Za vlasnike apartmana u Crnoj Gori i Srbiji: kako da gost nađe vas

/in

Podaci iz Google Potrošačkog barometra za Srbiju pokazuju da čak 89%  naših građana smeštaj ili destinaciju za odmor traži putem interneta. Google je mesto gde svaka pretraga počinje, on je danas najuticajniji savetnik pri kupovini.

Zato je važno da vaša ponuda bude vidljiva već na prvoj stranici Googla, kako biste gostima, onda kada oni traže mesto za odmor, vi bili prvi izbor.

Foto: Google

Leto 2015. donelo je posebnu promenu u organizaciju letovanja zbog krize u Grčkoj. Dnevne vesti pokazuju da je deo turista odlučio da promeni svoju odluku i mesto za odmor potraži u nekoj drugoj zemlji. Neki će, opet, biti spremniji da odmor provedu u Srbiji zbog akcije Vlade Srbije koja subvencioniše letovanje u zemlji.

Verujemo da tu šansu treba da iskoristite, bilo da se bavite turizmom u Crnoj Gori ili Srbiji i da svoju ponudu plasirate što bolje na Google pretraživaču ili na Facebook društvenoj mreži.

Kako to da uradite ?

Kada gosti ukucaju reči „apartmani u Crnog Gori/Herceg Novom/Budvi/Tari/Zlatiboru“ ili „apartmani Crna Gora/Sutomore/Vrnjačka Banja/Srebrno jezero“ neka se vaša ponuda nađe među tri prve ponude na pretraživaču.

Koliko visoko na Google stranici će se vaša ponuda naći, zavisi od budžeta koji uložite u oglašavanje. Vi birate kome će se prikazivati vaša ponuda (Google može da je prikaže onima za koje zna da su zainteresovani za odmor u Crnoj Gori), vi birate da li ćete se ograničiti na Srbiju ili proširiti na region ili i Evropu (reklame na engleskom). Ukoliko poznajete tip gostiju koji kod vas dolazi, možete ih, na osnovu Google trendova i drugih karakteristika, naći na internetu i direktno im se predstaviti.

Vidljivosti vaše ponude značajno može doprineti i oglašavanje na Facebook-u ukoliko imate svoju stranicu na ovoj mreži. Ova platforma vam takođe omogućava da svoj oglas ciljano usmerite na potencijalne turiste prema različitim faktorima – lokaciji, socijalnoj strukturi, interesovanjima itd.

Google i Facebook su danas sigurno najpristupačnije forme oglašavanja usluga. Omogućavaju vam da sami kontrolišete budzet, plaćate samo onda kada gost zaista i klikne na vašu ponudu i vidi je.

Možete oglasiti smeštaj ili predstaviti određenu promo akciju, popust za vansezonske rezervacije, veće grupe, vikend ture.

Oglašavanje na internetu vam omogućava da gost nađe vas, pre nego što vi nađete gosta. Reklamu na Google pretraživaču ili na Facebooku plaćate samo onda kada potencijalni gost i klikne na nju, tj poseti vaš sajt.

Kontaktirajte nas, dajte nam osnovne informacije o poslovanju, a mi ćemo vam poslati predlog ponude za oglašavanje na internetu. Bićete u mogućnosti da u potpunosti kontrolišete budžet za oglašavanje.

Možete nas kontaktirati na :

Mail : office@kontakta.rs  ili  kontaktaonline@gmail.com

Tel : 00 381 11 2609 008

Mob ili Viber : 381 6502004 712

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Predstavljena platforma Publika.rs – prijavite neprimeren medijski sadržaj!

/in

Zaječarska inicijativa je nedavno predstavila svoju novu internet platformu – Publika (www.publika.rs)  koja građanima omogućava da na jednostavniji način prijavljuju neprikladan sadržaj na radiju i televiziji Regulatornom telu za elektronske medije (REM). Publika.rs je zvanično puštena u rad 3. juna, a tim povodom je organizovana i konferencija za medije u Medija centru.  Kontakta je pomogla da se beogradski mediji i novinari upoznaju sa ovom novom, a korisnom platformom.

Na konferenciji su govorili Danko Nikolić, izvršni direktor “Zaječarske inicijative”, pokretača portala “Publika”, Maja Divac, novinarka i poznavalac medijske zakonske regulative  i Dragana Soćanin, predsednica udruženja “Roditelj”, organizacije koja je već slala prijave REM-u zbog neprikladnih sadržaja.

