Ogranizacija Autonomni ženski centar, zajedno sa partnerskim organizacijama, u novembru 2013. godine uključila se u regionalnu kampanju zagovaranja za ratifikaciju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, pod sloganom “Potpisujem!”. Naš zadatak je bio pružimo PR podršku, da animiramo medije i obezbedimo veliku vidljivost ove kampanje.

Šta smo uradili?

• za start kampanje smo organizovali radni doručak za novinare na kome smo im predstavili kampanju, ukazali na ciljeve kampanje i njen društveni značaj i naravno, izneli najsvežije podatke o nasilju nad ženama
• organizovali smo medijsku podršku za međunarodnu konferenciju u Narodnoj Skupštini Republike Srbije posvećenu Istanbulskoj konvenciji na kojoj je prisustvovao i Žoze Mendeš Bota, specijalni izvestilac Saveta Evrope o nasilju nad ženama; Poslanice iz svih političkih partija su ovom prilikom stavile svoj potpis na plakat kampanje ‪‎Potpisujem i na taj način dale svoju podršku.
• organizovali podršku u tradicionalnim i u novim medijima za seriju uličnih akcija u kojima su građani ostavljali potpise, poruke podrške i imali mogućnost da šalju zahteve donosiocima odluka,
• obezbedili smo podršku poznatih ličnosti (Tanja Bošković, Milica Mandić, Dragan Ilić, Gorica Nešović, Ana Sofrenović, Nađa Higl, Suzana Trninić, Tamara Dragićević, Petar Benčina itd.) i njihovo učešće u promotivnim video klipovima
• uspostavili smo saradnju sa medijskim kućama koje su podržale kampanju i emitovale promo spotove (RTS, TV Nova, Radio B92, FOX International Chanel Serbia, Naxi radio)
• uspostavili smo saradnju sa kulturnim institucijama (KC Rex, KC Grad, UK Parobrod, KC Beograd) na vidnim mestima postavile stalke u kojima su bili postavljeni promo materijali kampanje
• kontaktirali smo Ušće i Delta City shopping centre koji su omogućili postavljanje plakata u holovima i liftovima.
• uspostavili smo saradnju sa posećenim kaficima u centru Beograda u kojima su građani mogli da potpišu “Potpisujem” razglednice adresirane na ministre i poslanike.
• obezbedili smo besplatan media buying za postavljanje promotivnih “Potpisujem” bilborda i plakata na autobusima

 Postignuti rezultati:

• Više od 50 medija je pratilo i izveštavalo o kampanji
• Zahvaljujući efektnim promo filmovima kampanja je bila veoma zastupljena na svim mrežama, a sadržaji su se viralno širili
• Promo filmovi su tokom zimskih meseci bili emitovani na 6 TV kanala
• Desetine hiljada građana i građanki je potpisom podržalo kampanju
• Agencijska procena je da je za ovu kampanju, samo u Srbiji, saznalo više od milion i po ljudi gledalaca/čitalaca/slušalaca
• Zahvaljujući medijskoj pokrivenosti kampanje aktivistkinje AŽC-a postale su relevantne sagovornice kada je tema nasilje nad ženama u pitanju što je doprinelo većem kredibilitetu i boljoj pregovaračkoj poziciji.

Nedavno smo započeli saradnju sa organizacijom „Narodni parlament“ iz Leskovca koja ima dvadesetogodišnju NVO tradiciju iz oblasti zaštite ljudskih prava ali sada želi da javnosti bolje predstavi svoj rad na promociji zaštite prava potrošača.

Za to imaju vrlo dobar razlog: duže od godinu dana rukovode projektom „Ispravimo krive drine“ kroz koji nude besplatnu pravnu pomoć potrošačima i nekoliko stotina ljudi iz cele Srbije već im se obratilo za pomoć.

Oni su, trenutno, jedina organizacija u Srbiji koja radi na pokretanju postupaka za kolektivnu zaštitu interesa potrošača. Ovaj pravni instrument je nedavno omogućen izmenama Zakona o zaštiti potrošača i pred Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija vode se četiri postupka za zaštitu kolektivnih interesa potrošača i sva četiri je pokrenulo udruženje „Narodni parlament“.

Postupci za zaštitu kolektivnih interesa potrošača pokrenuti su protiv VIP Mobile d.o.o., Telekom Srbija a.d. Beograd, i dva protiv JKP „Vodovod“ Leskovac.

Nakon pokretanja postupka od strane nadležnog ministarstva, VIP Mobile d.o.o. je dao takozvanu „korektivnu izjavu“ kojom se obavezao da će sporne odredbe opštih uslova izmeniti i prilagoditi važećem zakonu.

