Šta smo čuli, koga upoznali na #SparkMe konferenciji?

“Da li ćemo pogrešiti ako kažemo da je jedan od glavnih fokusa govornika na #SparkMe konferenciji bio usmeren na – relationship, network, care for people, not only for brands/projects?”

Ovo je jedan od naših tvitova sa #SparkMe konferencije koja je, poslednjeg majskog vikenda, održana u Bečićima, tradicionalno. To je ona super konferencija na kojoj se “susreću biznis, tehnologija, lideri u inovaciji, start-apovi, ljudi iz marketinga i gikovi” i to na plaži, pa je zaista bio red da je ove godine posetimo.

I zaista, ovaj gornji tvit i jeste naš glavni utisak: svi govornici – a organizatori su se potrudili da dovedu vrhunske govornike – insistirali su više na emocijama, manje na brojkama; više na odnosima, manje na procentima. I dok, kao neko ko dolazi iz sveta medija i odnosa s javnošću, očekujete da tamo čujete gikove koji se više druže sa ekranom i govore nama nerazumljivim jezikom, nađete se na mestu koje podstiče negovanje odnosa u zajednici (online i offline), brigu za drugog, propagira apsolutnu otvorenost i transparentnost kao koncept u radu. Pogodak, što se nas tiče.

Bili smo izuzetno zainteresovani da čujemo Danicu Kombol (Everywhere Agency, Atlanta) koja je govorila o ulozi influensera kao kanalu komuniciranja. Njena agencija ima listu od 25 000 influensera preko  kojih komunicira svoje poruke (#onokad vam je Kim Kardašijan influenser). Kod nas je to sve mnogo svedenije i često se dešava da se pogrešno spoje brand i influenser i da zajednici bude jasno da je to lažna, samo honorarom potkovana veza. Danica kaže: treba da animiramo one influensere koji su “prirodno” vezani za vaš brend, one koji ga vole i zaista ga koriste.

Zašto je ovaj kanal važan? Čak 92% potrošača veruje u utiske svojih prijatelja, 74% veruje u “word of mouth”. Taj stari “od usta do usta” metod i dalje izuzetno mnogo znači, samo smo ga sada preselili na “od ekrana do ekrana”. 🙂

O negovanju zajednice koju vodite (razumite ovo kako hoćete) govorila je i Sara Rosso (Automatic, WordPressDotCom, osnivač zajednice #Nutella) i evo nekoliko njenih saveta:

1. Nema veze ko je osnivač zajednice, najvažniji su oni koji je čine (pođimo od drugih uvek, ne od nas, ne od klijenta)

2. Ne morate uvek da se slažete ali morate biti otvoreni i spremni da se upustite u raspravu (Being Open je, valjda, najčešće pominjana konstrukcija u Sarinom izlaganju).

Možda vam zvuče banalno njeni saveti i nama su, na početku. Kad smo razmislili, shvatili smo da to teoretski svi prihvatamo ali u praksi nekako, preskačemo. Sad vežbamo drugačije 🙂

Frank Gruber, čovek koji je napisao #StartUpMixology, govorio je o negovanju odnosa u zajednici onako kako biste to očekivali od jednog life coucha, na primer. Nama su skroz cool njegova pravila u “jedan na jedan odnosima” i zato ih delimo sa vama:

1. Give first

2.Be patiant

3.Be a good listener

4.Care

5.Do on the others

6.Stay in Touch

Kladimo se da je, nakon ovog predavanja, dobio bar stotinu mailova, friend requestova, poruka u messangeru… Jer, ljudi su sledili njegov savet i hteli da ostanu u kontaktu 🙂

No, konferencije ovog tipa i služe za uspostavljanje kontakata i upoznavanje novih ljudi, to je prava blagodet ovakvih skupova. Super je poštovati šesto pravilo i ostati u kontaktu, ali odlučili smo da vežbamo i ostalih pet,  nisu jednostavna, odmah da vam kažemo.

Za nas koji potičemo iz medija, a svi koji rade ili koji su radili sa nama, uglavnom ljudi iz medija, prava poslastica je bilo gostovanje Annie Machon, bivše obaveštajke iz MI5, čiji je partner bio zviždač koji je javno raskrinkao korupcionašku aferu u ovoj tajnoj službi pa su njih dvoje ne samo dobili ćao iz MI5 već su se godinama potucali po svetu, izmičući agentima. Životna priča vredna filma, govor na #SparkMe politika u najboljem smislu te reči. Annie je danas pisac, analitičar, govornik, u javnosti komentariše i strategiju borbe protiv terorizma ali i ideju zaštite privatnosti na internetu. Pamtimo njenu rečenicu: “Our data is how they are monitoring us”. Dodajmo i to da je vezu između vlada/političara i korporacija, u cilju prikupljanja podataka o građanima, nazvala – fašističkom.

Kad imate priliku da slušate ljude koji su postigli globalne uspehe i kad vam oni pričaju kako su to postigli, ne možete da se ne osetite pomalo izmaknuto iz sveta, da ne vidite koliko svet ubrzano juri i kako se stravičnom brzinom menjaju dosadašnji načini rada, povezivanja ljudi, kako se rađaju novi biznisi, a da je neprestani razvoj tehnologije uzrok svemu tome. Dakle, #SparkMe stvara i blagi osećaj inferiornosti jer shvatite da je svet bar pola veka ispred, a da vi još uvek klackate (mislimo na naše države ne na nas). Ljudi koji su govorili na #SparkMe, na primer, imaju veliku dilemu – kako da predvide koji je sledeći bilionski biznis koji će doći, iz koje industrije, zašto, kako…? Super su im muke.

#SparkMe su i plaža i more, da se ne lažemo. I zanimljivi, novi ljudi. Sa “domaćeg” terena izdvajamo poznanstvo sa zanimljivom blogerkom iz Hrvatske Alis Pečarić Marić koja ima blog Čitaj knjigu, dakle promoviše čitanje i, pazite sad, dobro živi od toga 🙂 Uspela je da razvije čitav jedan sektor usluga koje su u vezi sa blogom i knjigama i praktično sada predovi jedan veliki pokret u susednoj zemlji – Čitaj knjigu 🙂

Pravi rezultat konferencija se oseti tek kasnije, za nekoliko meseci, kad vam odjednom “ispliva” nešto što ste čuli tamo, kad shvatite da ste počeli da primenjujete ono što ste naučili, kad vam treba neko a vi se setite ah, da pa pitaću #SparkMe ekipu, kad… 🙂 Tako i mi, čekamo postkonferencijski period da počne da deluje 🙂

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]