Ideja je da „Publika“ bude javna arhiva svih prijava koje su građani uputili REM – u ali i odgovora koje je ovo regulatorno telo pružilo. Do sada je REM odgovarao pojedinačno na prijave građana ili organizacija a sada će javnost imati uvida u to na šta se prijava odnosi i kakav je stav REM-a. Odnosno, kako Danko Nikolić, izvršni direktor „Zaječarske inicijative“, navodi, ova platforma je način pritiska na REM koji je dostupan svim građanima. Istovremeno  će  omogućiti građanima da predstavke pišu kroz jednostavniju formu i da u svakom trenutku prate status svog predmeta.

Da bi ideja ove platforme uspela važno je da se i građani upuste u borbu protiv neprimerenog i prostačkog sadržaja. Zbog toga vas pozivamo da se i sami uključite i prijavljujete medijske sadržaje na publika.rs!

Publika.rs za sajt Kontakta

 

 

Kosili među blogerima

/in

Nedavno smo u saradnji sa našim prijateljima iz Smart Agency  iz Subotice sproveli zajedničku internet akciju za njihovog klijenta Kosili . Nema bake ili mame u našem okruženju koja ne zna i ne uživa u mirisu Kosilija, mirisu detinjstva i igre pre spavanja.

Na žalost, domaće tržište je danas preplavljeno kopijama ovog dobro poznatog proizvoda. Zbog toga i jeste trenutno aktuelna kampanja Kosili – Jedan je original koju je radila Smart Agency. Originalne Kosili proizvode koji se prave po švajcarskoj recepturi možete prepoznati po znaku SWISS, što je i jedna od glavnih poruka ove kampanje, koje danas proizvodi kompanija Lomax Company iz Subotice i oni su zastupnici ovog švajcarskog brenda.

Naš zadatak je bio da animiramo domaće blogerke, novinarke i novinare koji se bave temama u vezi sa bebama, decom, obrazovanjem dece i da ih zamolimo da obrate pažnju na oznaku SWISS formule. Želeli smo da na drugačiji i inovativan način nagradimo one koji svakodnevno informišu mame i tate pa smo odlučili da napravimo jedinstvene  pakete.

Osmislili smo personalizovane poklone – peškire u bojama Kosilija na kojima je izvezen znak Kosilija i ime sajta ili nick onoga kome poklon šaljemo.

kosili kontakta

Napravili smo i personalizovana pisma/kartice u kojima poručujemo blogerima da obrate pažnju na oznaku SWISS formule. Peškir smo zajedno sa Kosili proizvodima dekorisali i upakovali na zanimljiv način. Blogeri su poželeli da sa svojim čitaocima podele informaciju o Kosili proizvodima i mi smo im zahvalni na tome što su nam pomogli da informišemo javnost.

Kosili kampanja sa blogerima sajt

 

 

Predstavili smo EU projekte u Nišu

/in

Nakon prvog Sajma EU projekata „EU na delu“ koji smo organizovali u Mikser Hous-u u Beogradu, kraj maja smo posvetili predstavljanju EU projekata na jugu Srbije i to u Nišu. Fokus ovog sajma bio je na predstavljanju aktivnosti i rezultata Delegacije EU u jugoistočnoj i južnoj Srbiji.

Sajam smo organizovali u galeriji „Srbija“ na centralnom gradskom trgu, 22. maja. Kako je to bio poslednji školski dan za sve maturante u Srbiji, početak sajma ulepšale su stotine niških maturanata koji su na trgu plesali kadril. I ambasador EU u Srbiji, Majkl Davenport je, pre nego što je došao na otvaranje sajma, pozdravio niške maturante.

Na sajmu EU projekata u Nišu predstavljeni su projekti iz ovog dela Srbije iz sedam sektora kojima EU neprestano pruža podršku: zdravstvo, obrazovanje, socijalna inkluzija, inovativnost i konkurentnost, mediji i civilno društvo, lokalni razvoj i prekogranična saradnja. Na štandovima u galeriji „Srbija“ bilo je predstavljeno 30 različitih projekata. Novinari lokalnih i regionalnih medija, njih oko 40, imali su priliku ne samo da porazgovaraju sa ambasadorom EU već i da se upoznaju sa brojnim projektima koje EU u ovom delu Srbije podržava.

Niš EU na delu

Izvor: OK radio

Veliku pomoć u organizaciji ovog sajma ali i u informisanju javnosti imali smo od EU Info  Pointa iz Niša, „produžene ruke“ Delegacije EU za Niš, koju čini ekipa dobrih poznavalaca lokalnih prilika. Oni su, tog dana, imali i niz drugih aktivnosti – otvorili su Festival evropskog filma u Nišu, npr – ali su našli vremena da nam budu organizaciona podrška za pripremanje sajma i protokola oko posete ambasadora.

