Zašto je 30 poznatih žena nosilo jednu crvenu torbu ovog proleća? I kakve veze mi imamo sa tim?

/in

« Da njeno ponovo bude njeno », to je slogan koji nam je obeležio ovo proleće.

To je naziv kampanje za prikupljanje sredstava za Fond Autonomnog ženskog centra za urgentnu podršku ženama koje su u situaciji nasilja. Godinama unazad žene iz AŽC same, i uz pomoć prijatelja, “pune » ovaj fond ličnim sredstvima, koristeći ih onda za urgetna prenoćišta, prevoz, medicinske preglede, sudske takse i druge troškove za žene koje im se obrate.

Prvi put je sada organizovana kampanja koja je podstakla ljude, kompanije, institucije, organizacije da doniraju sredstva i naprave tako stabilan izvor sredstava za pomoć ženama koje pokušavaju da izađu iz kruga nasilja.

Kampanju je osmislila i sprovela mark-tech agencija Cheil Centrade Adriatic kao svoju pro bono aktivnost kojom žele da učine da ovaj Fond postane održiv.

Za sve je „kriva“ rečenica koju je izgovorila jedna žena, žrtva partnerskog nasilja, tokom razgovora sa socijalnom podrškom u AŽC: „Ceo život sam želela da kupim crvenu torbu. I kupila sam je“.

Iz te iskrene, potresne rečenice, kojom žena pokazuje da je uspela da iskorači iz nasilnog odnosa, u kom je čak i to da ima crvenu torbu za nju nedostižno, rodila se ideja „Da njeno ponovo bude njeno“ . Za sve one koje se bore da – ono što je nekad bilo njihovo, to ponovo i postane.

Mi smo ovde imale dvostruku ulogu: prvo, Kontakta je „kuma“ ove kampanje jer smo spojili naša dva klijenta – AŽC i Cheil – i bili inspirator ove super korisne kampanje.

A drugo, radili smo ono što uvek radimo – PR!

Kampanja nastavlja da živi a mi se polako pripremamo za jesenje akcije!

PRO PR Globe Award u našem timu!

/in

PRO PR Globe Award za 2023. godinu, ugledna internacionalna nagrada za doprinos PR struci, uselila se i u Kontakta kancelariju!

Ove godine jedna sam od 25 PR profesionalaca iz 15 zemalja Evrope i sveta dobitnika/ca ove prestižne nagrade, ustanovljene pre duže od dve decenije.

 

U Beogradu je sredinom marta, tim povodom, održana 21. PRO PR konferencija na kojoj je bilo više od 200 PR profesionalaca iz celog sveta. Osnivač i vredni promoter ove nagrade, Danijel Koletić, pravi je public relations čovek, koji u praksi sprovodi svoj moto – networking in motion.
Tim povodom uradila sam jedan neobičan intervju sa njim za Nedeljnik.

PRO PR Globe Award su ove godine u Srbiji dobile i koleginice Andrea Brbaklić (FormA Consulting, direktorka), Milena Avramović Bjelica (kopartnerka Chapter 4) i Jelena Milošević (PR menadžerka Beogradske filharmonije).
Sjajna PR ekipa, posvećena i dokazana, vrlo mi je drago da sam među njima.

Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

/in

Rodna ravnopravnost je česta tema naših PR kampanja. Skoro celu deceniju smo radile sa Autonomnim ženskim centrom i mnogo o tome naučile. 

Početkom marta završile smo kratkotrajnu kampanju rađenu za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pod nazivom „Unapredi rodnu ravnopravnost“.

Kampanja je pokrenuta s idejom da se oni koji na to zaboravljaju, podsete da su obavezni da pripremaju i predaju Godišnji izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti ovom Ministarstvu. Ovaj Izveštaj treba da predaju svi organi javne vlasti, poslodavci koji zapošljavaju više od 50 ljudi, sindikati, političke stranke i tela za rodnu ravnopravnost. To je Zakonom o rodnoj ravnopravnosti propisana obaveza ali vrlo mali procenat obveznika zaista to i radi.
Ministarstvo je ovu kampanju radilo u partnerstvu sa Nemačkom razvojnom saradnjom (GIZ) i tokom tri meseca organizovane su info sesije u pet gradova.

Vizuelni identite na zadatu temu radio je studio Kitchen & GoodWolf, napravili smo promotivni materijal, animaciju koja je emitovana na nacionalnim televizijama kao i kratki promo film. U tom filmu smo razne ljude, počev od ministra za ljudska prava, pitali – šta je za vas rodna ravnopravnost.

