija za mobilne. „To je ogroman prostor za delovanje“, predviđa on.

Da, kvalitet aplikacija za mobilni jeste tema koja je sporna ali je i pitanje potrebe ili ukusa. Mi smo bili u prilici da se uverimo da su neke aplikacije i korisne i relativno popularne – uzmimo npr. Osmatrač, aplikaciju za monitoring kriznih tački u saobraćaju. Zanimljiva sudbina bi mogla sačekati i skoro postavljenu aplikaciju Kontrolor koja omogućava da se, prilikom svake kupovine, vidi koliko novca je otišlo državi. (Dobro, dobro, nećete da znate koliko novca ste dali državi kad sipate benzin, dobićete infarkt. Ali nije loše da se toga setite kad vidite kako se ti novci troše)

Infografici – prilično popularna forma komuniciranja kod nas u poslednje vreme. I klijenti postaju svesni da im je lakše, brže, i jednostavnije da prođu kroz infografik i vide rezultate nego da se prave da su pročitali čaršafe vaših izveštaja. Nevolja sa dosadašnjim infograficima ovde je ista kao i sa tekstovima: ni infografik se ne može napraviti bez dobrih podataka kao ni tekst. Kad pogledate neke dobre primere infografika iz sveta shvatite da sadrže vrlo mnogo podataka i da je na njima rađeno dugo i detaljno. Ipak, kolege predviđaju da ćemo i mi u narednom periodu učiti da spajamo slike, brojeve i tekst i da ćemo poruke slati i kroz infografike.

„Infografik je neuporedivo efikasniji način informisanja  od smarajućeg čaršav teksta. I sve je primenjiviji ali kod nas malo njih želi da troši vreme na to da se nauči da pravi infografik“, misli Snežana Luković.

„Lepo „nacrtani“ brojevi ne mogu da budu upotrebljivi za ozbiljnije stvari a infografika služi da bi se laicima nacrtale činjenice. Dakle, da, koristićemo ga za široke narodne mase kao i za klijente ali ne i za neke ozbiljne stručne analize“, predivđa Tanja.

„Da, i slika i tekst, tamo gde ima potrebe i gde se to može smisleno koristiti. Registar nacionalnog internet domena je lepo iskoristio mogućnosti infografika da objasni prednosti korišćenja rs. domena za proizvode i usluge namenjene ovom tržištu http://bit.ly/UMfu6O“, daje primer Miloje.

Dakle, budno motrite na društvene mreže, to će nam biti glavni prostor za rad ubuduće. Čvrsto se držite tradicionalnih medija (ipak), proveravajte šta se dešava na terenu mobilnih telefona (to je ogromna potencijalna armija prenosilaca poruka)…

I opet ponavljamo, znamo da živimo u zemlji u kojoj je teško prognozirati vreme za sutra a kamoli poslovne trendove. Ipak, vredi katkad biti entuzijasta i pokušati.

Upravo to su sa nama bili i Tanja Tatomirović, Miloje Sekulić, Snežana Luković i Jasmina Krstić Latinović, zato im hvala na tome.

Blogeri i PR – Isplati se biti iskren

Verovatno jedan od “najpipavijih“ terena u online PR-u je odnos između blogera i pripadnika naše struke.

Da li blogeri mogu i treba da “promovišu” aktivnosti naših  klijenata, da li oni tako gube deo svog kredibiliteta i koliko daleko su spremni da odu? Ili, uostalom, koliko daleko treba da odu i ko tu granicu postavlja?

Blog je nesumnjivo odličan alat koji treba koristiti, ali, kao i u svemu, postavlja se pitanje prave mere: za klijenta, ali i za blogera.

„Ukoliko nečiji zahtev meni zatvara prostor za ličnu crtu po kojoj sam prepoznatljiv, onda se samo zahvalim i preporučim da probaju sa drugim blogerima“, objašnjava nam Vladimir Stanković, poznatiji kao Deda Bor, koji ima jedan od najčitanijih blogova u Srbiji. Doduše, on je jedan od retkih blogera koji su svoju internet stranicu uspeli da, na neki način, komercijalizuju, tj. klijenti su je prepoznali kao dobar kanal komuniciranja sa svojom ciljnom grupom i, što je bitno, bili spremni da deo marketinškog budžeta izdvoje za pojavljivanje na njoj.