Za nas je, inače, poseban užitak na ovom događaju bila prilika da slušamo džez bend Nišvil fondacije, na otvaranju sajma. Talentovana ekipa mladih ljudi izvela je nekoliko numera na početku i na kraju sajma i učinila da posetioci i učesnici počnu lagano da se kreću u ritmu muzike i zaborave na protokolarno ponašanje.

Za Nišvil fondaciju, koja je takođe podržana od stane Delegacije EU, ovo je bio sjajan način da predstavi svoj rad.

Beogradski sajam je bio prilika da vidimo projekte koje je podržala EU u celoj zemli dok smo u Nišu malo lokalizovali pristup jer smo hteli da skrenemo pažnju na neke manje projekte iz jugoistočne i južne Srbije koji su izuzetno značajni na lokalnom nivou.

Glavna poruka koja je iz Niša otišla u gotovo sve nacionalne medije jeste poruka ambasadora Devenporta da će „EU ostati glavni partner Srbije i u narednom periodu“. To je, zapravo, logičan nastavak saradnje duge 15 godina (od 2000. g) tokom koje je EU donirala Srbiji 3 milijarde evra, postavši, na taj način, najveći bilateralni donator naše zemlje.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

 

 

 

 

 

PR podrška za regionalnu kampanju „Potpisujem!“

/in

Ogranizacija Autonomni ženski centar, zajedno sa partnerskim organizacijama, u novembru 2013. godine uključila se u regionalnu kampanju zagovaranja za ratifikaciju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, pod sloganom “Potpisujem!”. Naš zadatak je bio pružimo PR podršku, da animiramo medije i obezbedimo veliku vidljivost ove kampanje.

123

Šta smo uradili?

  • za start kampanje smo organizovali radni doručak za novinare na kome smo im predstavili kampanju, ukazali na ciljeve kampanje i njen društveni značaj i naravno, izneli najsvežije podatke o nasilju nad ženama
  • organizovali smo medijsku podršku za međunarodnu konferenciju u Narodnoj Skupštini Republike Srbije posvećenu Istanbulskoj konvenciji na kojoj je prisustvovao i Žoze Mendeš Bota, specijalni izvestilac Saveta Evrope o nasilju nad ženama; Poslanice iz svih političkih partija su ovom prilikom stavile svoj potpis na plakat kampanje ‪‎Potpisujem i na taj način dale svoju podršku.
  • organizovali podršku u tradicionalnim i u novim medijima za seriju uličnih akcija u kojima su građani ostavljali potpise, poruke podrške i imali mogućnost da šalju zahteve donosiocima odluka,
  • obezbedili smo podršku poznatih ličnosti (Tanja Bošković, Milica Mandić, Dragan Ilić, Gorica Nešović, Ana Sofrenović, Nađa Higl, Suzana Trninić, Tamara Dragićević, Petar Benčina itd.) i njihovo učešće u promotivnim video klipovima
  • uspostavili smo saradnju sa medijskim kućama koje su podržale kampanju i emitovale promo spotove (RTS, TV Nova, Radio B92, FOX International Chanel Serbia, Naxi radio)
  • uspostavili smo saradnju sa kulturnim institucijama (KC Rex, KC Grad, UK Parobrod, KC Beograd) na vidnim mestima postavile stalke u kojima su bili postavljeni promo materijali kampanje
  • kontaktirali smo Ušće i Delta City shopping centre koji su omogućili postavljanje plakata u holovima i liftovima.
  • uspostavili smo saradnju sa posećenim kaficima u centru Beograda u kojima su građani mogli da potpišu “Potpisujem” razglednice adresirane na ministre i poslanike.
  • obezbedili smo besplatan media buying za postavljanje promotivnih “Potpisujem” bilborda i plakata na autobusima

 Postignuti rezultati:

  • Više od 50 medija je pratilo i izveštavalo o kampanji
  • Zahvaljujući efektnim promo filmovima kampanja je bila veoma zastupljena na svim mrežama, a sadržaji su se viralno širili
  • Promo filmovi su tokom zimskih meseci bili emitovani na 6 TV kanala
  • Desetine hiljada građana i građanki je potpisom podržalo kampanju
  • Agencijska procena je da je za ovu kampanju, samo u Srbiji, saznalo više od milion i po ljudi gledalaca/čitalaca/slušalaca
  • Zahvaljujući medijskoj pokrivenosti kampanje aktivistkinje AŽC-a postale su relevantne sagovornice kada je tema nasilje nad ženama u pitanju što je doprinelo većem kredibilitetu i boljoj pregovaračkoj poziciji.