Džim Šeridan u Beogradu, na Beogradskom irskom festivalu, i mi kao PR podrška!

/in

Mart je za nas bio turbulentan!

Bili smo PR podrška za Beogradski irski festival čiji je specijalni gost ove godine bio Džim Šeridan, slavni irski reditelj i scenarista. Znali smo da dolazak svetske zvezde podrazumeva i rad u nekim drugačijim uslovima, ali smo se radovali tome, posebno upoznavanju velikog filmskog stvaraoca.

Džim Šeridan je, očekivano, bio magnet za medije i zahvaljujući njemu vidljivost celokupnog Festivala je značajno skočila. On je jedan, pre svega, topao i pristupačan čovek, zainteresovan za okruženje u kom je, ne ponavlja iste fraze kao odgovore na novinarska pitanja, čovek koji sluša sagovornika i odgovara mu iskreno i duboko.

Festival je ove godine privukao veliku pažnju javnosti, medija i publike, delimično zato što je tome doprineo boravak velikog umetnika, ali i zato što je sam Festival imao vrlo, vrlo kvalitetan program. Naravno, i zato što je imao dobru i posvećenu PR ekipu koja je vodila računa o medijima i društvenim mrežama.

Trenutno analiziramo kliping i pripremamo izveštaje, pisaćemo više o tome narednih dana.

Iz naše PR prakse: kako komunicirati o siromaštvu i socijalnoj politici u javnosti?

/in

Komunicirati u javnosti o siromaštvu, ugroženim ljudima, socijalnoj politici, nastupati kao relevantan poznavalac ove oblasti i istovremeno čuvati dostojanstvo tih ljudi – nije jednostavan posao.

Ovo su teme koje smo otvorili kad smo 2020. godine počeli da sarađujemo sa organizacijom A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, pomažući im da bolje komuniciraju svoje akcije i ideje.

A11 Inicijativa je ekipa pravnika i aktivista koji se bore za unapređenje socijalne politike i poštovanje naših ekonomskih i socijalnih prava. Čućete ih kad se u medijima govori o beskućnicima, naći ćete ih u neformalnim naseljima u kojima žive Romi, slušaćete njihove kritike na račun socijalne politike i odnosa prema socijalno ugroženim građanima.

Liče pomalo na one pravnike iz američkih filmova što rade u pravnim klinikama koje nude besplatnu pravnu pomoć siromašnim i obeispravljenim ljudima, što ih volimo i navijamo za njih i koji u filmu, naravno, uvek pobede.

I A11 pruža besplatnu pravnu pomoć ljudima koji nisu u mogućnosti da se sami pobrinu za to, aktivisti pišu podneske i krivične prijave, kucaju na razna vrata institucija – dižu buku gde god treba kada su nečija prava ugrožena.

Kad smo počeli da sarađujemo, najpre smo mi morali mnogo da naučimo o ekonomskim i socijalnim pravima (uvek mislite da to znate, ali nije tako). Oni su od nas učili kako da iz mnoštva tema i podataka koje obrađuju izdvoje ono što je važno za javnost, kako da to predstave, kako da prilagode jezik i ton komunikacije, šta je tema za novinare i šta od informacija da im ponude.

 

Šta je problem sa ovim temama u medijima?

Pomislićete da su ovo teme o kojima će mediji rado izveštavati, i većina novinara će i reći, naravno, to nas zanima, ali to nije uvek tako.

Najpre, želimo da se o ovim temama govori na dostojanstven i ozbiljan način, a ne površno i tabloidno, tako da se iskorištava nečija životna situacija. To već sužava broj medija koji će na taj način obraditi priču, jer većina neće imati ni vremena, ni znanja, da se ovom temom pozabavi kako treba.

Dalje, terminologija koju A11 ekipa koristi je, često, pravnički nerazumljiva. Jezik treba prilagoditi, promeniti, naći formulacije koje javnost razume.

Sagovornici sa “druge strane” (predstavnici vlasti) su, uglavnom, nezainteresovani da odgovore na pitanja novinara na ovu temu, a još manje da učestvuju u polemici sa A11 ekipom.

