« Da njeno ponovo bude njeno », to je slogan koji nam je obeležio ovo proleće.

To je naziv kampanje za prikupljanje sredstava za Fond Autonomnog ženskog centra za urgentnu podršku ženama koje su u situaciji nasilja. Godinama unazad žene iz AŽC same, i uz pomoć prijatelja, “pune » ovaj fond ličnim sredstvima, koristeći ih onda za urgetna prenoćišta, prevoz, medicinske preglede, sudske takse i druge troškove za žene koje im se obrate.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Autonomni ženski centar (@autonomnizenskicentar)

Prvi put je sada organizovana kampanja koja je podstakla ljude, kompanije, institucije, organizacije da doniraju sredstva i naprave tako stabilan izvor sredstava za pomoć ženama koje pokušavaju da izađu iz kruga nasilja.

Kampanju je osmislila i sprovela mark-tech agencija Cheil Centrade Adriatic kao svoju pro bono aktivnost kojom žele da učine da ovaj Fond postane održiv.

Za sve je „kriva“ rečenica koju je izgovorila jedna žena, žrtva partnerskog nasilja, tokom razgovora sa socijalnom podrškom u AŽC: „Ceo život sam želela da kupim crvenu torbu. I kupila sam je“.

Iz te iskrene, potresne rečenice, kojom žena pokazuje da je uspela da iskorači iz nasilnog odnosa, u kom je čak i to da ima crvenu torbu za nju nedostižno, rodila se ideja „Da njeno ponovo bude njeno“ . Za sve one koje se bore da – ono što je nekad bilo njihovo, to ponovo i postane.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Autonomni ženski centar (@autonomnizenskicentar)

Mi smo ovde imale dvostruku ulogu: prvo, Kontakta je „kuma“ ove kampanje jer smo spojili naša dva klijenta – AŽC i Cheil – i bili inspirator ove super korisne kampanje.

A drugo, radili smo ono što uvek radimo – PR!

Kampanja nastavlja da živi a mi se polako pripremamo za jesenje akcije!

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Autonomni ženski centar (@autonomnizenskicentar)

Rodna ravnopravnost je česta tema naših PR kampanja. Skoro celu deceniju smo radile sa Autonomnim ženskim centrom i mnogo o tome naučile. 

Početkom marta završile smo kratkotrajnu kampanju rađenu za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pod nazivom „Unapredi rodnu ravnopravnost“.

Kampanja je pokrenuta s idejom da se oni koji na to zaboravljaju, podsete da su obavezni da pripremaju i predaju Godišnji izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti ovom Ministarstvu. Ovaj Izveštaj treba da predaju svi organi javne vlasti, poslodavci koji zapošljavaju više od 50 ljudi, sindikati, političke stranke i tela za rodnu ravnopravnost. To je Zakonom o rodnoj ravnopravnosti propisana obaveza ali vrlo mali procenat obveznika zaista to i radi.
Ministarstvo je ovu kampanju radilo u partnerstvu sa Nemačkom razvojnom saradnjom (GIZ) i tokom tri meseca organizovane su info sesije u pet gradova.

Vizuelni identite na zadatu temu radio je studio Kitchen & GoodWolf, napravili smo promotivni materijal, animaciju koja je emitovana na nacionalnim televizijama kao i kratki promo film. U tom filmu smo razne ljude, počev od ministra za ljudska prava, pitali – šta je za vas rodna ravnopravnost.

Komunicirati u javnosti o siromaštvu, ugroženim ljudima, socijalnoj politici, nastupati kao relevantan poznavalac ove oblasti i istovremeno čuvati dostojanstvo tih ljudi – nije jednostavan posao.

Ovo su teme koje smo otvorili kad smo 2020. godine počeli da sarađujemo sa organizacijom A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, pomažući im da bolje komuniciraju svoje akcije i ideje.

A11 Inicijativa je ekipa pravnika i aktivista koji se bore za unapređenje socijalne politike i poštovanje naših ekonomskih i socijalnih prava. Čućete ih kad se u medijima govori o beskućnicima, naći ćete ih u neformalnim naseljima u kojima žive Romi, slušaćete njihove kritike na račun socijalne politike i odnosa prema socijalno ugroženim građanima.