potpisujem

 

 

 

 

Učestvovale smo na ProFemina konferenciji 2015

/in

Ovogodišnja regionalna konferencija ProFemina otpočela je panelom o mizoginiji, a moderirala ga je direktorka naše agencije Suzana Miličić. O mizoginiji i problemima sa kojima se žene suočavaju govorile su su  Sanja Sarnavka, predsednica organizacije B.a.B.e. (Hrvatska), Dženeta Agović, aktivistkinja, Nataša Miljković, novinarka, Biljana Srbljanović, dramaturškinja i Jadranka Miličević, aktivistkinja, suosnivačica fondacije CURE (Sarajevo) i Gordana Suša, članica Saveta REM.

MG_7718

Na panelu “Mizoginija: Model 3.0” otvorena su mnoga pitanja u oblasti rodne ravnopravnosti. Govorilo se o tome koliko je mizoginija zastupljena u našoj zemlji i regionu i koliko je žene uopšte prepoznaju, o njenim pojavnim oblicima u medijima, u jeziku, u savremenoj kulturi, u politici i u svakodnevnoj komunikaciji. Takođe sagovornice su tokom panela govorile i o aktuelnim inicijativama protiv nasilja na ženama, ali i lošim mizoginičnim praksama koje često i same žene podstiču. Učesnice konferencije mogle su da čuju kako izgleda život žene u Sandžaku, kolika je stvarna (ne)moć žena u politici, ali i kako se putem pojedinih medijskih sadržaja propagira nasilje nad ženama.

1

Panelistkinje su se osvrnule i na aktuelnu peticiju za ukidanje emisije DNK na televiziji Pink, a Dženeta Agović je ukazala i na slučaj u kome je sam sudija iz Novog Pazara ženu upućivao da pomoć potraži preko emisije. Novinarima televizije N1 koja se ovom temom aktivno bavi ukazali smo na ovaj slučaj i uspele da sa ovog događaja pošaljemo i jednu važnu informaciju.

Regionalna konferencija ProFemina održava se već treću godinu za redom u organizaciji časopisa „Lepota i zdravlje“, a tema ovogodišnje konferencije bila je „Šta žene žele?“. Na konferenciji je podržana i kampanja Autonomnog ženskog centra „Širi dalje“ pa su slušateljke i učesnice konferencije na svojim sedištima nalazile flajere sa brojevima SOS telefona koje mogu proslediti sestri, drugarici, komšinici.

tvit-28

 

 

„Narodni parlament“ jedini radi kolektivnu zaštitu prava potrošača

/in

Nedavno smo započeli saradnju sa organizacijom „Narodni parlament“ iz Leskovca koja ima dvadesetogodišnju NVO tradiciju iz oblasti zaštite ljudskih prava ali sada želi da javnosti bolje predstavi svoj rad na promociji zaštite prava potrošača.

Za to imaju vrlo dobar razlog: duže od godinu dana rukovode projektom „Ispravimo krive drine“ kroz koji nude besplatnu pravnu pomoć potrošačima i nekoliko stotina ljudi iz cele Srbije već im se obratilo za pomoć.

Oni su, trenutno, jedina organizacija u Srbiji koja radi na pokretanju postupaka za kolektivnu zaštitu interesa potrošača. Ovaj pravni instrument je nedavno omogućen izmenama Zakona o zaštiti potrošača i pred Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija vode se četiri postupka za zaštitu kolektivnih interesa potrošača i sva četiri je pokrenulo udruženje „Narodni parlament“.

Postupci za zaštitu kolektivnih interesa potrošača pokrenuti su protiv VIP Mobile d.o.o., Telekom Srbija a.d. Beograd, i dva protiv JKP „Vodovod“ Leskovac.

Nakon pokretanja postupka od strane nadležnog ministarstva, VIP Mobile d.o.o. je dao takozvanu „korektivnu izjavu“ kojom se obavezao da će sporne odredbe opštih uslova izmeniti i prilagoditi važećem zakonu.