Novinari nedovoljno znaju o stanju socijalne zaštite, kao ni o evropskim standardima u ovoj oblasti, aktuelni zakon im nije poznat.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, mi nismo naročito solidarno društvo, volimo da verujemo da je taj neko kriv zato što je siromašan, a fraza “socijalni slučaj” je pogrdna.

Kako smo predstavljali ove teme u javnosti?

Pa ipak, neskromno ćemo reći, uspešno radimo sa A11 Inicijativom, pomažući im da svoje ideje pretvore u komunikativne kampanje. Za nekoliko godina, koliko postoje, postali su prepoznatljivi kao organizacija koja se zalaže za bolji ekonomski i socijalni status građana, otvorili neke do sada tabu teme ovog društva.

Tako smo, recimo, napravili bilbord kampanju sa fotografijama dece iz neformalnih naselja i frapantnim informacijama.

 

Postavili smo samo jedan bilbord u gradu ali na ključno mesto: ispred ulaza u Ministarstvo finansija stajao je bilbord sa iznosom visine novčane socijalne pomoći. Dovoljno atraktivan da ga primete novinarske ekipe, slikaju i snimaju, dovoljno jasan da ga vide stotine hiljada ljudi koji se tom najprometnijom ulicom voze automobilima i autobusima.

 

Učestvovali u njihovoj kampanji „Neprijatelj je siromaštvo, a ne siromašni“ kao i u kampanji „Ljuska prava“ i slali aktuelnim ministarkama provokativne paketiće i pisma…

Pratili ih kamerom kad su protestovali zbog položaja radnika angažovanih u kineskoj fabrici Linglong.

Pravili kampanju protiv diskriminacije u oblasti stanovanja, kampanje na društvenim mrežama za stanovnike socijalnih stanova…

PR za naša ekonomska i socijalna prava

I da, još i ovo: naučili smo da je Opšti protokol pri Međunarodnom paktu za ekonomska, socijalna i kulturna prava, jako važan dokument, i pored svog rogobatnog naziva : )

Kad država ratifikuje ovaj Protokol, onda njeni građani imaju mogućnost da zaštitu svojih ekonomskih i socijalnih prava potraže pred Komitetom UN (za ekonomska i socijalna prava). Ono što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu za politička prava, to je Komitet UN za ekonomska i socijalna prava.

Dobra vest je da je Srbija nadomak ratifikovanja ovog Protokola, da je dokument u skupštinskoj proceduri i da je to u najvećoj meri zasluga rada A11 Inicijative.

Opšti protokol će mnogo da uradi za PR naših ekonomskih i socijalnih prava : )

Kampanja “Život traži Hitnu pomoć”

/in

Mi volimo da učimo iz kampanja, da one imaju neku svrhu i važnu poruku. Takva je bila i kampanja o predlogu Zakona o Hitnoj pomoći. Najpre, šok je bio da Srbija nema ovaj zakon, odnosno, da rad Hitne pomoći nije detaljno i zakonski regulisan. Što znači da ukoliko dođe do problema, odgovornih nema, jer nema ni posebnih pravila. Organizacija Pokret Pravo na život – Meri se nekoliko godina bavi radom Hitne pomoći i aktivno učestvuje u inicijativi za donošenje Zakona.

Konferencija za medije već probudila interesovanje

Mi smo se odazvali njihovom pozivu da uradimo medijsku kampanju koja je podrazumevala događaj za medije, objave i dalja gostovanja i razvijanje teme u relevantnim medijima. Tema je bila dobra, jer se tiče svih nas. Kada je situacija rizična, svima nam treba Hitna pomoć, bez obzira na političko opredeljenje. Zbog toga su svi veliki mediji ovu temu prepoznali kao relevantnu za njih i želeli da čuju više.

Već na konferenciji za medije imali smo uživo uključenje u Jutarnji program RTS-a, a nakon konferencije brojne objave u svim značajnim medijima.

Na samom događaju predsednik Pokreta Dejan Zejnula predao je predlog Zakona o Hitnoj pomoći narodnom poslaniku Miliji Miletiću, koji je Zakon uveo u skupštinsku proceduru. Važno je bilo i dobro osmisliti izjave koje ćemo dalje preneti medijima u saopštenju. Ono na šta smo se fokusirali je da Hitna pomoć nije dostupna u sredinama manjim od 25.000 stanovnika i da ne postoji jedinstveni protokol koji propisuje kada Hitna pomoć mora da izađe i kako da vrši trijažu poziva.

