Ove godine nismo bile samo gošće na konferenciji ProFemina 2014 koju organizuje magazin “Lepota i zdravlje” i koji okuplja žene iz celog regiona. Ne, ne… Radeći sa nekim zanimljivim ženama tokom prošle godine, ženama koje rade poslove bitne za sve nas, shvatile smo da je i njima mesto na ovakvom skupu. Predložile organizatorima, oni prepoznali ideju i – odmah rekli da. Sjajni ljudi.
Konferencija “ProFemina” – sudeći po konceptu ovogodišnjeg skupa – ima tendenciju da postane vrlo ozbiljan godišnji skup koji će dati kvalitetan uvid u “stanje žena” na Balkanu. Ne pričamo tamo samo o šminkanju, kuvanju i bebama – kako šovinisti vole da kažu – već o obrazovanju, zdravlju, stereotipima i predrasudama, o ženama koje su se izložile riziku, ženama koje pomažu drugima.
Prepoznavši ovaj kvalietet konferencije odlučile smo da je baš ovaj skup dobro mesto da se predstave naše drugarice iz Autonomnog ženskog centra ali i iz Udruženja roditelja dece obolele od raka “Zvončica”. Prve, zato što je u toku njihova kampanja “Potpisujem” koja se zalaže za punu primenu Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama, druge, zato što je to bilo mesto da kažu nešto o tome kroz šta sve prolazi žena koja se suoči sa tim da joj je dete obolelo od raka.
Priča o nasilju nad ženama otvorila je konferenciju i nekako nas, na samom startu, podsetila na to da su i žene koje srećemo svakodnevno žrtve nasilja i da imamo obavezu da kao društvo na to reagujemo. Drago nam je što su Jelenu Keserović iz Autonomnog ženskog centra svi pažljivo slušali, tvitovali uživo, pamtili podatke… Učesnice ove konferencije su jake, zanimljive, samosvojne žene koje imaju uticaja na okolinu u kojoj žive i zato nam je bilo važno da ovi podaci dopru do njih. One će sutra, biti deo javnosti koja će državu i društvo pritiskati da kazni nasilnika i zaštiti žrtvu.
I naši drugari iz Udruženja Zvončica bili su pažljivo saslušani. Irina Ban iz ovog Udruženja objasnila je kroz šta sve žena prolazi dok se bori za život svog deteta, pričala o tome kako joj sve možemo pomoći, pozvala sve nas da im pomognemo onako kako možemo – kroz novac, vreme, robu, kontakte… “Uvek se neka vrata otvore”, tome nas je naučila Irina. Ima još nešto što nam se na ovoj konferenciji vrlo dopalo a to je – ideja o povezivanju žena različitih profesija, statusa, ideoloških i estetskih kriterijuma, razmena energije i znanja, razmena saosećanja i razumevanja. Ima mnogo razloga za umrežavanje među ženama a ono se ne događa tako često.
Ili, kako je to rekla gošća iz Osijeka: “Muškarci se lakše povezuju – ajmo igrat karte, pikat fudbal, gadjat golubove – što je s nama ženama?”
Zato se i mi, budući da našu agenciju, sticajem okolnosti, čine žene – priključujemo ovoj inicijativi i spremamo se za još aktivnije učešće na sledećoj ProFemina konferenciji. A za sada, hvala organizatorima na dobroj saradnji.