Kao gost na Blogomaniji, nedavno održanom skupu posvećenom blogu kao alatu komuniciranja, Deda Bor je ponosno istakao da se “dobro prodao” i da želi i drugim blogerima “da se tako dobro prodaju”. Ipak, i za tu prodaju postoje granice – kaže da nikad ne bi prihvatio ponudu zbog koje bi bio loš primer za mlade.

“Na blogu imam PR tekstove, ali imam desetak puta više onih koji nisu prošli moju selekciju. Neki moji prijatelji redovno objavljuju veliki broj takvih tekstova i njih sam jednostavno prestao da pratim jer više na njihovim blogovima ne vidim ličnu notu i njihova razmišljanja.” objašnjava Deda Bor.

Blogeri su, tako, vrlo brzo naučili pouku sa kojom iskusni urednici i novinari odavno žive: kada izgubite kredibiltet, gubite i čitaoce. Upravo zbog toga i mi koji se bavimo odnosima s javnošću treba da budemo obazrivi i precizni u kontaktu sa blogerima – treba da znamo kakva je njihova publika, da li se priča koju promovišemo uklapa u sadržaj i teme bloga i na koji način će čitaoci reagovati na taj sadržaj.

Dakle, jasno je da je blog alat kojim se, kako su to isticali na Blogomaniji – “kreira stvarnost”.

I blog “pati” od istih boljki kao i novinski tekstovi kad je reč o formi promocije. Ne volimo da vidimo da je neki tekst sponzorisan a, opet, nije korektno, (a nije ni u skladu sa Zakonom o oglašavanju J) da ne znamo da je reč o plaćenom tekstu.

Na ovu temu smo razgovarali sa Nikolom Jovanović,  koji je u online svetu poznatiji kao Pećko Pivo.

“Najbitnije od svega je da sponzorisani tekstovi budu jasno naznačeni. Ništa me ne nervira tako kao pokušaj skrivene reklame kroz blog post” – kaže on.

Nikolu klijenti često pitaju da li bi želeo da testira njihove tehničke uređaje. Veruju, očito, njegovom sudu i bitno im je šta će on da kaže za njihov novi proizvod. Kakav je balans između pozitivnih i negativnih kritika i koliko daleko sme da ode kada ističe npr. mane mobilnog telefona?

“Trudim se da na uređaju koji testiram istaknem ono za šta je koristan, uz primedbe na ono za šta nije. Bolje je ljudima reći nešto iskreno, nego ih slagati jer će probati, videti da ne valja i izgubiti veru ne samo u tog blogera, već u ceo brend uređaja. Jednostavno – ne isplati se biti neiskren. “

Pećko Pivo zaključuje da na blogu koji je već počeo da živi i svoj “komercijalni život”, mora da postoji balans između plaćenih i neplaćenih tekstova. Niko neće čitati one blogere čiji su svi postovi plaćeni, zar ne?

I vraćamo se opet na početak priče i na kredibilitet. Ovi ljudi itekako paze da ga ne izgube, a na nama je da pazmo zajedno sa njima – umerenost i kvalitetna priča su jedino rešenje J

 

 

Mediji prepoznali značaj portala Kakav je doktor

Da je postavljanje portala www.kakavjedoktor.org na kom građani mogu da ocenjuju rad lekara i komentarišu rad zdravstvenih ustanova, pun pogodak, bilo je jasno već na dan starta ovog sajta. Za nešto više od 24 sata na sajtu je zabeleženo više od 6000 poseta, a ocenjen je rad 1000 lekara. Udruženje građana „Srbija u pokretu“, koje je, uz podršku Instituta za održive zajednice i USAID-a pokrenulo ovaj sajt,  ima razloga da bude zadovoljno.

Osim odličnog ali i očekivanog interesovanja građana i mediji su pokazali da su zaista spremni da podrže antikorupcijske akcije koje dolaze iz civilnog društva. Jasno uvidevši da je u interesu javnosti da bude obaveštena o novom alatu koji im stoji na raspolaganju kad je reč o borbi protiv korupcije u zdravstvu, mediji u Srbiji su listom propratili početak rada ovog sajta. Sve dnevne novine i njihova on line izdanja, informativni portali, informativni programi nacionalnih televizija posvetili su pažnju ovoj vesti.

Naš PR tim će nastaviti da, zajedno sa ekipom „Srbije u pokretu“, radi na medijskoj promociji ovog projekta.