Saopštenje za medije je odjeknulo u svim medijima

Saopštenje, pažljivo napisano sa detaljima koje smo želeli u fokusu i rečenicama koje bi privukle pažnju medijima, prošlo je odlično. Nakon toga sve je bi efekat snežne kugle. Imali smo veliki broj TV gostovanja i reakcija u javnosti.

Političke stranke su, takođe, prepoznale temu kao važnu, pa je Ne davimo Beograd, pored toga što je bio na konferenciji i kasnije na sednicama otvarao ponovo temu Zakona o Hitnoj pomoći.

Ono što se ovde pokazalo je da kampanje koje imaju temu i svrhu, uz profesionalnu pomoć PR agencije, prolaze odlično u medijima. I dalje je važno dogovoriti javni nastup, rečenice koje će biti glavne poruke kroz saopštenje i uživo nastupe, ali od teme sve kreće. Potrebno je da ona ima način da se predstavi, pristup koji će zainteresovati određeni broj ljudi.
Posebno nam je drago kada od kampanji učimo i saznajemo stvari koje su važne za naš svakodnevni život. Predlog je ušao u skupštinsku proceduru i svi poslanici su već upoznati s njim. Da li će ovu temu prepoznati kao važnu, šta mislite?

Krenule smo Putevima žena sa Iridom

/in

Žensko pitanje je nešto čime se često bavimo i poslovno i privatno…

Read more

Julius Meinl želi da bude održiva kompanija – ali stvarno

/in

Sigurno i vas sa svih strana napadaju “zelene kampanje”. Brendovi su obavešteni da je digital trend 2022. godine ekologija i briga o planeti, pa su požurili da se njemu i priključe. Glavno pitanje je da li se trendu priključuju samo kroz marketing, ili zaista žele da naprave ekološke promene u svom poslovanju. Velike kompanije su te u koje najpre gledamo, jer njihova masovna proizvodnja dovodi i do velikih ekoloških problema.

Julius Meinl je kompanija sa kojom sarađujemo već tri godine. Adaptiramo globalnu komunikaciju, pravimo lokalne kampanje i oblikujemo poruke za našu publiku. Ono što je Julius Meinl prepoznao je – kako može da doprinese smanjenju uništavanja planete iz svog dvorišta. U pitanju je velika kompanija, koja posuluje u mnogim svetskim i evropskim metropolama. Njihova kafa je prepoznatljiva svuda u svetu i veoma vode računa da kafa bude kvalitetna u svakoj šoljici. I u onoj u Beču i onoj u Beogradu. Kada su ekološke poruke počele da se šire kroz medije, oni su pogledali u sebe i zapitali se – dobro, kakva je naša proizvodnja, kako mi štetimo planeti tom proizvodnjom i kako tu štetu možemo da saniramo.

Odlučili su da naprave plan, da do 2030. godine postanu komapnija sa nultim uticajem na klimatske promene. O čemu se radi? Proizvodnja kafe zahteva određenu količinu emisije ugljen-dioksida. Zbog toga, Julius Meinl svake godine sadi po 20 000 stabala u zemljama porekla kafe i na taj način neutrališe emisiju ugljen-dioksida koju stvara proizvodnjom kafe. Ovo je realan korak jedne odgovorne kompanije prema planeti.

Neke od poruka koje smo prilagodili su:

  • Držati prirodu u ravnoteži.
  • Uz premium kafu čuvamo planetu.

Ove poruke smo podelili kroz društvene mreže i ugostiteljske objekte. Svaki lokal koji je učestvovao u kampanji dobio je sertifikat da je u njegovo ime posađeno jedno stablo u zemlji porekla kafe.

Kampanje tokom koronavirusa

Julius Meinl, takođe, nekoliko godina pravi kampanju pod nazivom Reci ćao i Reci hvala. Ove kampanje su nastale u vreme svetske pandemije. Kampanja Reci ćao imala je za cilj da ponovo počnemo da komuniciramo, da se družimo i idemo na kafu. Dok je kampanja Reci hvala bila usmerena ka ugostiteljskim objektima koji su pretrpeli velike novčane gubitke tokom zatvaranja. Cilj je bio motivisati ljude da se vrate izlascima u kafiće.

Ove poruke smo plasirali kroz društvene mreže, ali i tradicionalne medije.

Velike kompanije su pred velikim izazovom, i pohvalno je kada razmišljaju šire i imaju stvarnu želju za komunikacijom sa potrošačima. One nisu više daleko od kupaca, žele da ih čuju, da ih razumeju i što je najvažnije pomognu, na društvenom, a ne pojedinačnom, nivou.

