Umesto poklona za klijente – poseta udruženju “Zvončica”
Ovu odluku smo doneli lako i jednostavno. Jednoglasno.
Ne, nećemo kupovati, praviti, dizajnirati, smišljati poklone za naše klijente i saradnike ove godine. Da, znamo da je to lep poslovni običaj (šalju i oni nama), da znamo da smo to radili i da volimo da poklanjamo.
Naš skromni budžet namenjen novogodišnjim poklonima za klijente potrošićemo drugačije, spremićemo nešto onima kojima je pomoć drugih potrebnija.
Čak je i odluka koga ćemo posetiti bila – jednostavna.
Udruženje roditelja dece obolele od raka “Zvončica”, pri Roditeljskom domu na Institutu za majku i dete, je u našem komšiluku, informisani smo o njihovom radu makar putem društvenih mreža, znamo sticajem okolnosti ponešto o aktivnostima ovakvih udruženja… Idemo kod komšija u posetu.
Obavestili smo i klijente, naše prijatelje i saradnike iz Instituta za održive zajednice, kompanija “Ivančić i sinovi”, “Richter Gedeon”, Fonda “Princeza Olivera”, Autonomnog ženskog centra, zamolili ih da se potpišu na zajedničku čestitku i krenuli u pripremu posete.
Irina Ban, otvorena i srdačna žena iz ovog udruženja, objasnila nam je da u Roditeljskom domu trenutno boravi oko desetak porodica, tj. dece sa jednim ili oboje roditelja, kojima je urađena transplantacija kosne srži i koji idu na dnevne terapije. Šta im treba? Svašta, kao i u vašoj kući, otvoreno je rekla.
Naručili smo tortu za nove drugare, pokupovali gajbice voća, kartone mleka, čokoladnog mleka, pudinga, sokova, malo igračaka i sredstava za higijenu, poneli čestitku s potpisima klijenata i – pošli kod komšija na kafu.
Poslenje popodne 2013.godine proveli smo u ovom svetlom, čistom, prostranom domu desetoro dece čiji se roditelji, članovi ovog udruženja, i lekari Instituta, strasno bore za njihovo zdravlje.
Ovo je jedini Roditeljski dom u Srbiji koji funkcioniše pri zdravstvenoj ustanovi, u kojoj mališani imaju terapije, preglede i stalni nadzor lekara. To je ideja udruženja “Zvončica” – da se roditeljske kuće grade pored bolnica, kako bi deci i njihovim roditeljima vreme lečenja bilo jednostavnije.
Dobra energije ovog doma, dečji smeh i radost zbog druženja, na trenutak odagnaju svest o tome zbog čega su deca na tom mestu.
Saznali smo mnogo o planovima “Zvončice” ali i o onome što su do sada uradili i, što nas posebno raduje, dogovorili se da ubuduće malo češće i čvršće sarađujemo.
Ako ništa drugo, ovim ljudima možemo sigurno pomoći da se više i dalje čuje za ono što rade, za uspehe koje postižu, za ljude koji im pomažu ili za probleme sa kojima se susreću.