Tokom 2014. godine u okviru projekta “Ispravimo krive drine!” kancelarija za besplatnu pravnu pomoć udruženja „Narodni parlament“ primila je 120 zahteva za pravnu pomoć  iz oblasti zaštite prava potrošača. Broj zahteva primljenih ove godine čak četiri puta je veći od prošlogodišnjeg proseka i samo u februaru su u kancelariju stigla 93 zahteva.

Dopada nam se entuzijazam i ekspertiza ovih ljudi i pokušaćemo da novinarima skrenemo pažnju na njihov rad. Oblast zaštite prava potrošača se vrlo intenzivno razvija i stepen informisanosti građana o njihovim pravima je iz dana u dan sve veći.

24sata_Narodni Parlament_26032015

 

 O projektu „Ispravimo krive drine!“

U okviru  projekta „Ispravimo krive drine!“, koji je udruženje Narodni parlament pokrenulo 2013. godine,  potrošači sa teritorije cele Srbije dobijaju besplatni pravni savet i praktičnu pomoć oko izrade predstavki, dopisa i drugih dokumenata, i u slučajevima kad njihova prava ugrožavaju javna ali i privatna preduzeća.

Potrošači se Udruženju „Narodni parlament“ mogu obratiti pozivom call – centra na broj 0700/500 – 500, putem kontakt forme na sajtu  i lično u kancelariji za besplatnu pravnu pomoć u ulici Đorđa Lešnjaka br. 7, u Leskovcu.

 

Multimedijalna izložba o gasovodu Južni tok

/in

Tokom septembra i oktobra 2014. godine za “South Stream Srbija” imali smo zadatak da u 12 gradova širom Srbije predstavimo gasovod Južni tok multumedijalnom izložbom postavljenoj u  interaktivnom kamionu. Ideja kampanje “Connecting Europe” je bila da kroz svaku zemlju kroz koju prolazi Južni tok prođe i kamion sa izložbom koja će privući pažnju medija i omogućiti građanima da se na zanimljiv način upoznaju sa projektom.

12145

Šta smo uradili?

  • Organizovali smo obilazak 12 gradova širom Srbije (Aktivacija je bila realizovana tako da je kamion parkiran u centru grada tokom celog dana; hostese ispred kamiona pozivaju građane da posete izložbu; posebno obučen host ih u kamionu provodi kroz postavku; građani na kraju dobijaju brendirani poklon)
  • Organizovali smo VIP koktele i konferencije za novinare u Beogradu i u Novom Sadu
  • Pozvali smo novinare na konferenciju, pripremili i distribuirali materijal o izložbi
  • Obaveštavali smo lokalne i nacionalne medije o kretanju izložbe

Rezultati

  • Oko 10 000 ljudi je posetilo izložbu i dobilo informacije o gasovodu
  • Oko 30 000 ljudi je videlo kamion i brending Južnog toka
  • Oko 5 000 ljudi je dobilo flajere, poklone…
  • Više od 50 medijskih kuća je pratilo turneju

Picture2

 

Učestvovali smo u organizaciji prvog sajma projekata EU u Srbiji

/in

Sredinom marta u Beogradu je održan prvi sajam projekata koje je u Srbiji finansirala Evropska unija a naš tim je, zajedno sa drugim saradnicima i EU Info centrom, učestvovao u organizaciji ovog događaja.

Ovo je prvi sajam ovakvog tipa i ideja je bila da se na jednom mestu prezentuju najuspešniji projekti koje je podržala Evropska unija u Srbiji od 2000. godine do danas. Hteli smo da novinarima nacionalnih i lokalnih medija pokažemo projekte, upoznamo ih sa onima koji su njima rukovodili, povežemo ih sa ljudima ili institucijama koji su bili direktni korisnici ovih projekata.

SAJAM EU

Ako sada kažemo da je sajam posetilo više od 100 novinara iz cele Srbije, da su sa sajma otišli sa mnogo više konkretnih informacija o pomoći EU, sa novim idejama za svoje priče i priloge – onda možemo reći da je sajam bio uspešan.

Nekako se u našoj javnosti previđa važan podatak da je Evropska unija svakako najveći donator Srbije jer je od 2000. do 2015. godine kroz različite fondove našoj zemlji dodelila skoro 3 milijarde evra bespovratne pomoći. Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport je na ovom događaju najavio i novi paket finansijske pomoći EU IPA kroz koju će Srbija dobiti 189 miliona evra, od čega će najveći deo biti usmeren na sanaciju poplavljenih područja i prevenciju od sličnih nepogoda.