Pozdravljamo ovakve kampanje i uvek ih rado radimo, jer su to te male promene, koje mogu da naprave mnogo.

 

wet n wild – digitalni nastup za beauty brend

/in

wet n wild je poznati kozmetički brend iz Los Anđelesa, koji je smeo, pun samopouzdanja i spreman da hoda po ivici. Njihova brend strategija je maksmialna inkluzija manjinskih grupa i insistiranje na različitosti. Izuzetno zanimljiv brend koji je spreman da ne ide uz dlaku, već da izaziva.

Od februara 2020. godine wet n wild je odlučio da pokrene digitalne kanale, koje mi vodimo od početka otvaranja. Do tog trenutka influenserke nisu puno obraćale pažnju na ovaj brend. Uz redovne saradnje, dobru komunikaciju sa njima i uz pomoć pažljivo osmišljenih PR paketa, uspeli smo da wet n wild dobije primećenost na mrežama, što kod poznatih influenserki, tako i kod šminkerki i običnih žena.

Influenser kampanje

Influenserke koje se bave šminkanjem su veoma značajne za ovaj tip brendova. One su te koje će podeliti svoje utiske i pokazati tajne u šminkanju. Prikazivale su proizvode detaljno, sa predlozima kako ih uoptrebiti i kombinovati.

Posebno smo ponosni na kampanju na TikToku, gde je video sa wet n wild kozmetikom imao preko pola miliona pregleda, bez oglašavanja.

Sa influenserkama je važno negovati redovnu saradnju i pokazati im pažnju u kontinutitetu. Za uzvrat smo dobili dobre recenzije i zanimljive reels klipove, koji su značajno doprineli brand awarness-u.

Glavni target digitalnog nastupa nam je reach, što smo postizali kroz oglašavanje i saradnju sa influenserkama.

Ko je USavršeni službenik i kakve veze on ima sa nama?

/in

Znate li šta znači skraćenica FT1P?

Fali ti jedan papir!

To je čuvena rečenica na koju smo stalno spremni kad odemo da rešavamo neku administraciju. Čekamo da nas sa šaltera vrate po još nešto. OK, malo se ovo sve menja sada jer je sve više usluga koje možemo i elektronski da završimo i sve se više navikavamo na to. Ipak, odlazak na šalter, u opštinu, u poresko, u penzioni ili zdravstveni fond – uvek nas nekako sačekaju.

Kako funkcioniše administracija u opštini i šta se sve radi da bi taj posao bolje funkcionisao, pratimo već skoro pune dve godine iz biliza i to zahvaljujući radu na projektu Saveta Evrope “Upravljanje ljudskim resursima u lokalnim samoupravama – faza 2”. To je višegodišnji projekat kojim Savet Evrope, naravno zajedno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Stalnom konferencijom gradova i opština, radi na tome da poboljša rad lokalne administracije. Baš kao što je zahtev modernog poslovanja da ima posebnu kategoriju – upravljanje ljudskim resursima – tako se isto očekuje i od državnih organa. Ideja je jednostavna: raditi na usavršavanju lokalnih službenika kako bi oni bili zadovoljni, unaprediti sam sistem organizacije rada, a sve u cilju da – naravno – građani budu zadovoljniji uslugama. Kako je Savet Evrope kreator ovog projekta sve se odvija prema poznatom dokumentu “12 načela dobre uprave Saveta Evrope”.

Za početak, mi smi projektu dali veselije ime – zove se “USavršeni službenik” jer smo hteli da ukažemo na značaj onoga na čemu projekat insistira – redovno i aktuelno usavršavanje zaposlenih na lokalu. Da bi bio savršen, mora da se usavršava, zato smo ga krstili USavršeni!

Šta radimo (i šta smo radili)?

Komuniciramo sa medijima kako bismo javnosti pojasnili važnost ove reforme na lokalnom nivou. Mnogo radimo sa lokalnim medijima, kroz organizaciju media brifinga na opštinama koje su uključene u program. Pravimo infografike kroz koje jednostavnije predstavljamo komplikovane procedure na lokalu. Pripremamo video priloge sa lokalnim službenicima.

Evo nekih slika i videa kojima ćemo vam bolje približiti šta radimo na ovom projektu. : )

RTS o reformi lokalne administracije