Tokom 2014. godine u okviru projekta “Ispravimo krive drine!” kancelarija za besplatnu pravnu pomoć udruženja „Narodni parlament“ primila je 120 zahteva za pravnu pomoć  iz oblasti zaštite prava potrošača. Broj zahteva primljenih ove godine čak četiri puta je veći od prošlogodišnjeg proseka i samo u februaru su u kancelariju stigla 93 zahteva.

Dopada nam se entuzijazam i ekspertiza ovih ljudi i pokušaćemo da novinarima skrenemo pažnju na njihov rad. Oblast zaštite prava potrošača se vrlo intenzivno razvija i stepen informisanosti građana o njihovim pravima je iz dana u dan sve veći.

 O projektu „Ispravimo krive drine!“

U okviru  projekta „Ispravimo krive drine!“, koji je udruženje Narodni parlament pokrenulo 2013. godine,  potrošači sa teritorije cele Srbije dobijaju besplatni pravni savet i praktičnu pomoć oko izrade predstavki, dopisa i drugih dokumenata, i u slučajevima kad njihova prava ugrožavaju javna ali i privatna preduzeća.

Potrošači se Udruženju „Narodni parlament“ mogu obratiti pozivom call – centra na broj 0700/500 – 500, putem kontakt forme na sajtu  i lično u kancelariji za besplatnu pravnu pomoć u ulici Đorđa Lešnjaka br. 7, u Leskovcu.

 

U okviru Festivala tolerancije koji se, baš ovih dana, prvi put održava u Beogradu, organizovano je i predavanje Mirka Ilića, svetski poznatog grafičkog dizajnera i ilustratora, koji je davne 1986. godine sa ovih prostora otišao u Njujork. Iako dizajn, sam po sebi, ne spada direktno u domen našeg rada, slušali smo Mirka Ilića zato što je izabrao vrlo važnu temu – govorio je o simbolima mržnje na prostoru ex Yu. Kroz priču o simbolima, slikama, grafikama, Ilić je ispričao priču o načinu na koji se, kroz te simbole, komunicira mržnja. Otvoreno i prikriveno.

Fokus njegovog predavanja bili su simboli neofašističkih grupa, skinhedsa prvenstveno. Prikazao je publici (mahom, vrlo mladoj) mnoštvo fotografija, prikupljenih sa oficijelnih sajtova sportskih klubova, dnevnih i drugih novina, informativnih portala, te zvaničnih sajtova ovih grupa na kojima se ovaj znak otvoreno ili prikriveno vidi i koje, vrlo eksplicitno, komuniciraju mržnju (netolerancija je blaga reč). U arhivi, kaže, ima od dve do tri hiljade ovakvih fotografija koje je sakupio sa zvaničnih stranica, to su dakle fotografije navijača i huligana u raznim situacijama koje se, bez problema, objavljuju na oficijelnim stranicama i nalozima na društvenim mrežama.

Videli smo kako izgledaju huligansko navijački simboli u Hrvatskoj, Bosni, Srbiji. Videli smo slike svog grada u kom su fasade iscrtane neonacističkim simbolima, videli smo da to i kod komšija izgleda potpuno isto. I tek kad to vidite tako jasno, kad vam to neko prikupi i pokaže na licu mesta, postanete svesni strahote te moćne mašinerije.
Sa stanovišta komunikacije zanimljivo je bilo uvideti da simboli neonacističkih grupa nisu uvek eksplicitno prikazani, da je znak skinhedsa, recimo, u različitim varijantama, prikriven, “okićen” ili dorađen tako da se, na prvi pogled, ne vidi jasno. Videli smo da na beogradskim ogradama ima kodova koji simbolišu ime Adolfa Hitlera i hitlerovski pozdrav.
“Hoću da umete da prepoznate ove simbole, to je smisao ovog predavanja”, poručio je Ilić publici koju su, mahom, činili studenti i srednjoškolci. I ta njegova rečenica je, zapravo, i glavna poruka izlaganja: hajde da, za početak, naučimo da prepoznamo simbole mržnje pa da, potom, vidimo šta protiv njih možemo da uradimo.
“Vaši sportski klubovi su promoteri skinhedsa”, rekao je Ilić u jednom trenutku govoreći o tome da se na sajtovima klubova ili navijačkih grupa pojavljuju fotografije sa ovim simbolima.
Sponzori tih sportskih klubova su, pođimo korak dalje, takođe deo te mašine.
“U Americi, koja je duboko rasističko društvo, se ne može dogoditi da navijačke grupe istaknu ovakve simbole jer bi im se odmah povukli sponzori. Oni nikad ne bi hteli da se njihov brend dovodi u vezu sa takvom komunikacijom”.
Eto još jedne važne teze o kojoj se, i sa stanovišta marketinške komunikacije, da razmišljati.
Pogledajte sledeći put ko su sponzori velikih klubova i utakmica, čiji se brendovi reklamiraju ravnopravno uz simbole mržnje.