Sajam je bio koncipiran tako da se predstavi 12 različitih sektora koje je EU pomogla – poplavljena područja, poljoprivreda, obrazovanje, energetika i životna sredina, zdravstvo, inovacije i konkurentnost, socijalna uključenost, mediji, kultura i civilno društvo, lokalni razvoj, prekogranična saradnja, pravosuđe i policija – na kojima su projektni menadžeri Delegacije EU, partneri na sprovođenju projekta i krajnji korisnici predstavljali pojedinačne projekte i razmenjivali informacije sa predstavnicima medija.

I pored toga što je događaj odlično medijski propraćen, prave rezultate očekujemo tek u narednom periodu – kroz buduće priloge i zainteresovanost medija da prenesu iskustva korisnika projekata i dobrih inicijativa koje su podržane zahvaljujući EU.

[fbshare type=”button” float=”left”][fblike showfaces=”false” width=”90″ verb=”like” font=”arial” float=”left”] [twitter float=”none”]

Zašto i kako se trudimo da skrenemo pažnju javnosti na “Zvončicu”?

/in

Već duže od godinu dana družimo se sa ljudima iz “Zvončice”, udruženja roditelja dece obolele od raka koje postoji uz Institut za majku i dete.  Ovo udruženje je jedinstveno po tome što je iniciralo otvaranje prve roditeljske kuće u Beogradu i zbog toga što su kroz organizovanje različitih psiholoških, edukativnih i kreativnih radionica oboleloj deci i roditeljima svakodnevna podrška.

Nisu nam klijenti ali jesu drugari i, kad god smo u prilici, trudimo se da im pomognemo da njihove aktivnosti nađu put do medija jer one (aktivnosti) to i zaslužuju.

Ovog puta želeli smo da u okviru obeležavanja Svetskog dana dece obolele od raka (15. februara) zainteresujemo javnost i predstavnike vlasti, informišemo ih o problemima sa kojima se roditelji i deca suočavaju, a ujedno i predstavimo sve ono što “Zvončica” radi. S obzirom na to da se ovo udruženje finansira isključivo iz donacija, svaki vid promocije im je veoma koristan. Takođe, pokušali smo da animiramo predstavnike vlasti da podrže rad ovog udruženja i zauzmu se za pronalaženje sistemskog rešenja za roditeljske kuće.

Najpre smo zakazali posetu gradonačelnika Siniše Malog Roditeljskoj kući, a isti dan, u okviru obeležavanja Svetskog dana dece obolele od raka, kuću je posetio i ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Dolazak dvojice visokih zvaničnika očekivano je privukao i veliku pažnju medija koji su,inače,mora se to priznati visoko senzibilni kad je reč o ovoj temi: rado se odazivaju pozivima da prave priče o deci oboleloj od raka, prate problem sa kojima se roditelji suočavaju. Uz veliki broj medija, stigla su i prva obećanja: i gradonačelnik i ministar zdravlja bili su iskreno zainteresovani za probleme u “Zvončici” i obećali su da će se krenuti u traženje sistemskog rešenja za njihovo funkcionisanje, kako ne bi zavisili samo od donacija.

456

Mnogi novinari i voditelji su prepoznali značaj ove akcije i u ime Zvončice im se zahvaljujemo na tome! Ivan Ivanović je tokom emisije emitovane 13. februara nosio mašnicu koja je simbol podrške, a istu akciju su tokom 15. februara podržali novinari i voditelji Radio televizije Srbije.  Svoju spremnost da skrene pažnju na decu i roditelje koji žive u “Zvončici”, Ivan je pokazao i time što je na početku emisije pozdravio njene ukućane.

123

Nekoliko dana kasnije u emisiji „Da možda ne“ u rubrici Heroj nedelje gosti su bili Natalija Dabić i Nebojša Petrović, animatori iz grupe IDE koji sa decom iz roditeljske kuće već sedam godina organizuju likovne radionice.

U gostovanjima na različitim televizijama (Pink, RTS, Studio B, N1) Irina Ban, direktorka udruženja i Dragana Nikolić, psiholog iz udruženja, govorili su o tome kako deci i roditeljima olakšati lečenje i boravak u bolnici, kao i zbog čega je važna promena zastarelog shvatanja da bolesna deca moraju biti u krevetu.

FotorCreated

 

Svetski dan dece obolele od raka je prošao a mi smo ostali da se i dalje družimo sa ljudima iz “Zvončice”, rešeni da zajedno s njima, skrećemo pažnju javnosti, ali i onih koji donose odluke na njih i njihovu borbu. Jer, u ozbiljnom društvu, kakvom valjda i mi težimo, to ne može biti samo njihova borba.