Liče pomalo na one pravnike iz američkih filmova što rade u pravnim klinikama koje nude besplatnu pravnu pomoć siromašnim i obeispravljenim ljudima, što ih volimo i navijamo za njih i koji u filmu, naravno, uvek pobede.

I A11 pruža besplatnu pravnu pomoć ljudima koji nisu u mogućnosti da se sami pobrinu za to, aktivisti pišu podneske i krivične prijave, kucaju na razna vrata institucija – dižu buku gde god treba kada su nečija prava ugrožena.

Kad smo počeli da sarađujemo, najpre smo mi morali mnogo da naučimo o ekonomskim i socijalnim pravima (uvek mislite da to znate, ali nije tako). Oni su od nas učili kako da iz mnoštva tema i podataka koje obrađuju izdvoje ono što je važno za javnost, kako da to predstave, kako da prilagode jezik i ton komunikacije, šta je tema za novinare i šta od informacija da im ponude.

 

Šta je problem sa ovim temama u medijima?

Pomislićete da su ovo teme o kojima će mediji rado izveštavati, i većina novinara će i reći, naravno, to nas zanima, ali to nije uvek tako.

Najpre, želimo da se o ovim temama govori na dostojanstven i ozbiljan način, a ne površno i tabloidno, tako da se iskorištava nečija životna situacija. To već sužava broj medija koji će na taj način obraditi priču, jer većina neće imati ni vremena, ni znanja, da se ovom temom pozabavi kako treba.

Dalje, terminologija koju A11 ekipa koristi je, često, pravnički nerazumljiva. Jezik treba prilagoditi, promeniti, naći formulacije koje javnost razume.

Sagovornici sa “druge strane” (predstavnici vlasti) su, uglavnom, nezainteresovani da odgovore na pitanja novinara na ovu temu, a još manje da učestvuju u polemici sa A11 ekipom.

Novinari nedovoljno znaju o stanju socijalne zaštite, kao ni o evropskim standardima u ovoj oblasti, aktuelni zakon im nije poznat.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, mi nismo naročito solidarno društvo, volimo da verujemo da je taj neko kriv zato što je siromašan, a fraza “socijalni slučaj” je pogrdna.

Kako smo predstavljali ove teme u javnosti?

Pa ipak, neskromno ćemo reći, uspešno radimo sa A11 Inicijativom, pomažući im da svoje ideje pretvore u komunikativne kampanje. Za nekoliko godina, koliko postoje, postali su prepoznatljivi kao organizacija koja se zalaže za bolji ekonomski i socijalni status građana, otvorili neke do sada tabu teme ovog društva.

Tako smo, recimo, napravili bilbord kampanju sa fotografijama dece iz neformalnih naselja i frapantnim informacijama.

 

Postavili smo samo jedan bilbord u gradu ali na ključno mesto: ispred ulaza u Ministarstvo finansija stajao je bilbord sa iznosom visine novčane socijalne pomoći. Dovoljno atraktivan da ga primete novinarske ekipe, slikaju i snimaju, dovoljno jasan da ga vide stotine hiljada ljudi koji se tom najprometnijom ulicom voze automobilima i autobusima.

 

Učestvovali u njihovoj kampanji „Neprijatelj je siromaštvo, a ne siromašni“ kao i u kampanji „Ljuska prava“ i slali aktuelnim ministarkama provokativne paketiće i pisma…

Pratili ih kamerom kad su protestovali zbog položaja radnika angažovanih u kineskoj fabrici Linglong.

Pravili kampanju protiv diskriminacije u oblasti stanovanja, kampanje na društvenim mrežama za stanovnike socijalnih stanova…

PR za naša ekonomska i socijalna prava

I da, još i ovo: naučili smo da je Opšti protokol pri Međunarodnom paktu za ekonomska, socijalna i kulturna prava, jako važan dokument, i pored svog rogobatnog naziva : )

Kad država ratifikuje ovaj Protokol, onda njeni građani imaju mogućnost da zaštitu svojih ekonomskih i socijalnih prava potraže pred Komitetom UN (za ekonomska i socijalna prava). Ono što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu za politička prava, to je Komitet UN za ekonomska i socijalna prava.

Dobra vest je da je Srbija nadomak ratifikovanja ovog Protokola, da je dokument u skupštinskoj proceduri i da je to u najvećoj meri zasluga rada A11 Inicijative.

Opšti protokol će mnogo da uradi za PR naših ekonomskih i socijalnih prava : )